Утисак недеље: Душан Никезић - Лудило је узнапредовало, у кратком периоду склизнули смо од диктатуре ка тиранији. Огњен Радоњић: На власти нису политичари, већ криминалци, а након пуштања звучног топа 15. марта и терористи

Колика је економска снага једне земље ако председник верује да нема другог објашњења да студенти једу три пута дневно, осим ако нису финансирани споља? Ко је у том случају финанасирао данашње протесте грађана против блокада, колико све то кошта и ко то плаћа? Колико ће коштати санкције уколико се уведу НИС-у? Шта и на кога се односи Закон о легализацији? О овоме су у "Утиску недеље" говорили економиста и потпредседник Странке слободе и правде Душан Никезић, професор Филозофског факултета у Београду Огњен Радоњић и професор Економског факулета у Београду Дејан Шошкић.

Професор Шошкић каже да су за скупове владајуће странке против блокада, којима је данас у Београду присуствовао државни врх, вероватно издвојени велики новчани износи из ресурса свих пореских обвезника.

„Средства која нису намењена за те сврхе, ово су активности које у нормалним друштвима не постоје, нити су потребна да постоје. Код нас видимо сваки дан да се кршење Устава и закона спроводи од стране државних представника политичких структура ове земље и да то све ствара огромне трошкове. То смо видели код војне параде, митинзима који се организују од политичких представника који су на власти…“, наводи Шошкић.

Последице овога јесу погрешне амбиције да се друштво и даље одржава у једном ненормалном статусу, који је последица управо дисфункционалности државних институција, истиче професор.

Никезић каже да је лудило узнапредовало и да смо у кратком периоду склизнули од диктатуре ка тиранији.

„Ово са РТС-ом је мени део једне убрзане приватизације, односно ‘шешељизације’ целог система који на неки начин зависи од јавних средстава. Није довољно што су сви канали са националном фреквенцијом под потпуном контролом власти, сада није довољно што РТС већ две године није позвао у госте ниједног опозиционог лидера, већ морате да јавни сервис претворите у Информер да прогања и црта мете људима у свом програму“, каже Никезић.

Потпредседник ССП истиче да се то види и са најавом да ће високо образовање бити приватизовано, а да нико не прича да су највећи универзитети у свету државни или непрофитни.

„Ово што се код нас заговара су профитни универзитети, где власници поседују приватне авионе и јахте. То не постоји нигде у развијеном свету и ни на једном озбиљном факултету се не дешава, јер профитни факултети воде куповини диплома“, истакао је Никезић.

Радоњић каже да на власти у Србији нису политичари, већ криминалци, а од 15. марта и терористи након чина пуштања звучног топа.

„Такви људи не губе власт на изборима и не губе власт мирним путем. Они се не боре само за своју слободу, они се боре за милијарде. То су огромни ресурси који се њима налазе на располагању“, наводи Радоњић и додаје да се суочавамо са јако софистицираним системом у ком се налазе блиско повезани бизниси, организовани криминал, позиције које су они заузели у полицији, тужилаштву, судству – тако затварају систем и онда се повезују са другим аутократским режимима и сарађују у размени информација, обукама…“, навео је Радоњић.

Како ће на нас утицати санкције НИС-у?

Шошкић наводи да му се чини да је ситуација са НИС-ом неповољнија него што је била пре неколико месеци.

„То је само још један доказ да националне ресурсе, јавна предузећа, системски важна предузећа не треба продавати странцима. О овим потенцијалним санкцијама се говори већ месецима, а ми очигледно имамо некомпетентност наших преговарача да ситуацију ублаже или реше, тако да уколико се те санкције десе то је доказ одсуства компетентности“, наводи Шошкич.

Он сматра и да ако се национална петролејска компанија продала страном власнику, онда морате знати да тај страни власник има значајну полугу утицаја, те да је то околност коју је требало избећи, а ми смо се сами довели у ту позицију.

„Могло се говорити о некаквим менаџмент уговорима или постепеним власничким променама, или неким другим аранжманима који би могли да компензирају страног власника уколико се обезбеди већинско или потпуно власништво наше земље или инвеситора. Ту је било пуно могућности да се ставе у функцију, да се о њима разговара. Мислим да смо нашли у ситуацији да делује да нико ништа објективно није урадио“, објашњава Шошкић и додаје да се можда могао направити неки споразум и са хрватским Јанафом на ког оно што ће се десити са НИС-ом такође има утицај.

Никезић каже да је Србија изгубила преговарачку улогу у процесу увођења санкција НИС-у, те да се ту преговори одвијају директно између руске и америчке стране, те да и хрватска страна има јачу позицију од нас у том процесу.

„То што је Вучић ударио главом у зид што се ове теме тиче, он удара о зид где год да се окрене. Доживео је дебакл у Њујорку приликом ове посете. Он је имао заказан састанак, који му је отказан са америчким министром финансија, на ком је требао да преговара око царина и НИС-а – човек није хтео да га види уопште. Он је најавио пре девет месеци доношење новог гасног аранжмана са Русијом, најавио више пута да ће преговарати са Путином, али нема новог гасног аранжмана. Аранжман је истекао крајем маја ове године и ми немамо нови гасни аранжман“, каже Никезић.

НИС је компанија од животног значаја за Србију, јер ми нећемо имати горива ако америчке санкције ступе на снагу.

„Иста та компанија је значајна за руску снагу, јер ни они не желе да се та компанија која им доноси профит који се мери стотинама, милијардама евра угаси. Значи, хајде да седнемо за сто на озбиљан партнерски начин са руском и америчком снагом и да нађемо решење за све. Мислим да руска и америчка снага озбиљно преговарају о томе и да је ово одлагање и можда наговештај тога да се иде ка неком договору“, наводи Никезић, додајући да нажалост српска страна у тим договорима нема озбиљну улогу.

На питање да ли ће грађани и држава имати проблеме ако се уведу санкције, Шошкић наводи да ће их у некој значајној мери свакако бити.

„Не треба заборавити да НИС представља једну значајну компоненту нашег БДП-а. Ту постоји читав низ коопераната, добављача, те привредне везе ће свакако утицати да ако кључни елеменат као што је НИС крене да се гаси и смањује економску активност, он ће рецесионо утицати и на друге. Друга ствар је да ли ћемо моћи да набавимо гориво, вероватно да, по нешто вишим ценама, можда ће увоз готових деривата из иностранства да попуни ту рупу. Међутим, ова ситуација у којој смо се ми нашли таква је да не можемо да тежимо решењима а да не почнемо од узрока“, каже Шошкић.

Професор истиче да смо о решењима могли да разговарамо у претходних осам месеци, те да се на столу могла наћи и национализација као једна од тема.

„Кад је вршена та назови ‘приватизација’ било је говора о томе како је НИС гомилао губитке, а сада нови власник је увео ред. То говори о кључној ствари – како ми управљамо државним предузећима и јавним сектором. Докле год су јавна предузећа третирана као партијска имовина тј. плен који се онда уништава, пљачка – то онда не води ничему. Ми ћемо доћи до тога да све треба да приватизујемо и да све ресурсе дамо странцима. То не може бити политика коју озбиљна држава води“, објашњава Шошкић.

Шта нам доноси нови Закон о легализацији објеката?

Закон о легализацији иде у прилог СНС инвеститорима који су претходних година изградили велики број нелегалних објеката, сматра Никезић.

„Оно што је лакмус папир за ово, то је да ли ће неко ко је градио седам спратова на локацији која је предвиђена за приземље плус један спрат моћи то да легализује? Одговор је да, стручњаци кажу да, на основу предлога закона. На тај начин ви ћете легализовати нешто што је било незамисливо претходних десет година, дуплирати зараду СНС инвеститора, а грађанима нећете помоћи јер ће сам процес легализације бити сличан. Оно што је основно је што ће се омогућити легализација дивље градње која је масовна у претходних десет година и оно што је најгоре да би се прао новац од корупције са којом је ова власт повезана“, истиче Никезић.

Потпредседник ССП каже да иза сваког потеза ове власти стоји корупција и то да ли ће на одређеном пројекту да зараде, те да је тако и са Законом о легализацији.

Шошкић каже да ако се доноси закон који ће омогућити легализацију нелегално изграђених објеката, то ће послати поруку свакоме ко је легално градио да је направио грешку.

Код урбанизма је, сматра Шошкић, јако битна ствар да то креира трајне последице, те да се поставља питање да ли желимо државу урбанистичког ругла или урбанистичке лепоте.

„Кад погледамо шта је рађено у то доба ‘лошег социјализма’ где је доминирала бетонска архитектура, погледајмо Нови Београд на пример, видимо да то заправо изгледа боље него оно што се гради с ове стране Саве. Видимо да је то имало неког плана – да се није хтела затворити река, да су се користили за то време квалитетни материјали и напредна архитектура. Гледамо сада неке од нових зграда које се сад зидају делују као најјефтинији објекти а продају се по огромним ценама“, наводи Шошкић.

Професор каже и да је посебно питање зашто су цене станова толике и како то да кроз цене некретнина не можемо да нађемо никакву корелацију са просечном платом у Србији.

„Да ли је могуће да се неко вредан и успешан у нашој земљи, млади брачни пар, запосли и да од своје плате узме кредит да може да купи стан по тим ценама довољан да заснују породицу? Земље у којима је нестала релација између доходака које људи стварају и цена некретнина, јасно је као дан да се ту ради вероватно и да има простора за анализу високе корупције и прања новца“, објашњава Шошкић и истиче да свако ко живи у овој земљи мора да буде у стању да од својих плата купи себи место за живот.

Радоњић каже да је овај закон начин да власт што пре дође до пара којих нема, те да је посебно опасно то што само долази до озакоњења без било каквих доказа о статичкој стабилности.

„Ви овде можете за 100 до 1.000 евра да озаконите статички нестабилан и небезбедан објекат. И овај закон доносите после пада надстрешнице, а надстрешница је пала на железничкој станици која је у том тренутку била градилиште“, наводи Радоњић.

(Нова.рс)