Фиксни курс је погубан за српску привреду - динар је прецењен за око 50 одсто, што одговара само увозницима

Само на основу разлике у стопи инфлације у Србији и еврозони, динар је прецењен за око 50 одсто, што одговара само увозницима, а отежава посао извозницима. Проблем за власт је што би девалвација значајно смањила БДП у еврима, а још дуго не би било ништа од обећане просечне плате веће од 1.000 евра

И ко љуби богатство, неће имати користи од њега.

Књига Проповједникова 5:10

Део такозване „европске бајке“ је и питање будућности евра. Монетарна интеграција је круна свеукупне интеграције. Тако је представљен и евро. Идеја је одлична, али је постављена на политичкој нагодби која нема утемељења у економској теорији и монетарној историји. Евро није заснован на темељима заједничког буџета и на аутоматским трансферима онима који су у кризи, као што то предлаже и налаже теорија, али и богато искуство.

Краткорочно поправљање свеукупног система евра личи на крпљење зарђале и бушне кофе ханзапластом. Због тога садашња структура евра представља једну од најозбиљнијих кочница раста економије и запослености у ЕУ.

Како је Србија на мала врата увела евро

У намери да се приближи ЕУ, Србија је на мала врата увела евро 2012. кроз одржавање фиксног девизног курса. То је погубно за српску привреду јер се на тај начин даје подршка увозницима, а отежава посао домаћим извозницима јер је динар видно прецењен. Само на основу разлике у брзини инфлације, динар је прецењен за око 50 одсто и толика би требало да буде девалвација, али и снижење друштвеног производа Србије израженог у еврима. Али у том случају још дуго времена не би било ништа од обећане просечне плате у Србији веће од 1.000 евра.

Евро није заснован на темељима заједничког буџета, а краткорочно поправљање система личи на крпљење зарђале и бушне кофе ханзапластом. Због тога садашња структура евра представља једну од најозбиљнијих кочница раста економије и запослености у ЕУ

Народна банка Србије, али и многи економисти и политичари не знају или не схватају да се снага националне валуте не огледа у томе какав је учинак и курс новца на девизном тржишту, већ како домаћи новац подстиче преображај домаће економије у погледу текућих и будућих економских и технолошких изазова, потреба и згода. Овакав прецењени курс динара то не може, нити ће бити у стању да то учини.

У својим ретким обраћањима јавности садашњи гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић увек лепо чита текст о активностима Народне банке. Тај припремљени текст је брушен филигранским језиком и високо је стручан. Ту нема много примедбе што се тиче текста. Занимљиво би било да гувернер затвори своје списе и непосредно одговара на питања присутне стручне и медијске јавности.

НБС, многи економисти и политичари не знају или не схватају да се снага националне валуте не огледа у томе какав је курс на девизном тржишту, већ како домаћи новац подстиче преображај домаће економије у погледу текућих и будућих економских и технолошких изазова и потреба

Једна је ствар бити у управи пословне банке која прима улоге и одобрава кредите грађанству, предузећима и држави што је захтеван, одговоран и јако тежак посао. Потпуно је друга ствар бити гувернер централне банке на месту на којем је некада седео легендарни Лаза Пачу. За то је потребно и другачије искуство, образовање и дар.

Зашто је због свадби поскупео кромпир, а није повећана цена рузмарина

Да није тако, не бисмо чули бисере гувернера који каже да је „кромпир поскупео 152 одсто због свадби“. Сви се питају какве су то српске вегетаријанске свадбе? И зашто нема извештаја о томе колико је поскупео рузмарин?

Да се не заборави, Европа је пуна историјских примера монетарних интеграција које су се распале. Заједнички новац је у европским композитним државама (Аустроугарска, Совјетски Савез, Чехословачка, Југославија…) и монетарним унијама имао ограничено трајање. Латинска монетарна унија од 1865. до 1927. била је засновани на злату као на нечем реалном, па је ипак пропала. Евро је заснован на за сада прихваћеној изјави и обећању, али само на папиру.

Млади се у Европи не сећају, али само мало старији једва могу да се сете колико је различитог националног новца прошло кроз њихове руке. Француска, један од основних темеља ЕУ и монетарне интеграције, у тешкој је финансијској кризи због огромног дефицита и у буџету и због државног дуга. По речима Ерика Ломбарда, министра економије и финансија, Француска се „приближава финансијском спасавању од стране ММФ-а“.

Заједнички новац је у европским композитним државама имао ограничено трајање. Латинска монетарна унија од 1865. до 1927. била је засновани на злату као на нечем реалном, па је ипак пропала, док је евро заснован само на обећању

Улазак ММФ у вођење националне економске политике је јако лош знак да државне власти нису способне да самостално воде успешну националну економску политику. ММФ није никоме донео срећу и радост. Веродостојност Француске се круни, јер јој сада финансијска тржишта дају позајмнице под неповољнијим условима од оних које дају Грчкој.

Финансије су у ЕУ у тако лошем стању да је ММФ подстакао државе да преиспитају своје политике и друштвене обавезе због могуће „експлозије дугова“. Историја се понавља.

Аутор је предавач међународне економије на Универзитету у Женеви и редовни члан Матице српске

(Радар)