Komercijalna banka i pitanje suvereniteta

Svaki pokušaj odgovora na pitanje da li treba prodati Komercijalnu banku, prethodno mora da dogovori na pitanje „ kakav bankarski sistem uopšte želimo“. U ovom tekstu sva druga, inače  legitimna pitanja, ostavljam po strani.

Pokazalo se da tzv. „ciklične krize“ za koje se tvrdi da su normalna pojava tržišne ekonomije, zapravo  imaju sasvim drugi uzrok. One se zakonito i redovno pojavljuju u onim sistemima u kojima je finansijski sektor okrenut sopstvenom maksimalnom profitu, a ne razvoju privrede u celini. Ta njihova pohlepa u drugom koraku zakonito stvara monopole/oligopole, a u trećem vodi deregulaciji poslovanja. I onda nastaje ogromna pljačka koju silni profesori ekonomije po celom svetu od milja zovu „ ekonomski ciklusi“.

Nasuprot tom potpuno pogrešnom pristupu (osim za lično bogaćenje),  Kina  celokupni finanasijski sektor i monetarnu politku potčinjava interesima realnog sektora proizvodnje roba i uslouga (osim finansijskih) i uopšte ne beleži bilo kakve recesije. I rezultat je sasvim  suprotan.  Kina  ima više od 40 godina neprekidni  rast. Samo u poslednjih 10 godina Kina je rasla neverovatnih 12 puta ( nije greška 1.200%) brže od EU. I dostigla je BDP koji je po paritetnim cenama veći i od BDP –a EU (a  i  SAD).

Srbiji je kao vazduh potreban finansijski sektor koji bi bio okrenut razvoju privrede i istovremeno pod ozbiljnom kontrolom NBS. Sa svoje strane i NBS bi morla da vodi sasvim drugačiju monetarnu politiku, po ugledu na države koje su šampioni razvoja. Onih država koje su beležile decenije uzastopnog razvoja. Da se uzgred podsetimo da je  i SFRJ  od 1952.,do 1971.godine, punih 19 godina,  beležila rast BDP  od prosečno  7% godišnje.

Sve to podrazumeva da dominantni deo finansijskog sektora mora biti u državnim rukama, pa zatim u rukama domaćih pravnih lica i tek na kraju, kada je reč o  manjim banakama, ili u manjinskim paketima akcija, u stranim rukama. To je veoma važan preduslov snažnog i neprekidnog mogućeg razvoja privrede Srbije.

Komercijalna banka sa Bankom Poštanska Štedionica koja je u potpunom vlasništvu države,  ima značajnu logistiku potrebnu za bitan uticaj države na finansijski sektor. Preko njih novac, uz već rečenu promenu monetarne poltike NBS, može biti u razvojnoj funkciji privrede. Te mogućnosti  se danas uopšte ne koriste na doborobit privrede, ali politika može da se promeni, a neophodna bankarska infrastruktura veoma teško može da se nadoknadi kada se jednom izgubi.

Otuda je prodaja Komercijalne banke pre svega pitanje suvereniteta. Da li hoćemo da se razvijamo, u kom slučaju Komercijalnu banku nikako ne treba prodavati, ili hoćemo da sudbinu prepustimo strancima, u kom slučaju će se namirivati njihovi interesi, a naš samo u ostatku koliko je potrebno da se očaj naroda umiri. Kao u svakoj modernoj koloniji.