Ove godine međunarodna zajednica i vlada iz Prištine planiraju da ulože velika sredstva u sever Kosova. Istovremeno, potrudiće se da srpske institucije predstave kao remetilački faktor, dok se od Beograda očekuje da bude što neutralniji.

Ali ako postoje opravdane sumnje da je Haški sud nepravičan (vidi slučajeve Orić i Haradinaj), onda je valjda moralno javno sumnjati u moralnost izručivanja građana takvom sudu? Neće biti da se privrženost evropskim idejama iskazuje samo poslušnošću pred zahtevima evropskih političara.

Predstavnici „međunarodne zajednice” nisu se dali zbuniti tim toliko puta ponavljanim činjenicama. Onda je italijanski general lepo rekao: koliko vi vojnika pošaljete u Avganistan, toliko ćemo mi vojnika rasporediti oko vaših manastira.

Svojom tvrdnjom da je Nedićeva država bila jedna od “najkvislinškijih država”, prof. Stanković ide naruku onima koji nastoje da izjednače “Nedićevu Srbiju” sa Pavelićevom NDH. Ta tvrdnja nije tačna. Samo u specijalnim jedinicama Vafen-SS ratovalo oko 320.000 “kvislinških” vojnika, iz svih okupiranih zemalja izuzev Poljske i Srbije.

Od ogromnog je značaja očuvanje države i njenog suvereniteta. Na drugom mestu je da se očuvaju nacionalne vrednosti, interesi Srba koji su van teritorije naše zemlje – kaže ugledni sociolog prof. dr Zoran Avramović.

Onda ne čudi ni što se Eštonova ponaša po istoj matrici u Srebrenici: jednim žrtvama odaje poštovanje, a druge i ne pominje, iako i te druge, nepomenute žrtve vape za pravdom. A njihove porodice bivaju pogođene selekcijom koju je izvršila i Eštonova.

U organizaciji Srpske liberalne stranke i Udruženja Srba iz Hrvatske u prostorijama Mesne zajednice Terazije 45 u Beogradu, 19. septembra 2008. godine održana je rasprava na temu „Šta je srpski nacionalni interes danas“. 

Ukratko, direktan izbor člana Predsedništva BiH iz Srpske, uz brisanje prefiksa „srpski“, ostaje neupitan, jer su srpski političari o tome zauzeli snažan i jedinstven stav, koji ni briselski zvaničnici, ni vodeći bošnjački i hrvatski političari ne mogu razložno odbaciti. 

Pravo na samoopredeljenje i posle raspada Jugoslavije Srbima nije priznato. Zbog toga još uvek lutamo između brozovskog jugoslovenstva, građanske države, države Srba i svih njenih građana i spoljnopolitičkog pritiska globalista.

Kada vlasti u Beogradu kažu Srbima sa Kosmeta: „nemojte da izađete na nelegalne izbore“, Srbi sa Kosmeta znaju da njihova država zapravo želi da kaže: „Mi moramo ovo da vam pričamo, ali izađite ljudi, vidite i sami da ne znamo šta da radimo sa vama“.