I opet utopistički stav, ako država ne zna ili ne može da zavede red preko svojih stranačkih direktora, neka to uz dobru naknadu prepusti nekom ko može napraviti pozitivnu finansijsku računicu u "Željeznicama". 

Očigledno je da će komemoracija u Jasenovcu i dalje biti jedan od najvećih i najznačajnijih političkih i istorijskih izazova za Hrvatsku i njeno suočavanje sa prošlošću. Ova reagovanja u hrvatskoj javnosti samo pokazuju do koje mere je genocid osetljivo i kompleksno društveno i istorijsko pitanje.

Međunarodna politika svedena je, neretko, na pristupanje Evropskoj uniji i učlanjenje u NATO pakt. Privredna pitanja tumače se kroz prizmu neoliberalne ekonomije i idealizovane kompradorske privatizacije imenovane bezazlenom rečju – tranzicija. Kulturna dimenzija često je zaturena.

Više informacija iz tog tužilaštva stiglo je nedavno o zločinima počinjenim u logorima “Silos” u Tarčinu, OŠ “9. Maj”, “Krupa”, “Igman” i “Hrasnica”, u kojima su zlostavljani i ubijani zatočeni Srbi u periodu od maja 1992. do 27. januara 1996. godine.

Komentarišući navode u knjizi Del Ponteova o trgovini organima Srba s Kosova, Najs je rekao da nikad nije čuo o tome i da ratovi često iznedre zastrašujuće glasine, koje, kako je rekao, treba oprezno obelodanjivati.

Tačno je - da se nešto kuva, kuva se.  Da li je Vlada Aleksandra DŽombića mogla u prethodnom periodu više raditi i brže nuditi pojedina rješenja? Da, i morala je. Jesu li svi ministri opravdali povjerenje? Nisu. Javnost već odavo zna gdje škripi, od zdravstva do poljoprivrede.

Da reakcija Ministarstva spoljnih poslova Srbije nije bila adekvatna pokazala je izjava ambasadora SAD Kameron Mantera da će SAD „na sve načine podržati proevropske stranke na predstojećim izborima“. Nije teško pretpostaviti zašto je u ovom slučaju izostala reakcija MSP-a.

Ako se na polju angažovanja u pravcu samostalnosti RS može govoriti o tome da je riječ o dugoročnom cilju, nedokučivo je zbog čega već sada sa obje strane političke medalje ne stignu signali da funkcioneri NATO-a nemaju zbog čega da dolaze u srpsku polovinu BiH.

Da je neko u Haškom tribunalu sve ovo uzimao ozbiljno u razmatranje, teško da ne bi primetio Orićev značajan doprinos stvaranju “užasnih okolnosti” u Srebrenici. No, sudije su pokazale gotovo očinsku osetljivost prema Oriću.

Najžalosnija ali i najkarakterističnija epizoda u stradanju kosmetskih Srba od lokalnih Albanaca u devetoj deceniji prošloga stoleća je sigurno (čak i u svetskoj povesnici) besprimerni „Slučaj Martinović“ iz godine 1985, kada su Srbina Đorđa Martinovića nabili na bocu.