Milorad Dodik i drugi srpski predstavnici sumnjaju da je “događanje naroda” osmišljeno u Sarajevu da bi bošnjački političari u zapadnim centrima moći isposlovali da OHR nametne Zakon o JMB-u po bošnjačkom ukusu.

Kakva će biti stvarna orijentacija Srbije u kolopletu sve ozbiljnije svetske krize, pored pritiska objektivnih okolnosti, uvek je i stvar izbora. Izbor nije samo rezultat saznanja i slobodne volje već i interesa koje presecaju odnosi snaga, odnosi moći.

Pre sto godina, Kraljevina Srbija bila je pretesna za ono što su njeni odgovorni, obrazovani i rodoljubivi građani doživljavali kao „otačastvo“ – današnjim građanima kao i da je ova, avnojevska Srbija prevelika.

Za razliku od političkih lidera OVK, Rugova je čitavih 1990.-ih godina uspevao da sebe predstavi na „demokratskom“ Zapadu kao pristalicu pasivnog otpora Miloševićevom režimu tipa Mahatme Gandija u Indiji

U najmanju ruku, rasterećena od problema Kosova, Srbija će sada imati priliku da ispuni do sada zanemarenu međunarodnu obavezu garanta Dejtonskog sporazuma. Srbima preko Drine i ne treba više, a Bošnjacima je i to previše u odnosu na njihova dirljivo naivna očekivanja.

Pošto je razbijena SFRJ, uništena Republika Srpska Krajina, razdržavljena „dejtonska“ Republika Srpska, srpskoj državi ne preostaje ništa drugo nego da svom snagom brani teritorijalni integritet barem ove preostale „badinterove“ Republike Srbije.

Pre 15 godina, naopake generalizacije u kojima nije bilo razlike između vlasnika crnih mercedesa sa Pala i običnih smrtnika u njihovom okruženju mogle su da se čuju u najvećem gradu RS. Danas se ta žalosna matrica ponavlja, samo u obrnutom smeru.

Neće Srbija nestati, jer naš narod ima jednu osobinu koja ga izdvaja od ostalih, a to je inat. Po anglo-amerikanskom projektu naša država će biti osakaćena, teritorijalno, duhovno, ekonomski, politički i vojno. Ali, neće nestati.

Za međunarodnu zajednicu, vašingtonsku i briselsku administraciju, za određene članove Predsedništva BiHa, za razna udruženja, za neobrazovanog i neupućenog predsednika, važno je da znaju da su se Srbi u Srbiji i Srpskoj kroz istoriju mnogo puta morali pokoravati, ali da se nikada nisu savili pred neprijateljem i osvajačem.

Da li su povlačenje kroz Albaniju i Solunski front bili istorijska tragedija srpskog naroda, ili je to bio epski podvig veličanja vredan? I povlačenje kroz Albaniju i Solunski front su bili i jedno i drugo. Karakter tragedije je epski. Samo iz tragedije se izlazi katarzom.