О природи РЕКОМ-а казују одредбе о бирању чланова. Члан Комисије не може бити особа која је обављала истакнуту политичку функцију у последње две године, али то не смета да у избору чланова главну реч воде политичари.

Срби су опет били на побједничкој страни. Поражени су и окупатори и њихови домаћи помагачи. Овај пут није успјела замисао Бакирове сећије окренути Србе на Србе.

У реализацији тог „светог циља“, како га је формулисао и образложио Икеда, као једини услов за опоравак после ратних разарања и опстанак у суровој светској конкуренцији, усвојили су гесло “извозити или умрети“. Како им је умирања било доста, засукали су рукаве.

Нажалост, код госпође Гавриловић, Српкиње и вајне православке, нема стида за ноторне лажи и клевете, и то на рачун двојице српских владика. Да је њена прича тачна, давно би је Сарајево употребило и искористило да ме оптужи.

А без тог Лазаревог, косовског опредјељења за царство небеско, односно за виши, смисленији живот у слободи, без те духовне вертикале, без спремности на жртвовање, без вјере у спас и васкрсење, живот би се и на Косову и Метохији, као и на сваком другом, мање светом и страшном мјесту, већ одавно срозао у поданичко глувило.

Да ли је Србија икада били награђена за своје безбројне издаје у служби Западу? Срби су уклонили Милошевића на начин који међународноправни стручњаци сматрају отмицoм. Деценију касније Србе и даље сматрају „националистичком, геноцидном, бескомпромисном“ руљом.

Косово опија лепотом. И престрављује страхотом. Не знам за оно, грдно судилиште, али и то је. Сви су јунаци тамо пали, неко на овај неко на онај начин.

Пошто је евидентно да се Хрватска неће одрећи своје „легитимности“, влади у Загребу савршено одговара да један мали број, добро плаћених НВО делатника, држи сесије, сумњичи и саслушава.

Друго, Руска Федерација је експлиците подржала демократско право Републике Српске на рефередум, и то у више наврата, а чланица је УН, Савјета безбједности и Вијећа за имплементацију Дејтонског споразума, па ваљда и међународне заједнице.

Сећам се једном о Великој Госпојини, пред општином – распричао се Велибор Ровић. Онако дугачак, припо се на један камен па везе ли везе. Ослободили смо, каже, Македонију. И стару Србију, победили смо на Куманову и на Брегалници, сад ћемо да се окренемо нашој браћи у Босни, у Ерцеговини и у Далмацији.