Други важан фактор који је онда постојао јесте јединство око основних вредности: националних, културних, моралних. То је нешто што нам данас недостаје. Када посматрамо ондашњу интелигенцију, видимо, када је почео рат, да су одједном сви били сложни, као један.

Ко се год није упецао на тезу да је тужно стање у епархији Рашко-призренској само резултат финансијских малверзација једног сарадника владике Артемија, био је у праву. Дешавања у СПЦ током читаве године, далеко су од благодати којом би црква требало да зрачи

Оно што се било ко договарао са Крстимиром Пантићем – показало се као прилично непоуздано. Не могу се ослонити на њега тим пре што се показало да његови ставови нису идентични са ставовима његове странке.

Претпоставка да је патријарха Германа требало забавити о његовом јаду управо у Београду, како би СПЦ лакше прихватила, између осталог, одбијање да призна самопроглашену аутокефалност Македонске православне цркве и рушење капеле на Ловћену, има довољно основа.

Уместо на пријем код надлежних државних институција, делегација Привремене Скупштине АП КиМ је остављена да чека у парку.

Посебно је тежак положај српског народа у Црној Гори где је подложан систематској дискриминацији и оспоравању права. Такође, у БиХ српски народ и Република Српска изложени су највећем притиску у последњих шест година.

Није познато да ли им је власник ципеларника саветовао да једни другима повремено позајмљују ципеле, тек они то и сами често чине: изују се, па се немилице гађају ципелама. Па, сад, ако на предстојећим митинзима мало јаче замахну једни на друге, биће посла и за "мученог" Вучића.

Петооктобарска револуција је довела на политичку сцену нову, демократски власт. Ова власт није волела социјалну беду пред својим очима. Журила је у Европу, и на том путу рушила је све пред собом.

Сигурно је да ће се наћи много оних који су спремни на критику поводом оваквог устоличења патријарха у Пећкој патријаршији, али СПЦ је ипак много старија и трајнија од многих, не само критичара већ и од сила које нас сада притискају.

Оно што је почело као насиље над законима државе претворило се у насиље над законима логике, а када и закони државе и закони логике нестану, остаје само насиље. Аргументи су замрли, подсмех је замукао, остала је само језа која се шири попут епидемије.