Шта год власт у Србији мислила према браћи и пријатељима мора се бити искрен и није коректно политички шибицарити. Руска Федерација је ипак империја, и то империја у успону. Ако њене вредности уважавају и Европска унија, и САД, и Кина то мора и мала Србија како је назива Александар Вучић. 

Устав ипак има поприличну подршку у АП Војводини. Наравно, овакава интерпретација резултата референдума о Уставу је можда превише смела, али овако сагледани резултати свакако веома слабе тезу да „Војводина није гласала за Устав“.

У овом радосно-болном тренутку, упућујемо вапајни апел моћним факторима света у чијим рукама је судбина Косова и Метохије, уз молитву Господу да не огреше своју душу доношењем решења по питању статуса

Кулминација притисака се управо ових дана одвија смењивањем директора јавних предузећа и школа позивима да се мора „изаћи на изборе“. Људима се прети да ће неизласком на „изборе“ остати без посла. Као да ће се након избора Србија нешто питати, па ће овима који изађу неко из Србије гарантовати посао.

Броз је био врх политичке пирамиде у Југославији! Остаје отворено питање зашто су све то радили народу из кога су потекли и његовој Цркви.

Сада се, на општу жалост свега српства, на издајнички начин, цело Косово и Метохија, и посебно наглашено “северни део” предају у надлежност Тачијевог “државног система”, који и расписује и спроводи ове фамозне изборе.

Али одговорност за то деле припадници холандског батаљона, као и политичко и војно руководство Холандије, који су требали да предвиде да ће неспровођење одредбе о демилитаризацији омогућити вршење напада из енклаве, чиме је неутралност мисије УН била доведена у питање.

Суд и Тужилаштво БиХ су правни нонсенс, али су опстајали притиском дијела међународне заједнице. Када се помене неуставност наметнутих закона, дигне се сарајевска дрека која одјекује до Брисела и Вашингтона, да је то рушење и кршење Дејтонског споразума, јер су одлуке Уставног суда коначне и обавезујуће.

Држава се нешто није одушевљавала идејом да неко "лечи" наркомане а да на то не плаћа порез, али будући да се ради о свештеном лицу које од државе ништа ни не тражи - одлучили су да се праве блесави. То је рекоше "при Цркви"... 

У периоду стварања модерних нација за наш простор је кључни критеријум за национално раздвајање етнички и језички блиских и сродних народносних група постала верска припадност. , што је умногоме сузило опсег српског националног (само)одређивања.