Ако се ова држава клерикализује, ако се подривају њени секуларни темељи, онда за то није крива црква већ држава која се често понаша као да Уставом није од ње одвојена. Да власт има јасне циљеве, до тога не би долазило.

Када је на ред дошло гласање на косовским изборима, односно интеграција Срба са севера у уставни и правни систем „Косова“, велеиздаја је била све огољенија и почела је да се истерује на чистац.

Што се тиче Туђманове политике етничког чишћења Срба, тзв. брионски транскрипти нису никакво „откриће“, него још само једна потвдра стратешких циљева „Олује“. Етничко чишћење Срба из Хрватске није била посљедица него циљ Туђманове политике.

Шта год власт у Србији мислила према браћи и пријатељима мора се бити искрен и није коректно политички шибицарити. Руска Федерација је ипак империја, и то империја у успону. Ако њене вредности уважавају и Европска унија, и САД, и Кина то мора и мала Србија како је назива Александар Вучић. 

У Хашком трибуналу је већ донето неколико пресуда Србима у којима су они осуђени за злочин геноцида и етничко чишћење. За то време наши “евроатлантисти” упорно понављају да је улазак Србије у Европску Унију и НАТО једина алтернатива.

 Зато се у Сарајеву не бира власт БиХ, него саставља. Ту власт треба да чине странке које чине власт у ентитетима, која потом делегира своје представнике у органе на нивоу БиХ.

Проглашење независности Косова 2008. имало је своје бројне припреме. Тако су, на пример, амерички дипломати инструирали челнике бројних невладиних организација шта и како да раде поводом тога чина иницираног од САД.

Дуго у прошлости о заштити метохијских манастира - Пећке патријаршије, Високих Дечана и Девича, бринуле су посебно изабране војводе, које су тај частан посао обављале добровољно и бесплатно.

Сада се, на општу жалост свега српства, на издајнички начин, цело Косово и Метохија, и посебно наглашено “северни део” предају у надлежност Тачијевог “државног система”, који и расписује и спроводи ове фамозне изборе.

Сребреница није била тек један ужас. Била је и ехо другог великог холандског ужаса: издвајања и убиства три четвртине свих холандских Јевреја током Хитлеровог рата. Разлог холандског придруживања почетку УН мисије у Босни је баш и био у циљу спречавања још једног Аушвица.