У наставку писма је наведено да је Броз примио цариградског, грчког и бившег руског поглавара, „што је имало одјека у свету“. На крају је Петрић закључио претпоставком да би одбијање пријема имало негативног одјека од стране СССР и Српске православне цркве.

Преласком на изузетно добро плаћено место судије Уставног суда БиХ, код Цаце се дешава невероватан верско-празнични преображај. Пре разјашњења тог феномена, треба нагласити да вишегодишња пракса суда показује да су троје међународних судија на истим таласно-правним дужинама са двоје судија бошњачке националности (који су под директном контролом СДА)

У крајњој линији, зашто да Српска на уцјењивачке пријетње распакивањем Дејтона једном не одговори: „Само изволите, немамо ништа против?“. Не само да би онда престале пријетње, него би Бошњаци и њихови западни патрони почели да бране Дејтонски споразум.

Оно што је за Србију признање Косова, то је за Српску – унитарна БиХ. У случају БиХ,  понавља се да „нико у ЕУ не доводи у питање постојање РС“, а онда узгред спомену како ће „БиХ у Бриселу морати да говори једним гласом“.

Желим да кажем да је у питању једна велика превара чији је циљ пре свега политичке природе, а не да помогне, или да се нова држава Србија наводно сада заштити. Па ваљда ће ту државу боље да штити полиција, тужилаштво, разни судски органи него што ће то да чине медији!

Хрватска власт не показује политичку вољу да се посмртни остаци ексхумирају, идентификују и предају породицама да их сахране. Хрватска није ријешила судбину 2.100 несталих лица српске националности.

С друге стране сепаратизам се дословно нигдје није помињао и овде такође треба скренути пажњу да је у питању стереотип и спин на основу програма СНСД-а о Самосталној РС који подразумјева концепт јачања аутономије Републике Српске унутар БиХ заснован искључиво на поштовању Устава БиХ

Градити некакав нови идентитет на штету сопственог народа, представљати се као културнији и цивилизованији од остатка своје нације, присвајати туђе писмо а своје пљувати и ниподаштавати, прећуткивати сопствена страдања. То је аутономаштво, а суштински антисрпство данас.

Неколико година за редом, у Загребу римокатолички свештеници служе мису задушницу на годишњицу смрти Анте Павелића, поглавника НДХ. Хрватски медији нису се превише бавили тим догађајем у загребачкој цркви. То је код њих већ традиција.