Uprkos suštinskim i bitnim razlikama koje postoje između obe crkve, treba primetiti zanimljivu podudarnost u argumentima koji se koriste protiv obe. Naravno, ne želim da ovde stavljam znak jednakosti, nego da pokažem da argumenti koji se koriste protiv obe dolaze sa iste pozicije.

Osoba koja je sebe smatrala pobednikom do juče, Krstimir Pantić, shvatila je da nije bila favorit Beograda, kako se mislilo, već je to bio njegov oponent. Treba jedanput shvatiti da evropskoj Srbiji trebaju samo oni koji su spremni da idu do kraja. Kolebljivcima tu nema mesta.

Napomenuću da je u Mrkonjić Gradu, nakon završetka rata, i nakon što je ovaj gradić vraćen teritorijalnu nadležnost Republike Srpske, pronađena velika masovna grobnica, sa 181 telom, među kojima je bilo devet vojnika, dok su ostali ubijeni bili žene i deca.

 Bakirovi saučesnici su i sudije Ustavnog suda BiH koji su prihvatili njegov zahtjev, ali i svi oni koji godinama podržavaju kršenje Dejtonskog sporazuma na štetu RS. Svi oni će dobiti odgovor na referendumu u nedjelju, 25. septembra ove godine.

Jednostavno, čovek je skrenuo pažnju da Jugoslavija nije nastala u Drugom, nego u Prvom svetskom ratu, osvrnuvši se na duhovne implikacije jugoslovenske ideje u delu „istomišljenicima“ nimalo dragog srpskog „nacionaliste i desničara“, velikog pisca Miloša Crnjanskog.

Istorija nas uči da su u smutnim vremenima pojedini arhijereji žigosani za jeres i raskole. Vreme je pokazalo da su bili u pravu, to jest lažno optuženi. Upravo zato je sa episkopom raško-prizrenskim Artemijem Radosavljevićem trebalo sporije.

Vlajki je zaključio da je proruski orijentisani deo srpske političke elite na pravom putu jer Rusija može da ima prvorazredan interes da podrži Srbiju u njenom sveukupnom razvoju ali da se u ovoj geopolitičkoj situaciji ne može ništa uraditi da bi Kosmet bio vraćen.

Ako masovno gledanje filma u Švedskoj nisu mogli da spreče, oni sada u očajanju kažnjavaju Šveđane koji su u sopstvenoj zemlji omogućili gledanje, kao što u Sarajevu progone i kažnjavaju svoje ljude koji su učestvovali u produkciji.

Pod Vučićevim mentorstvom, srpskim političarima u RS je, izgleda, postalo najvažnije da nadglasavaju jedni druge na "proevropskom putu", daleko važnije nego da i građanima u detalje objasne kakve ih to blagodeti, a kakve muke čekaju na tom putu.

Svedoci smo da, nakon dve stotine godina od prvih koraka ka ustanovljenju svoje novovekovne državnosti, srpski narod opet stoji na početnim pozicijama u procesu bolnog i mukotrpnog rekonstituisanja te iste državnosti i međunarodnog priznanja njenog legaliteta i legitimiteta.