Iluzija, nas koji smo iznad svega željeli crnogorsku nezavisnost, da ćemo bez čekanja izgrađivati ozbiljnu državu, društvo i institucije, u značajnoj mjeri je raspršena sada nakon dvije godine od refrenduma. I dalje je dominantna politička volja, iste političke elite, da sve ostane nepromjenjivo.

Dokaz o vlasništvu nad Trepčom iz koga se vidi da su akcionari većinski vlasnik naša bi strana, odnosno naša vlada i akcionari, trebalo da drži kao „zacementirani dokaz“, jer je taj dokaz predat UNMIKU 2000. Da nismo imali taj papir 2000, oni bi na legalan način ušli na sever. Ali ovo je bila rampa preko koje nisu mogli.

O sekularizmu i pravoj meri odnosa države sa verskim zajednicama, nemaju samo oni koji ne veruju pravo da govore. Svojim „nejavljanjem“ povodom kanonske posete dr Pajtić Bojana crkvi u Srbobranu, ja udruženje građana „Ateisti Srbije“ od danas krstim sa „selektivni sekularisti“.

Država vraća imovinu Crkvi. Gde su dečja hranilišta, kakva je, pre Drugog svetskog rata, svuda, od Bitolja do Čačka, osnivao Sveti Nikolaj Žički? Gde su starački domovi? Gde briga o mnogodetnim porodicama?

Suprotno Ustavu BiH, oni su rekli da je protivno Ustavu ako se u pomenutom zakonu kaže da je 9. januar Dan Republike. Kada se toj sili neprava odupre stanovništvo na referendumu, onda nije problem u zloupotrebi ustavnosud(ij)ske nadležnosti, već je "problem" u stanovništvu

Napad nemačkih kopnenih snaga sa severa izvršila je Druga armija iz dva pravca, iz Austrije i Mađarske. Kako Druga armija na dan napada još nije bila u punom sastavu invaziju je pokrenuo 46. oklopni korpus severozapadno od Beograda. Odbranu na ovom sektoru držale su jedinice sa vojnicima hrvatske nacionalnosti.

Naše države rade protiv nas. One su, nažalost, sve manje države, a sve više obične vazalne teritorije. To je jedan projekat, mnogo širi od naših zemalja, to je jedan opasan projekat, globalnih razmera, koji hoće da uguši narode, koji hoće da smrvi i u zemlju ukopa sve vrednosti hrišćanske civilizacije.

Srbima će trebati još strpljenja, hrabrosti, mudrosti i obazrivosti: na "evropskom putu BiH" i Inckova kancelarija(OHR) polako ide u prošlost, ali nije baš svejedno da li će Incko - kad dođe vreme da ode - samo ugasiti svetlo iza sebe, ili će, uz malu pomoć sarajevskih "prijatelja", ostaviti i neku veću varnicu koja bi mogla još više da raspali političke i/ili međunacionalne sukobe u BiH. 

Zaista, bio je to težak i dug put, za sve, i za Srbe i za Albance, i kada je delovalo da su sve završili, kad im je NATO pritekao u pomoć, dobili su samo rezoluciju 1244. Kažem samo, jer trebalo je još 14 godina tražiti ko će od Srba staviti paraf, jer znali su i oni, a i njihovi saveznici, dok mi ne priznamo da je oteto legalno.