Искуства Бугара, Румуна и сада Хрвата, наводе на закључак, да се упоредо с евроинтеграцијама, у једном друштву појачава осећај „историјског безнађа“. Управо због тога нам је потребна промена постојеће идеолошке парадигме о „Европи која нема алтернативу“.

Бадњи дан, кад су се - године нулте – персијски маги вођени звездом већ били прикучили „дому хлеба“, што на ивриту значи бејт лехем, Витлејем, и за њих је био предукус божићног загрљаја бога и човека“.

Детаљног, писаног образложења ослобађајуће пресуде још нема, али према ономе што је током изрицања пресуде саопштио судија Максумић, трочлано веће је сву одговорност за ослобађање Орића и Мухића свалило на поступајућег тужиоца Тужилаштва БиХ Мирослава Јањића. Иако се тај тужилац трудио да, на бази доказа какви су се много пута и у много случајева појављивали и у Хашком трибуналу, свој посао обави што боље.

Ми и даље умишљамо да постоје неки левичари, десничари, ми још увек нисмо схватили да се ради о лошој представи која је досадна и која исцрпљује. Ми још увек замишљамо да нас деле неке идеологије и нисмо схватили да ово није век идеологија него новца. 

Три чудотворне иконе Богородице, за које се сматра да их је за Њена живота насликао јеванђелиста Лука,  стигле су у Русију не као ратни плен, или драгоценост, која је купљена новцем. Две су стигле као поклон, а трећа се Промислом појавила на северу ове велике државе.

Додик је недавно замијенио референдумско питања „да или не улазак у НАТО“ са „да или не војна неутралност“. Било би добро да изврши и инверзију формулације теме разговора. Умјесто о мирном разлазу, разговарало би се „о мирној реинтеграцији БиХ“, и Бакир би први дотрчао из Сарајева на било коју адресу. 

Губљење партиципативног језгра, изопштавање нижих слојева, нужност нових форми неконвенционалне партиципације, деловање малих партијских картела све су то основни елементи постојања демократског дефицита који се јасно могу препознати и у нашем политичком животу, што нам указује да ми нисмо ни у овом погледу изван главних токова европске политике.

Не може се рећи да се господин случај побринуо да се новембарске слике католичке Америке и православне Русије појаве истовремено. То се побринуо сам Господ, да покаже сваком да се узме у памет.

Али, ништа им не вриједи. Код старих Римљана има једна пословица која гласи: „Si duo faciunt idem, non est idem“ („Ако двоје чине исто, није исто“). Народ је ову такозвану опозицију свјеже обучену у антизападно националистичко рухо прокужио за сва времена и, како би рекао Матеј, ти вуци у овчјем крзну бит ће, као и до сада, једино статистичке грешке у даљњим политичким збивањима Републике Српске.

Неопходно је да се створи национални, државни програм и апарат да сви Срби, ма где живели и ма којој конфесији припадали, имају свој српски национални идентитет. Морају се сви Срби вратити својој српској матици.