U Crnoj Gori nije bilo ni “prelazne”, ni “tehničke” vlade, niti je tada uvedena kategorija “ko-ministra” kako je u emisiji saopšteno, već je ostvarena djelimična rekonstrukcija postojeće vlade. Premijer je ostao isti, a glavni opozicioni subjekti u njenom radu nisu učestvovali

Danas, na mestu gde je nekada bio logor Jasenovac, stoji spomenik "Kameni cvet"  da podseti na decu koja  su ubijena na najsvirepiji mogući način, na decu koja nikada neće odrasti da spoznaju pravi miris cveta i života, da podseti na mnoge devojke, mladiće, majke, očeve, čija je krivica jedina u tome što su rođeni kao Srbi, Jevreji ili Romi

Sve baš kao što je nedavno viđeno u Crnoj Gori. U skladu s tim će Vojvođane elektronski bombardovati stavovima kako će vojvođanski problemi odmah ili brzo biti rešeni kada bi se Vojvodina odvojila od Srbije i samostalno krenula prema EU.

Ništa još nije gotovo, ali da ne bismo osvanuli u situaciji gdje smo obaviješteni da jeste gotovo – svako od nas mora da jasno i nedvosmisleno kaže: kao Srbin i/li građanin Srbije ne pristajem na prihvatanje ponuđene kapitulacije

Šta reći o zadatku koji smo tamo izvršavali osim da je to bio svojevrsni, da tako kažem, radni odmor za sve nas koji smo dosta toga pregurali preko glave u vremenima kada je na Balkanu bjesnio rat, a i sami smo bili učesnici u odbrani naše domovine

Istina o Srebrenici je poznata malom broju ljudi i plašim se da će proći mnogo vremena dok se "ne pusti u etar".

Komentarisaću primedbe Venecijanske komisije na 10. član Ustava. Taj član Ustava glasi: «U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriličko pismo. Službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje se zakonom, na osnovu Ustava».

Drugi su došli u našu kuću i nama propagiraju svoje ideje. Potkradaju ih nam, nameću ih, i oni hoće da nam kažu šta treba da budemo i kakvi treba da budemo. Mi smo oni koji su izloženi nasilju. Siluju nam pamet, i siluju nam dušu

Priča o miniranom Žrnovu i priča o izgubljenom srpskom jeziku je, dakako, jedna ista priča. Naravno da kritički argumenti protiv kralja Aleksandra i Vuka Karadžića postoje, i naravno da ih ne treba ignorisati. Ali fiksacija na „prosuto mleko“, opsesivno vraćanje na trenutak u istoriji kada su naši preci načinili izbor koji mi smatramo za pogrešan, ali koji nikakvim misaonim i ideološkim naporom ne možemo izmeniti, predstavlja jedan od najrazornijih elemenata patologije srpskog društva današnjice. 

Šta međutim rade protivnici NATO-a u Srbiji? Oni ponavljaju mantru kako ne smemo postati članica alijanse koja nas je protivpravno bombardovala dok njihovi protivnici sa druge strane govore o konkretnim stvarima kao što su ekonomske prednosti članstva