"Program reformi BiH" i "knjiženje vojne imovine" - Dodikov poraz, ili političko lukavstvo?!

Iako je još 19. novembra prošle godine usvojilo dokument pod nazivom "Program reformi BiH", Predsedništvo Bosne i Hercegovine(BiH) do danas ga nije objavilo, čak ni pošto je taj dokument krajem prošle godine prosleđen u sedište NATO-a u Brisel. Bošnjački član Predsedništva Šefik DŽaferović rekao je da će se "zalagati da se, sada kada je dokument poslan u Brisel i kada je formiran Savet ministara BiH, postavi na zvaničnu veb stranicu Predsedništva BiH i objavi", ali taj "potpisani dokument koji on ima na engleskom jeziku" nije objavljen ni deset dana kasnije, a nije ni preveden na tri zvanična jezika u BiH.

Šta (ne)piše u "Programu reformi BiH"?

Potpisani dokument pod nazivom "Program reformi BiH" na engleskom jeziku objavili su pojedini mediji[1], a ni DŽaferović, niti druga dva člana Predsedništva BiH(MIlorad Dodik i Željko Komšić) nisu ni potvrdili, ni demantovali da je to baš taj dokument koji su oni potpisali, te da su na svakoj od 53 stranice tog dokumenta baš njihovi potpisi. Dakle, umesto da građanima u BiH predoče na sva tri zvanična jezika šta su zvanično potpisali, Komšić, Dodik i DŽaferović izvodili su i izvode svoje interpretacije dokumenta "Program reformi BiH", s tim da je Dodik poslanicima Narodne skupštine Republike Srpske(NS RS) 23. decembra predočio prevod dela dokumenta "Program reformi BiH" na srpski jezik, i to nekih 19 stranica[2]. Zašto nije predočio i ostale stranice - Dodik nije objasnio.

Nakon haotične sednice obeležene verbalnim sukobima, šamaranjem i uvredama, Skupština RS prihvatila Dodikovo tumačenje dokumenta "Program reformi" koji je usvojilo Predsedništvo BiH

Na osnovu tih 19 prevedenih stranica, Dodik je ustvrdio da "Program reformi BiH ne predstavlja godišnji nacionalni program(ANP)", čijim bi slanjem u sedište NATO-a u Brisel bio aktiviran Akcioni plan za članstvo BiH u NATO(MAP). "Program reformi BiH ne prejudicira članstvo BiH u NATO. To govori da je pitanje integracija stavljeno na ponovno preispitivanje u najmanju ruku i da od naše volje zavisi na koji način će to ići(....)NATO danas zna da mi ne prejudiciramo članstvo i da će to ponovo morati da se odlučuje i u Predsedništvu i Parlamentarnoj skupštini BiH, gde sede naši predstavnici. Od karaktera tih ljudu najviše zavisi kakva će odluka biti donesena(....)Uspeli smo da dobijemo te tri ključne riječi 'ne prejudicira članstvo'. To je ključna stvar(....) NATO kada dobije ovaj dokument može da samo da konstatuje da BiH nije dostavila godišnji nacionalni plan i da se ne može aktivirati MAP", rekao je Dodik na sednici NS RS, odgovarajući na optužbe opozicionih stranaka, SDS-a i PDP-a, da je "izdao RS"[3]. “Dokument je na jedan način skriveni ANP, zamaskirani ANP. Mi smo pravili različite analize, radi se ponegde samo o drugačijim formulacijama, nekoj skraćenoj verziji ANP-a. BiH i njene  Oružane snage deluju u okviru NATO bezbedonosnog prostora", rekao je, između ostalog, predsednik SDS-a Mirko Šarović[4].

Već pomenuti Komšić i DŽaferović tvrde da je "Program reformi BiH u suštini ANP, samo što ne nosi taj naziv"[5], pri čemu je DŽaferović izveo detaljnije objašnjenje. "Program reformi BiH obuhvata sva ona pitanja koja kao predmet reformi treba da ima država koja je podnela zahtev za Akcioni plan za članstvo. Mi smo 2009. podneli zahtev, tačnije Predsedništvo. Taj plan je uslovno 2010. odobren. Uslovno, jer je trebalo uraditi knjiženje vojne imovine i 5. decembra 2018. godine BiH je pozvana da podnese prvi godišnji nacionalni plan. Taj dokument se zove Program reformi BiH i sadrži sva ona pitanja koja država treba obraditi, imajući u vidi sadašnje stanje odnosa i saradnje sa Savezom. To su ekonomska, politička, odbrambena, bezbednosna, pitanja resursa i pravna pitanja. To su poglavlja koja postoje i još dodatno tabele. Precizno se zna i jasno kad, šta i koju reformu unutar BiH se država obavezala da provede u odnosu sa NATO savezom", rekao je DŽaferović, navodeći da je "Program reformi BiH" donesen za period novembar 2019. - novembar 2020. godine[6].

"Knjiženje vojne imovine", koje pominje DŽaferović, pominje se i u dokumentu koji je Dodik prosledio NS RS. "U skladu sa odlukom Predsedništva BiH o veličini, strukturi i lokacijama Oružanih snaga BiH br. 01-50-1-4629-29/16 od 24. novembra 2016. godine(koja će stupiti na snagu kada se ispune potrebni uslovi), broj perspektivnih vojnih lokacija će biti ukupno 57. Knjiženje perspektivnih vojnih lokacija se nastavlja", navodi se na 18. stranici dokumenta koji je Dodik prosledio u NS RS[7]. A na 21. stranici istog dokumenta doslovce piše: "BiH će nastaviti sa revizijom svog zakonodavstva kako bi se obezbedila njegova kompatibilnost sa NATO pravilima i propisima koji se odnose na ovaj dokument" - tako glasi prvi paragraf petog odeljka pod nazivom "Pravna pitanja".

Iako, dakle, nigde ne piše da je taj dokument ANP, već sama ova formulacija o knjiženju vojne imovine upućuje da "Program reformi BiH" po karakteru jeste ANP, ako se ima u vidu da je upravo knjiženje vojne imovine bio poslednji uslov NATO-a da aktivira MAP. Na kraju je, pre godinu dana, i NATO zvanično odustao od tog uslova za aktiviranje MAP-a, ali su iz NATO zahtevali da u ANP-u bude navedeno da se 57 vojnih lokacija u BiH( od čega 23 u RS) uknjiže na ministarstvo odbrane BiH. S obzirom da je Dodik sada pristao na ovaj zahtev, bez ikakvih uslovljavanja, te da je novi ministar odbrane BiH iz redova Komšićeve Demokratske fronte, nema sumnje da će knjiženje vojne imovine biti jedan od prvih prioriteta novog ministra u narednih godinu dana.

Tumačenja, optužbe i podrška

No, Dodik i dalje smatra da je izvojevao diplomatsku pobedu sa "tri ključne reči", odnosno formulacijom "BiH je predana poboljšanju odnosa sa NATO-om bez prejudiciranja konačne odluke o članstvu", koja je navedena na strani 4. dokumenta koji je Dodik dostavio NS RS. To nije sporno ni Komšiću ni DŽaferoviću, jer se oni uzdaju u nastavak koji sledi odmah posle pomenute formulacije. "Sve aktivnosti su u skladu sa prijašnjim(ranijim) odlukama Predsedništva BiH, Saveta ministara BiH i Parlamentarne skupštine BiH, u skladu sa ustavnim nadležnostima Predsedništva BiH"[8] - tako glasi nastavak na strani 4.

Dodik je, pak, i ovu i formulaciju o knjiženju vojne imovine koristio da podseti svog prethodnika na mestu srpskog člana Predsedništva BiH Mladena Ivanića da je već pristao na knjiženje vojne imovine odlukom iz 2016. godine, dok su iz SDS-a i PDP-a uzvraćali podsećanjem da je Dodikov SNSD tražio MAP još 2009. godine kada je Nebojša Radmanović, kao tadašnji predsedavajući Predsedništva BiH, poslao u sedište NATO-a zahtev za MAP. Na to, onda, Dodik i SNSD rado podsećaju SDS i PDP da nisu ni učestvovali na sednici NS RS 2017. godine kada je donesena Rezolucija o vojnoj neutralnosti RS, a ovi opet uzvraćaju tvrdnjama da su oni tu rezoluciju poštovali, optužuju SNSD da je pogazio istu rezoluciju, prihvatanjem "Programa reformi BiH". I tako u krug.

Ponajviše zvuči interesantno što su i iz sedišta NATO-a i iz ruske ambasade u BIH i predsednik Srbije Aleksandar Vučić - zadovoljni "Proramom reformi BiH". Iz sedišta NATO-a su saopštili da se "raduju saradnji sa BiH"[9], pošto su dobili taj dokument. Ruski ambasador u BiH Petar Ivancov je rekao da je "pitanje Godišnjeg nacionalnog plana (ANP) i Akcionog plana za članstvo u NATO (MAP) skinuto sa političkog dnevnog reda, što je deblokiralo proces formiranja Saveta ministara BiH", odgovarajući na pitanje da li je imao uvid u "Program reformi BiH". "Taj dokument usaglašavali su članovi Predsedništva BiH i predstavnici zemalja Kvinte", dodao je Ivancov, ne dajući više nikakav komentar[10]. A Vučić se do sada oglasio samo jednom rečenicom na svom profilu na Instagramu još 19. novembra prošle godine. "Čestitam predsedniku Dodiku na kompromisu koji je postigao sa partnerima u BiH", napisao je Vučić posle "odličnog sastanka" u Beogradu pomentog datuma[11]. Iz nekog još zvanično nepoznatog razloga, Dodik je, odmah nakon potpisivanja dokumenta u Sarajevu, odleteo u Beograd i o svemu upoznao Vučića, pa odmah dobio i pohvalu[12].

Da li je "nevidljiva ruka" Vučićeva prethodno asistirala kod predstavnika zemalja Kvinte tokom pregovora koji su trajali bar dve-tri sedmice - ako ne i malo više - ostalo je nepoznato. Jer, kao što je poznato, Vučić nikada ne govori javno o onome o čemu priča nasamo sa stranim diplomatama, Dodikom i drugima. A da je bio zainteresovan da se otkoči saradnja BiH i NATO-a, nije bilo nikakve sumnje nakon poslednje trilaterale sa članovima Predsedništva BiH i turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, kada su Vučić i Erdogan "zamolili" Dodika, DŽaferovića i Komšića da što pre postignu kompromis.

Sada je već izvesno je da je sa ovim "kompromisom" BiH unapredila saradnju sa NATO alijansom, te da će tu saradnju tek unapređivati. "BiH će napraviti strategiju komunikacije sa javnim mnjenjem, čiji cilj je podrška javnosti partnerstvu sa NATO-om", piše na stranici 13. dokumenta koji je Dodik prosledio u NS RS. Pa, ako se, u skladu sa tom "strategijom", pridobije "podrška javnosti partnerstvu sa NATO-om", neće biti neobično ni da se to "unapređeno partnerstvo" unapredi do te mere da građani RS i BiH za pet, deset ili petnaest godina budu dovedeni pred svršen čin, u kome će glasanje za "unapređenje" u NATO članstvo biti njihov poslednji "izbor". Sve pod izgovorom da će NATO biti garant neutralnosti i RS i BiH i Srbije.