уторак, 19. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Судбина дејтонске БиХ и Република Српска > Година изборног расплета у РС - Најпожељнија удавача и/или неколико младожења
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска

Година изборног расплета у РС - Најпожељнија удавача и/или неколико младожења

PDF Штампа Ел. пошта
Слободан Дурмановић   
петак, 12. јануар 2018.

Иако ће општи избори у БиХ бити одржани тек у октобру, предизборна кампања је давно почела. Стартне позиције у Републици Српској се још заузимају, а није најјасније ни ко ће са које позиције кренути у изборну трку.

У опозиционој коалицији Савез за промене (СзП), коју чине Српска демократска странка (СДС), Партија демократског прогреса (ПДП) и Народни демократски покрет (НДП) најављују да ће имати заједничке кандидате за две најважније функције - председника РС и српског члана Председништва БиХ, али договор о именима кандидата још није постигнут. С друге стране, у владајућој коалицији Савеза независних социјалдемократа (СНСД) Милорада Додика, Социјалистичке партије (СП) Петра Ђокића и Демократског народног савеза (ДНС) Марка Павића још није договорено да ли ће за поменуте две функције имати заједничке кандидате, понајпре због ривалства СНСД-а и ДНС-а.

Најпожељнија удавача и/или неколико младожења

У ДНС-у никако не одустају од намере да њихов кандидат буде заједнички кандидат владајуће коалиције за председника РС, а да СНСД да заједничког кандидата за српског члана Председништва БиХ. Додик је, пак, изричит у намери да његова партија да кандидате у име целе коалиције за обе функције, с тим да не открива да ли ће се он сам кандидовати за Председништво БиХ, пошто, по Уставу РС, више не може да буде председник Српске. А спекулације да, уместо тога, себе види као премијера РС након наредних избора нити потврђује, нити демантује.

Истини за вољу, то и није у могућности да учини, јер његова евентуална намера да буде премијер тешко може бити остварена без чврстог договора са ДНС-ом о већ поменутим кандидатурама. Просто, Додик не може са сигурношћу да тврди да би СНСД и СП могли на изборима освојити натполовичну већину у Народној скупштини РС без ДНС-а, а уз помоћ мањих партија које су настале иступањем неколико посланика СДС-а из те странке након избора 2014. године, попут Уједињене Српске Ненада Стевандића и Успешне Српске Златка Максимовића. Уколико ови пређу цензус и освоје бар 4-5 посланика на рачун СзП-а.

Такође, ни у СзП-у не могу да тврде да би, без ДНС-а, сигурно могли окупити већину у Народној скупштини РС - ни ако им партије њихових бивших посланика не "отму" ниједан посланички мандат на следећим изборима, ни ако им приђе Народна странка - ако и она пређе цензус - коју води још један СДС-ов дисидент Огњен Тадић уз подршку некадашњег председника РС и бившег радикалског првака Николе Поплашена.

Чини се да је тандем Тадић-Поплашен нешто ближи постизборном савезништву са СзП-ом, упркос Тадићевим оштрим критикама на рачун СДС-а приликом иступања из те странке, те накнадном представљању да је подједнако удаљен од СзП-а и СНСД-а. Бивши радикалски тандем најближи је, како ствари сада стоје, некој врсти савезништва са Павићевим ДНС-ом, који је постао најпожељнија удавача на политичкој сцени у Српској, са миразом за који се мисли да може бити још већи после избора.

ДНС себе најрадије види као момка за женидбу у пуној снази који ће бити у прилици да сам себи бира невесту, рачунајући да ће гласачки капитал, с којим ће ући у политички брак, сигурно бити већи у октобру неголи сада. Али, ДНС није једини младожења: њихово очекивање да ће им број гласова порасти не мора се нужно испунити, баш због појаве СДС-ових дисидената, а понајпре због Стевандићеве странке с којом су већ ушли у политички рат, тврдећи да им та странка отима чланство на терену. Стевандићева странка је у власти РС, али далеко је ближа СНСД-у него ДНС-у, Максимовићева странка је негде између, док су ванпарламентарни Тадићеви "народњаци" ближи ДНС-у него СДС-у. Све три странке бивших СДС-оваца могле би да "украду" приближно подједнак број гласова од СДС-а и ДНС-а: уколико тај захват буде скроман, то се неће осетити ни у ДНС-у, ни у СДС-у, али ако на тај рачун освоје макар и по једног посланика, финиш трке за будућег премијера могао би да буде још занимљивији.

Ако Додик себе постави на чело посланичке листе кандидата СНСД-а и представи као премијерског кандидата, та листа би вероватно могла да рачуна на којег посланика више, али ту рачуницу би могао да поквари пораз СНСД-овог кандидата за председника РС од кандидата СзП-а. Наравно, озбиљну прогнозу о победнику/пораженом неће бити могуће дати ни за неколико месеци, када буду позната имена кандидата на обе стране, већ можда тек када ДНС одлучи којем ће се јату приклонити.

Најизвесније остаје да ће ДНС бити тас на ваги између два супростављена политичка блока, а из те претпоставке можда ће се изводити и рачуница о изгледима кандидата за председника РС. Уколико ДНС одлучи да самостално изађе са својим кандидатом, он сасвим сигурно неће победити, али ће можда моћи да значајно помрси рачуне кандидатима СНСД-а и СзП-а.

Борба за "плен": три опције

Због тога, није немогуће ни да СНСД и СзП пре или касније уђу у преговоре о подршци управо кандидату ДНС-а, у замену за место премијера из својих редова и подршку ДНС-а свом кандидату за српског члана Председништва БиХ. Друга, изгледнија опција је да оба блока ДНС-у понуде место будућег премијера РС, у замену за ДНС-ову подршку својим кандидатима за председника РС и српског члана Председништва БиХ. Обе опције може да "поквари" једино унутарстраначка рачуница у самом ДНС-у, по којој не би подржали кандидате нити једног од два блока, већ би сачекали да чују име будућег председника РС и затим му понудили своје "добре услуге" за састављање Владе РС,при чему би место премијера био њихов кључни захтев. То ће се свакако догодити уколико се будућа влада не буде никако могла саставити без посланика ДНС-а, сем ако из тог јата победницима "зафали" тек два-три прелетача.

Блок чији кандидат буде "освојио" функцију председника РС имаће, свакако, право првог потеза за састав Владе РС, а уједно и најизгледније шансе да формира Владу. Зато ће процес избора председничких кандидата на обе стране бити веома пажљиво вођен, а тешко да ће бити завршен у наредна два месеца. За сада се у јавности, у виду "пробних балона", као потенцијални кандидати СНСД-а помињу садашња премијерка Жељка Цвијановић и Додиков саветник Синиша Каран, а повремено и потпредседник СНСД-а и бивши српски члан Председништва БиХ Небојша Радмановић. На исти начин као потенцијални кандидати СзП-а помињу се садашњи српски члан Председништва БиХ Младен Иванић, председник СДС-а Вукота Говедарица и потпредседник СДС-а и министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић, а повремено се помиње и име Младена Босића, бившег председника СДС-а и актуелног заменика председавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ.

Сасвим је изгледно да су нека од ових имена и у "бубњу" из кога ће се извлачити кандидати за српског члана Председништва БиХ, па је, тим пре, тешко нагађати кога ће два блока кандидовати за председника Српске. Та функција има много већу тежину на политичкој сцени Српске и БиХ, носећи са собом далеко значајнији потенцијал за поделу највећег "плена", тј. извршне власти у Српској.

Баш због задржавања дела тог "плена" с времена на време избијају варнице између СНСД-а и ДНС-а унутар актуелне Владе РС, при чему се ДНС у неколико наврата, практично, стављао на страну СзП-а. Додик је затим тражио оставку једног од ДНС-ових министара, па протестовао због ДНС-овог коалирања са СзП-ом у неким општинама, да би недуго затим Додик и Павић објавили да је владајућа коалиција стабилна. Што не би требало да чуди: Павићу се не напушта власт и не прелази у опозицију, јер би тиме изгубио полуге моћи и утицај у институцијама РС, чиме би - како очигледно верује - ослабио своју стартну позицију на наредним изборима; а Додик Павића не "пушта низ воду", јер би тиме Влада РС изгубила скупштинску већину и добила још једног неугодног противника. Тако ДНС о(п)стаје у власти са СНСД-ом, повремено се понашајући као опозиција тој истој власти, а Додик настоји да унутар ДНС-а придобије савезнике СНСД-у за наредне изборе, покушавајући уједно да ојача утицај доста приврженије "Уједињене Српске", очигледно уверен да та странка може "отети" део бирача ДНС-а на наредним изборима.

Утом ће стићи и изборни расплет, па ће се коначно сазнати ко је ко на политичкој сцени у Српској: ко је најпожељнија удавача, ко је момак за женидбу у пуној снази, а ко оцвали младожења којег је време прегазило.

(Слободан Дурмановић)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер