Кључно питање на „европском путу БиХ“ биће, као и до сада: колико ће дејтонска БиХ (п)остати (де)централизована и какав ентитет РС ће у њој опстати? Поуздан одговор на то питање Вучић до сада није понудио грађанима РС и Србије, а неће то ни учинити пре него што доврши споразум са Приштином.

У мају су расписани локални избори у Босни и Херцеговини(БиХ) који ће, уместо почетком октобра, бити одржани половином новембра, пошто је Централна изборна комисија(ЦИК) БиХ пролонгирала датум одржавања тих избора, јер на време није усвојен буџет институција БиХ

 Без таквог закона ниједан суд, па ни Уставни суд БиХ, нема право да одлучује о томе да ли је нешто било или није било државна имовина СФРЈ, јер је претходно законско уређивање, као искључиви законски резерват и обавеза по међународном уговору, својеврсни цондитио сине qуа нон за одлучивање било ког суда.

Додикова подршка неће бити од мале помоћи Вучићу да амортизује ударе свих оних његових политичких противника који у том споразуму не буду видели нешто више од „издаје“ српских националних интереса

Русија има могућност да затражи да се у наредној резолуцији (послије 5. новембра 2020. године) одлучи да и њене војне снаге буду присутне у БиХ. У супротном, има апсолутно право да стави вето на сваки приједлог резолуције, што би онда значило престанак мандата свим међународним војним снагама

Ових дана прилично незапажено је одржан један скуп у згради Народне скупштине Републике Српске, на којем се расправљало о потреби да се нормама њеног Кривичног законика од даље ерозије заштите њене уставне надлежности и само биће Српске

 Сада је све у рукама НАТО. Кажу ли они да документ који ће им стићи из БиХ аутоматски активира МАП, џаба се страначки војници, аналитичари и ботови напињу да плебсу објасне како Програм реформи није АНП и како Додик није капитулирао у Сарајеву

Изгледа да ће Срби у РС морати да сачекају на било какав Вучићев одговор, све док тај српски сведржитељ не потпише "Свеобухватни споразум о нормализацији односа Београда и Приштине". До тада им ваља да се политички сналазе како сами знају и умеју

Вучићу није нимало тешко да се представља Србима с обе стране Дрине малтене као њихов сведржитељ, а да се, превасходно Вашингтону - где Додика понајпре виде као реметилачки фактор -  приказује као кључни чинилац мира и стабилности у троуглу Београд - Бањалука - Сарајево

  Ових дана покушава се актуелизовати питање грба Републике Српске, с чим у вези академик Рајко Кузмановић с правом указује на то да треба водити рачуна о томе да ли су политички и општи друштвени услови погодни за такву иницијативу. А нису, и то треба рећи без имало увијања, као и објаснити због чега је тако