"Sinofobija" kao nova politika sa elementima paranoje

Prateći zapadne medije i blogove, uočio sam da skorašnji tekstovi o Kini poprimaju prizvuk paranoje Od pitanja DŽonatana Varda, istraživača sa Oksforda, da li Amerikanci mogu živeti u svetu gde Kina poseduje najjaču ekonomiju, najsnažniju industrijsku bazu i vodeće centre za naučna istraživanja (?), preko DŽordža Soroša koji je Kinu nazvao smrtnim neprijateljem otvorenih društava do Viktora Hansona, američkog istoričara i kolumniste koji se u svom oštrom tekstu objavljenom na Foks njuzu obrušio na „stravičnu budućnost, kojom Kina dominira, a koja predstavlja veliku opasnost za čitav svet”. Rusofobija je konstanta, a strah od Kine i raspirivanje te emocije kod građana izgleda tek nastupa.

Semjuel Hantington piše da „modernost rađa stabilnost, ali da modernizacija rađa nestabilnost”. Ovo navodi mnoge na Zapadu da glavnu kinesku slabost vide u centralnoj vlasti koju čini jedna partija. Dakle, stalni sukob proizlazi iz činjenice da Kina nije parlamentarna demokratija. Ipak, promene koje je sprovela ta partija, unutar sebe, kao i unutar društva čiji je predvodnik, šire su i dublje u odnosu na slične primere drugih društava. Ako se u Kini ne može promeniti partija, politika se može menjati. S druge strane, na Zapadu se partije mogu menjati, ali politika i ustaljene predrasude očito ne.

Ako se u Kini ne može promeniti partija, politika se može menjati. S druge strane, na Zapadu se partije mogu menjati, ali politika i ustaljene predrasude očito ne

Hanson navodi da su reforme započete sedamdesetih godina prošlog veka izvedene po cenu užasnog zagađenja vazduha, uništenja lokalnih zajednica i uz političku represiju. Tvrdi da je jačanje ekonomije ojačalo diktaturu. Kina, nastavlja, krši sve principe trgovine i krade patente. Takođe, manipuliše svojom valutom i zlostavlja susede. Najveći greh, čini se, leži u činjenici da je zemlja i dalje komunistička, pošto ne postoji dokaz da je Kina ikada htela da postane uzorna politička demokratija poput Tajvana, Japana ili Južne Koreje i zaključuje da je u prošlosti komunizam osiromašio Kineze, ali ostavljao narode van granica Kine na miru, a da je sada milijardu ljudi u okviru Kine ekonomski oporavljeno, ali da je šest milijardi ljudi u svetu prestravljeno.

DŽordž Soroš je, opet, kineskog predsednika nazvao najvećim neprijateljem otvorenih društava. Politički sistem nazvao je autoritarnim, te poručio da bi SAD morale da se fokusiraju na trgovinski rat samo sa Kinom, umesto sa celim svetom. Dodao je da ukoliko kompanije iz Kine budu dominirale na tržištu 5G tehnologije, to će predstavljati veliki bezbednosni rizik za čitav svet. Rekao je i da su SAD u hladnom ratu čija se temperatura polako diže.

Neophodno je ipak modernizovati zastarele argumente ako bismo hteli da budemo dobronamerni. Od 2014, kada je objavljen rat zagađenju, ono je smanjeno za oko trećinu. Loš kvalitet vazduha u Kini odnosi život ljudima unutar njenih granica – više od milion godišnje. Ipak, rezultati koji su postignuti za samo pet godina vrlo su značajni.

DŽordž Soroš je, opet, kineskog predsednika nazvao najvećim neprijateljem otvorenih društava. Politički sistem nazvao je autoritarnim, te poručio da bi SAD morale da se fokusiraju na trgovinski rat samo sa Kinom, umesto sa celim svetom

Na internet stranici, Svetske trgovinske organizacije postoji detaljan spisak trgovinskih nesporazuma ta svaku zemlju – SAD imaju 155 slučajeva, a Kina 44. Bivši predsednik STO Paskal Lejmi je u intervjuu jednom američkom magazinu rekao da je Kina dobro primenila pravila organizacije, ali da nijedna zemlja nije pošteđena kritike. SAD su na prvom mestu prekršile pravila STO uvođenjem tarifa.

Kada govorimo o valuti, sam Međunarodni monetarni fond je u avgustovskom izveštaju naveo da Kina ne manipuliše svojom valutom. Pitanje političkog sistema je opsežno, ali svaki sistem evoluira postepeno i na svoj način. Na koji način su „otvorena društva” pomogla Libiji? Od zemlje sa najvišom vrednošću indeksa humanog razvoja u Africi, Libija je danas od svojevrsne participativne demokratije prerasla u antipod kojim haraju milicije, trgovina ljudima, smrt i pustoš. a onda ta društva prihvataju obezglavljeni narod, čiju su državu bez milosti razorili, pozivajući na toleranciju različitosti!

O DŽordžu Sorosu postoji mnogo spekulacija. Ono što je izvesno jeste da je on jedan od glavnih aktera monetarne manipulacije koja je izazvala azijsku finansijsku krizu 1997. kada je BDP pet azijskih zemalja u roku od godinu dana opao za oko 50 odsto, a više od 10 hiljada ljudi izvršilo samoubistvo

O DŽordžu Sorosu postoji mnogo spekulacija. Ono što je izvesno jeste da je on jedan od glavnih aktera monetarne manipulacije koja je izazvala azijsku finansijsku krizu 1997. kada je BDP pet azijskih zemalja u roku od godinu dana opao za oko 50 odsto, a više od 10 hiljada ljudi, ostavši preko noći bez ičega, izvršilo je samoubistvo. Nova, 5G tehnologija izazvala je kontroverzu na Zapadu. Kineski gigant „Huavej” ponudio je da proda tu tehnologiju bilo kojem kupcu na zapadnoj hemisferi. Da li se iko javio? Čiji brodovi krstare 50 kilometara daleko od kineske obale? I isto toliko od obala Irana? Ko zlostavlja koga?

Da bi se pozicija Narodne Republike Kine danas razumela bitno je uzeti kao polaznu tačku reforme koje je započeo Deng Sjaoping. Na sednici Komunističke partije 13. decembra 1978. on je rekao da je Kini „potreban veliki broj ljudi koji se usuđuju da misle, istražuju nove načine i proizvode nove ideje”, a u suprotnom „neće biti moguće izvući zemlju iz siromaštva, a još manje prevazići napredne države”. Po završetku sednice koja je trajala mesec dana, počela je primena novog modela koji predstavlja temelj svih uspeha koji Kina od tada postiže.

Tokom 1996. godine Semjuel Hantington rekao je da u narastajućem svetu etničkog i civilizacijskog konflikta, uverenje u univerzalnost zapadne kulture jeste pogrešno, nemoralno i opasno. Na primeru odnosa prema zemlji koja je veliki uspeh postigla za kratko vreme očito je da neki krugovi globalni napredak vide i podržavaju uslovno, samo ako ga oni predvode.
Autor je sociolog
Vejfang-Šouguang, Kina

(Politika)