Napad na Iran je bio najveća Trampova greška, ali će dovesti i do nekih pozitivnih promena

Za Sjedinjene Američke Države ni najmanje nije vredelo da započnu rat u Iranu, smatra analitičar Ijan Bremer. Iako je sukob izazvao globalnu ekonomsku štetu, on ipak smatra da će neplanirano dovesti i do nekoliko pozitivnih promena – od raspada OPEK-a, do prelaska na održivija rešenja.

Ijan Bremer, vodeći svetski politički analitičar, direktor Jurejža grup i osnivač G-Zero media, gostujući u emisiji Global Fokus, navodi da i Sjedinjene Američke Države i Iran nastoje da „ograničene borbe koje smo videli prošle nedelje ne poremete mogućnost postizanja dogovora o memorandumu“.

Takođe, što duže Iranci demonstriraju svoj ekonomski uticaj ili kontrolu nad moreuzom, sve je verovatnije da će druge zemlje koje koriste moreuz pronaći druge mehanizme da prođu. Na primer, Emirati

„Taj sporazum je jedan kratak okvir, i uglavnom se odnosi na ponovno otvaranje Ormuskog moreuza. Kada se to desi, biće period od 60 dana za pregovore o takozvanom nuklearnom dosijeu, raspolaganju zalihama obogaćenog uranijuma koje se trenutno nalaze u Iranu, a koje bi trebalo ublažiti inspekcijama ili ukloniti iz zemlje. Tiče se i prava Irana da održi određeni nivo obogaćivanja u budućnosti. Nema dogovora ni o čemu od svega ovoga. Ideja je da se onaj teži deo pregovora dešava nakon što se otvori Ormuski moreuz. To je veliko pitanje, kako doći do toga. I da li je Donald Tramp spreman da prihvati ovaj sporazum koji njega predstavlja kao nekoga ko nije nešto mnogo postigao u ratu koji je odlučio da pokrene sa Izraelom protiv Iranaca“, naveo je on.

Bremer kaže da američka blokada Ormuskog moreuza uzrokuje značajne ekonomske poteškoće za Iran, te da bi oni želeli da se blokada okonča jednako kao što i Amerikanci žele da se okonča iransko blokiranje moreuza.

„Takođe, što duže Iranci demonstriraju svoj ekonomski uticaj ili kontrolu nad moreuzom, sve je verovatnije da će druge zemlje koje koriste moreuz pronaći druge mehanizme da prođu. Na primer, Emirati. Oni će imati dodatni cevovod koji može da zaobiđe moreuz verovatno do 2027. godine. I što Iran to duže radi, uticaj mu je sve manji. Dakle, vremenski okvir za uticaj preko ovog vrednog aduta za Irance se smanjuje“, opisao je.

Postoje i treći razlog zašto se Irancima žuri, naveo je – žele da naplate sve što se desilo.

Ali mislim da nikada nisam video da je neki američki predsednik u tako kratkom vremenskom periodu, za nekoliko meseci, izazvao toliku globalnu štetu kao što je to Tramp uradio ovim ratom u Iranu. I skoro svaka druga zemlja na svetu ekonomski pati kao posledica te Trampove odluke

„Nije da Iranci ne dobijaju ništa. Koliko ja razumem, Katarci nameravaju da odmrznu oko šet milijardi dolara iranske imovine u zamenu za potpisivanje ovog sporazuma. Zvanično, Amerikanci će reći da je ovo odluka Katara i da SAD nemaju nikakve veze sa tim. Dakle, Amerikanci nisu ti koji će platiti Irance. Ali, kakva slučajnost da se te dve stvari dešavaju isovremeno!“, primetio je.

Na pitanje da li je za SAD vredelo da počnu ovaj rat, odgovara da ni najmanje nije.

„To je najveća spoljnopolitička greška predsednika Donalda Tramp u oba njegova mandata. On je odgovoran i Izraelci. On je doneo odluku. Niko drugi ga nije naterao. A što se tiče posledica, nema mnogo poginulih američkih vojnika, samo 13, i nije mnogo Iranaca ubijeno, verovatno samo nekoliko hiljada. Dakle, nije toliko velika greška kao rat u Iraku, na primer. Ali mislim da nikada nisam video da je neki američki predsednik u tako kratkom vremenskom periodu, za nekoliko meseci, izazvao toliku globalnu štetu kao što je to Tramp uradio ovim ratom u Iranu. I skoro svaka druga zemlja na svetu ekonomski pati kao posledica te Trampove odluke. I ljuti su na Sjedinjene Države zbog toga“, istakao je on.

Ko najviše pati zbog rata u Iranu

Smatra da najviše pati Katar.

Za Katar, to je oko 20 milijardi dolara štete. Godine, i godine proizvodnje tečnog prirodnog gasa su uništene. Ne mogu ništa da izvezu kroz moreuz, a čitava im ekonomija zavisi od toga. Dakle, očigledno je da su mnogo više pogođeni nego Evropljani. Tu su i Emirati

„Za Katar, to je oko 20 milijardi dolara štete. Godine, i godine proizvodnje tečnog prirodnog gasa su uništene. Ne mogu ništa da izvezu kroz moreuz, a čitava im ekonomija zavisi od toga. Dakle, očigledno je da su mnogo više pogođeni nego Evropljani. Tu su i Emirati. Ceo ekonomski model zasnovan im je na tome da budete Švajcarska Bliskog istoka, a sada svi misle da je opasno ići tamo. Oko 90 odsto njihovog stanovništva su doseljenici i strani radnici, a sada je tamo pojavila velika opasnost. Azijske ekonomije su teško pogođene ovim. Filipini, na primer. Mnogi od onih koji dobijaju naftu i plastiku, kroz moreuz. Evropljani su definitivno pogođeni. Amerikanci i Kinezi su nešto manje pogođeni ovim ratom“, kazao je on.

Bremer je kazao da je nedavno bio u Dominikanskoj Republici na Karibima, zemlji sa oko 11 miliona stanovnika.

„Proveo sam dosta vremena sa predsednikom te zemlje. Njegova popularnost je pala sa 65 na 55 odsto, ali je značajno porasla inflacija. I to nije zbog bilo čega što je on uradio već zbog odlike Sjedinjenih Država. Čak i ove manje zemlje širom sveta, sve trpe štetu“, istakao je.

Na pitanje kako se sada Sjedinjene Države pozicioniraju kod svojih saveznika, naročito evropskih, Bremer kaže da tu postoje dva aspekta.

Diplomatski uticaj, koji dolazi od jake mreže saveznika i multilateralne arhitekture upravljanja, koju su SAD podržavale, kojima se verovalo – to više ne postoji

Jedno je koliko zemlje vole i veruju Sjedinjenim Državama. Tu postoji značajan pad. A tu je onda i pitanje koliko je SAD potreban određenim zemljama, a to je i dalje prilično značajno. Američka ekonomija je i dalje daleko najjača i najveća na svetu. A evropske ekonomije ne rastu baš brzo. Nema visoke produktivnosti, adekvatnog ulaganja u tehnologiju, istraživanje i razvoj. Nemaju preduzetnike. Sada pokušavaju. I svakako, što se tiče odbrane, što više Evropljani budu trošili na sopstvene kompanije i integrisali se sa Ukrajinom, to će se manje oslanjati na Sjedinjene Države. Na taj način se i smanjti rizik i zaštititi se od rizika, i tu tendenciju vidimo širom sveta“, kazao je.

Međutim, smatra da je Amerika nanela štetu sopstvenoj mekoj moći.

„Diplomatski uticaj, koji dolazi od jake mreže saveznika i multilateralne arhitekture upravljanja, koju su SAD podržavale, kojima se verovalo – to više ne postoji“, naveo je on.

Pozitivne posledice

U aktuelnoj situaciji na Bliskom istoku ipak uviđa nekoliko velikih pozitivnih stvari.

Dakle, mislim da ćemo za 10 godina možda gledati na odluku predsednika Trampa da počne rat u Iranu kao na najveću pozitivnu stvar za globalnu zelenu agendu

„Jedna je da će se OPEK raspasti. To je kartel, monopolski kartel nad naftom. A to nije dobro za globalnu ekonomiju. Potrebna je konkurencija, potrebna je mogućnost da cene budu efikasnije i potrebna su globalna tržišta. Još jedna velika pozitivna strana je to što je sada svet video koliko je Ormuski moreuz osetljiv put i da svako sa dronovima može da napravi problem. Isto važi i za Crveno more i za Malajski moreuz. Zašto biste se oslanjali na naftu i gas, čija proizvodnja ne postaje jeftinija? Mislim, da će svet brže preći na električna vozila, nuklearnu energiju, solarnu energiju i pametne mreže sa baterijskim napajanjem. Dakle, mislim da ćemo za 10 godina možda gledati na odluku predsednika Trampa da počne rat u Iranu kao na najveću pozitivnu stvar za globalnu zelenu agendu“, kazao je.

Dakle, mnogo zanimljivih geopolitičkih implikacija proizaći će iz ovog veoma velikog neuspeha predsednika Trampa i izraelskog premijera

To, ističe, nije bila Trampova namera, ali jeste zanimljiva dugoročna posledica.

„Posledica će biti i veća podela među Zalivskim zemljama. Videćete koaliciju Avramovih dogovora u kojoj će biti više konsenzusa između Ujedinjenih Arapskh Emirata, Izraela, Indije, Sjedinjenih Država, možda i Grčke. A imaćete i islamsku koaliciju koja će se fokusirati na region sa Saudijcima i Pakistanom, Turskom i Egiptom. I te koalicije će se sve više udaljavati jedna od druge zbog rata u Iranu. Dakle, mnogo zanimljivih geopolitičkih implikacija proizaći će iz ovog veoma velikog neuspeha predsednika Trampa i izraelskog premijera“, rekao je on.

(Danas)