Savremeni svet | |||
Korona virus kao usud globalizacije i odraz u ogledalu savremenog čovečanstva – moglo je i gore |
subota, 12. septembar 2020. | |
Koronavirus je virus, ni bolji ni gori od mnogih drugih virusa, za koje znamo da postoje na ovom belom svetu. Koronavirus nije ni najopasniji ni najbezazleniji virus koji postoji pod ovom kapom nebeskom. Ono što ga čini posebnim je samo činjenica da je on potpuno nov virus za čovečanstvo, odnosno populaciju ljudi današnjice, kao i činjenica, da je on tek počeo da inficira, širi se i izaziva bolest kod ljudi. Čovečanstvo pokušava da otkrije sve karakteristike i osobine koronavirusa, u nadi da će mu ta saznanja pomoći, da savlada ovog novog, „kočopernog“ i gotovo nevidljivog protivnika. Sa druge strane, i koronavirus čini sve što je u njegovoj moći, da upozna i otkrije sve ključne karakteristike i osobine čovečanstva, kako bi se, po svojoj prirodi stvari, što više raširio i opstao u toj novoinficiranoj populaciji! Dok su se koronavirusi širili populacijom mačaka, goveda, pasa, živine, nisam primetio nikakvu preveliku zabrinutost ljudi! Kako reče jedan neimenovani virusolog: „Novi virus postaje interesantan i privlačan za izučavanje i nauku, tek onda, kada ubije prvog belog čoveka“! Na osnovu svih dosadašnjih rezultata, možemo zaključiti, da je koronavirus, bar za sada, „otkrio“ mnogo više osobina i karakteristika ljudi, nego što smo mi ljudi otkrili o njemu. Štaviše, koronavirus je više otkrio o nama ljudima, nego što smo mi sami znali o samima sebi, ili bar, mnogo više od onoga što smo bili ikada spremni da priznamo sebi u lice! Prosto je fascinantno, koliko je prisustvo koronavirusa u kompletnoj populaciji ljudi na planeti zemlji, u vrlo kratkom periodu od nekoliko meseci otkrio o današnjem čovečanstvu, o njegovim raznim društvenim uređenjima, o raznim zajednicama ljudi, o raznim kulturama, o raznim državama, o raznim etničkim i nacionalnim karakterima, i na kraju, kao kruna svega, toliko toga o svakom od nas pojedinačno, odnosno o svima nama kao posebnim ličnostima i pojedincima. Od momenta pojave bolesti kod ljudi, izazvanih infekcijom koronavirusa, mi ga neprekidno ispitujemo koristeći najsavremeniju moguću tehnologiju, unapred ga osuđujući i okrivljujući, čini mi se vrlo pristrasno, i bez ikakvih valjanih dokaza, kao glavnog i jedinog krivca svih mogućih nedaća i problema današnjeg čovečanstva! Iako naučna istraživanja imaju za cilj da mu nađemo slabu tačku, a samim tim i osmisle, najefikasnije oružje kojim ćemo ga pobediti, ili bar „ključ“, kojim ćemo moći da ga zatvorimo i sklonimo, daleko od naših očiju i života, imam lični osećaj, da se „koronavirus“ koristi, i kao svojevrsni „modni detalj“ i „kišobran“, koji „objašnjava“ i „pokriva“, i sve ostale velike promašaje i neuspehe čovečanstva, u zadnjih nekoliko decenija: od kraha neoliberalne ekonomije, preko finansijske krize, pa do ne postizanja „obećanog“ standarda života, ili njegovog drastičnog pada! Pravi uzroci ovih neuspeha se pokušavaju sakriti, iza ogromnih potemkinovih sela, na kojima je neko na brzinu, „nevidljivom rukom slobodnog tržišta“, napisao „pandemija kovida 19“! Koliko god mi njega ispitivali, koliko god ga unapred osuđivali i proglašavali ključnim krivcem za sve što nam se poslednjih meseci dešava u našim životima, on i dalje strpljivo i uporno, radi samo ono što jedino ume i zna: umnožava se i širi, trudeći se da nam ne nanese preveliku štetu, to jest da nas ubije sve, i po svaku cenu, jer samim tim eliminiše i samog sebe. Gvozdena logika opstanka i postojanja koronavirusa, je da „kako zna i ume“, izbegne od čoveka mu nametnuti rat do istrebljenja, i u toj borbi na život i smrt, uspe da uspostavi časnu ravnotežu (ekvilibrijum), tako da niko, od ove dve strane u daljem sukobu, ne mora da bude gubitnik, i preda se na milost i ne milost pobedniku. Koronavirus samo želi da postane jedan od ostalih trenutno poznatih i mnogobrojnih respiratornih virusa čoveka, koji će inficirati ljude, i opstajati u populaciji, dok je sveta i veka! Da bi apsurd bio kompletan, iako mi izučavamo koronavirus, do najsitnijeg pojedinačnog detalja, odnosno do položaja jedne jedine nukleinske baze u njegovom genomu (njegovoj nukleinskoj kiselini koja prenosi njegove nasledne osobine), pokušavajući da na taj način ustanovimo eventualno postojanje njegovih pojedinih sojeva, i to naročito onih agresivnijih i pogubnijih po nas, koji u tekućem nametnutom ratu, ne žele da uspostave nikakvo primirje sa nama, već nas kao vrstu bace na pleća i zauvek oslobode planetu, našeg prisustva i tereta koji za nju predstavljamo, ispostavlja se, da i koronavirus, kao po nekom univerzalnom zakonu „akcije i reakcije“, takođe vrši slična izučavanje čovečanstva, takođe do najsitnih detalja, vrlo često skenirajući i svakog pojedinca, i njegovo ponašanje - ponaosob.
Više smo, zahvaljujući prisustvu koronavirusa saznali o današnjem svetu, nego što su nam to pružili najveći umovi i filozofi današnjice. Koronavirus je surovo i nepristrasno, bez ikakvog sopstvenog interesa i cilja, naglo i iznenada podigao zavesu i upalio svetlo, učinivši javnim i vidljivim, sve one uobičajene zakulisane radnje „svetskih“ dešavanja, koje su svetski moćnici navikli da izvode „nekažnjeni i neuhvaćeni“ već nekoliko vekova! Zlo, bogato i nakinđureno, privlačno i neodoljivo, ukrašeno svim i svačim, uspešno je hvatalo i „ribarilo“ ljudskim dušama, već više od nekoliko vekova. Niko mu se za to vreme nije mogao suprotstaviti ili ga u tom njegovom poslu sprečiti. Sijalo je to zlo, šljaštelo i otvoreno pozivalo ljudske duše da mu se pridruže, čineći obližnju lelujavu i tinjajuću sveću dobra, u mrklom mraku današnjice, skoro neprimetnom. Drugim rečima, koliko god je marketing i pi ar svetskog zla bio savršen i odličan, toliko je dobro tavorilo u svojoj samodovoljnosti, potpuno skrajnuto i nepoznato najširoj svetskoj javnosti i zajednici, ostajući u životu samo zahvaljujući izuzetnim i retkim ljudima, kojima zlo nije uspelo da se nametne kao jedini mogući životni cilj. A zlo, kao i svako zlo, po pravilu plaća mnogo bolje, ono vam daje nebrojene mogućnosti, ono vam omogućava dalje usavršavanje i napredovanje u životu, ali i poslovnoj karijeri, ono „brine“ o vama jer ste mu „važni“, i uvek ima za vas nove predloge i planove! Za današnje zlo, nebo je granica! Preuzimanje nebesa je njegov jedini san! Zato zlo svake godine zahteva povećanje prodaje bar za 5%, a ako ne može, biće zadovoljno i sa par procenata, ali samo nek je povećanje! Zlo uopšte ne zanimaju činjenice, na primer, što je preterana konzumacija gaziranih sokova, naučno dokazano, štetna za ljudsko zdravlje – zlo traži da njegovi menadžeri prodaje svake godine podignu njihovu prodaju makar za neki procenat! Moraju se ljudi „naterati“ da ih kupe i potroše, jer ako to ne uradi njihova kompanija, uradiće neka druga, i što je još najgore, njihova ljuta konkurencija! Svo to „zlo“ je u međusobno naizgled nemilosrdnom ratu – gde nema milosti prema neprijatelju – jer zlo ima milione oblika – a samo jednu suštinu – kao što je zašećeren i gaziran sok u suštini uvek isti – bez obzira ko ga je proizveo i prodao! Najveći i naljući neprijatelj, „kupovinom ili preuzimanjem većinskog paketa akcija“, postaje najveći prijatelj i partner!! To isto zlo, ubeđuju čitavo čovečanstvo da je slobodan izbor, slobodno tržište i slobodna konkurencija svega i svačega, od hrane do političkih lidera, suština svake ljudske slobode – a samim tim i sreće! Pri tome vam ne kažu, da je zlo uvek bogato, i da novcem kupuje i nudi samo razne oblike „zla“ (i razne gazirane sokove i razne – uvek site – politički korektne i prihvatljive - političare!), i to na tržištu čitavog sveta današnjice! Otuda non stop agresivne reklame za sve i svašta! Granica prodaje ne postoji – jer ta granica je uvek nebo! Čudno zar ne – to je potpuno identično cilju koje ima i zlo – da preuzme nebo! Zato je koronavirus – bar za mene – usud globalizacije – u kome je skriven i njen prvobitni greh! Da, dragi moji, u čovečanstvu koje je većinski živelo takvim životom i „jurilo“ za takvim ciljevima, pojavio se koronavirus! I sve ono što se uobičajeno dešavalo u takvom svetu, učinilo mnogo jasnijim i vidljivijim, jer su se sva ta dešavanja, u jednom trenutku - užasno usporila! Stao je za trenutak protok robe, ljudi i kapitala! Samo je koronavirus i dalje nesmetano putovao i stizao i do najudaljnicjih tačaka sveta! Sve je stalo za trenutak - sem putovanje i širenje koronavirusa! Ostali smo svi zarobljeni i „izolovani“ u svojim porodicama i bliskom okruženju! Neeeee! Zlo je odmah shvatilo da mu baš odatle preti velika opasnost! Tražilo je da se drži distanca, da se širi strah, a ne razum, da se održava tenzija kako se ne bi u potpunosti razotkrilo zlo u svoj njegovoj raskoši i sjaju! Otkrio je virus korone sve: i ko je lažov, i ko je istinoljubiv, i ko je heroj i ko je kukavica, i ko je radnik i ko je neradnik, otkrila je korona i ko je jajara, i ko je profiter, a ko je čovek, otkrila je korona i ko je sebičan i ko je darežljiv, otkrila je korona i ko voli i ko mrzi, i ko je razuma i ko je bezuman, otkrila je korona i ko hoće da je iskoristi za svoje interese i politiku, i ko to nipošto neće, i ko zna i ko ne zna, i ko misli, i ko ne misli, otkrila je korona i ko može i ko ne može, i ko radi samo iz ličnih interesa, i ko radi zarad države i naroda, otkrila je korona najdublje korene zla i korene dobra. I pored svih tih „korona“otkrića, korona se nije stavila ni na čiju stranu, već ostala principijelna i „politički korektna“, podjednako inficirajući svakoga, bez obzira na rasne, etničke, političke, ideološke, socijalne, polne, starosne, rodne i ostale razlike. Korona je surovo principijelno kontrolisala sve sprovedene mere, koje su uvodili zarad njenog suzbijanja: jasno dokazujući koje su bile opravdane, a koje neopravdane, koje su bile stručne, a koje nestručne, koje su se pokazale dobrim, a koje lošim. Surovo precizno, bez i trunke sentimenta, pokazivala je korona ko greši, a ko ne greši, kome treba, a kome ne treba ukazivati poverenje. Surovo pravična, nikoga nije unapred ugnjetavala, niti privilegovala! Otkrila je korona sve društvene i socijalne pukotine, svako kulturno i civilizacijsko nasleđe, svaku posebnost i svaku specifičnost, ukazujući uvek i svagde i svakome, na njegova loša i dobra dela Otkrila je korona ko je pokušao, kao i u svakoj nesreći, da basnoslovno zaradi, a ko je pokušao da basnoslovno pomogne. Otkrila je korona, koje države i društva, žele da pomognu svima, a ko želi da pomogne samo sebi, ko deli ljude na one jako vredne i one bezvredne, a ko se ophodi prema svima na isti način. Otkrila je korona svu dubinu posrnuća današnje civilizacije, bolje od bilo koje socijalne studije, skenirala je korona, poput najsavremenijih magnetnih rezonanci, svako društvo i svakog čoveka ponaosob, bolje, nego što je bilo koja laboratorija uspela da očita koronavirus i njene genske osobine! Pokušala je koronavirus da na trenutak sve zaustavi, i posledičnim gromoglasnim mirom i tišinom, probudi čitavo čovečanstvo, ali je takozvana „društveno-politička elita“ (a u stvari šljam), koja u ogromnom broju država današnjice upravlja, brže-bolje krenula da nas brzo vraća u prethodno stanje, praveći takozvane „programe i projekte“ za„pokretanje“ čitavih država i njenih privrednih aktivnosti, „da sve bude kao pre“, i da se ništa ne mora da promeni! Zar ne primećujete da više odjednom, na čitavom svetu, nigde niko ne pominje problem finansija, problem nedostatka novca, obaveznu štednju u budžetu, i slično! Ono zarad čega je čitavo čovečanstvo današnjice prethodno dovedeno na rub opstanka i razvoja, više niko ne pominje već mesecima – tačnije – od pojave epidemije! Nisam primetio da se trenutni finansijski problem pod imenom „pandemija koronavirusom“ rešava drugačije nego beslovesnim štampanjem novca bez ikakve kontrole! Svi programi „pokretanja privrede“ se zasnivaju na tom principu! Sada kada su najbogatije i najrazvijenije zemlje „posrnule“ više ne važe ni takve niti ikakve zabrane! Obećanje „društveno političke elite“ sveta (a u stvari šljama – pogotovu iz onih liderskih, najrazvijenijih i najbogatijih i najmoćnijih zemalja), da će prihvatanje „slobodnog tržišta“, „slobodne tržišne utakmice“, „slobodne konkurencije“, i „slobodnog“ protoka ljudi, robe i kapitala, od strane svake države, doneti toliko željenu i vapijuću slobodu svakom ljudskom biću na ovoj planeti – ovim je završeno – čini se za duži period! Koronavirus je pokazao, da „slobodno tržište“ funkcioniše samo u onom pravcu, u kome je to „u interesu“, onih istih „liderskih, najrazvijenijih i najbogatijih i najmoćnijih zemalja“ koje taj koncept, neretko i silom nameću kao neko „vrhovno i božansko načelo“ ostalima! Otvaranje tržišta pojedinih država, do tada „zatvorenih i neslobodnih“, neretko se postizalo i pokretanjem i podržavanjem takozvanih tranzicioni procesa i mirnih revolucija (razne „obojene“ revolucije u simbolima raznih cvetova), sada je dobilo i svoje pravo lice i naličje! Ako se u mojoj državi proizvodi nešto što meni treba za „borbu“ protiv pandemije koronavirusa, moja država neće dozvoliti prodaju te vrste robe i materijala, čak i ako neka druga tržišta u drugim državama sveta nudi mnogo više novca za tu istu robu! Država ograničava privatnu privrednu aktivnost – stavljajući privatan kapital pod svoju kontrolu iz „političkih i državnih interesa“! Nema više ekonomskog zakona „ponude i potražnje„, i slobodnog formiranja cena, već je ista roba „za nekog skupa, za nekog jeftina, za nekog dostupna, za nekog nedostupna“, pri čemu su u pitanju „čiste političke odluke u ekonomiji“, zaogrnute „državnim i nacionalnim interesima“! Pa nas VEĆ decenijama uče da je krajnje „glupo i zaostalo“ imati nekakve „nacionalne interese u 21. veku“! Čekajte, pa sada ispade da neke zemlje iznose javno stav da one imaju izražen „nacionalni interes“ u kontroli protoka „ljudi, maski, respiratora, lekova, vakcina itd.“, a Srbiji se poslednjih decenija objašnjava sve vreme, da je „glupo“ da manifestuje nekakav svoj nacionalni interes, u smislu zadržavanja pretenzije na deo svoje davnašnje državne teritorije, koji joj je pre dve decenije nasilno okupiran! Srbiji je odavno objašnjeno da ona ne može da polaže pravo ni da štiti svoj „nacionalni interes“ ni u slučaju kada pripadnici njene nacije žive na teritoriji jednog od 2 politička entiteta susedne države i čine u tom entitetu, preko 85% stanovništva! Dakle, „nacionalni i državni interes“ može biti da zaustavljaš prodaju, izvoz ili da otimaš „maske i respiratore i razne lekove“, po međunarodnim aerodromima, ali ne i da štitiš svoju teritorijalnu celovitost i svoj narod! Moje pitanje glasi: „A zar zabrana prodaje i otimanje „maski, respiratora, lekova i reagenasa“, nije ustvari briga o samo svojoj naciji, odnosno pripadnicima samo svoje države!???? Zar to nije najcrnji nacionalizam, da ne kažem nacizam, možda čak i rasizam, one najgore vrste, koji je u tim zemljama, čini mi se, u svoje vreme i ponikao!!?? Kažem, svakog čoveka je korona javno prikazala upravo onakvim kakav jeste, na pravdi Boga i prirode, ne dodajući mi niti oduzimajući išta od njegove suštine. Ali, nije sve tako crno – moglo je i gore. Bez obzira na trenutnu situaciju, mi bi trebali biti veoma srećni, ako ni zbog čega drugog, a ono makar zbog toga, što su Priroda ili Bog(ili oboje zajedno), mogli udesiti i mnogo goru stvar – na primer, učiniti da je smrtnost kod ljudi inficiranih koronavirusom od 30% do 50%! Pitam vas samo, kako bi izgledao naš „vrli“ svet u tom slučaju!Siguran sam, da bi ovakvi ljudi, čije lice je koronavirus istinito „otkrio i pokazao“, bili spremni i da pucaju i ubijaju jedni druge, objašnjavajući to samo kao „pokušajem da zaštite sebe i svoje najmilije“, ne shvatajući da time ustvari štite samo svoju „enormnu sebičnost“ – i ništa više, i da Priroda i Bog, nikada u svojoj evoluciji, nisu bili na strani takvih „egomanijaka“. Jednostavno, ovo nije bila, niti je sada, niti će ikada biti, planeta rezervisana samo za budućnost jedne jedine vrste! Život voli bogatstvo beskrajne različitosti, a ne siromaštvo jednoličnosti i uniformnosti! Iskrčiti prašume Amazonije, i „istrebiti“ toliko bogatstvo vrsta biljaka i životinja, da bi smo na tom privremenom plodnom tlu proizvodili nekoliko desetina poljoprivrednih proizvoda koji nam trebaju (a ponajviše soja, neophodna za ishranu stoke i proizvodnju mesa), svakako nije budućnost koju će život i priroda podržati! A iskreno, ni ja, niti bilo ko od vas, samosvesnih mojih čitalaca! Ako bi smo upotrebili princip „stečenog stanarskog prava“, na primeru planete Zemlje, ne bi smo se kao vrsta (dakako životinjska!) mnogo proslavili. Nauka kaže, kada bi smo period dug oko 4,5 milijardi godina, odnosno period od postanka naše planete – do današnjeg dana, prikazali proporcionalno u jednom jedinom danu dugom 24 časa (gledano od 00.00 do 00.00, to jest od ponoći do ponoći), onda bi se mikroorganizmi „pojavili“ u tom danu, rano izjutra oko 05.00 časova, dinosaurusi bi se pojavili tek u 22.00 uveče, a naša malenkost čovek, kao vrsta bi se na toj sceni pojavio tek u zadnjoj sekundi pred ponoć i sam istek i kraj dana. I mi sa tom sekundom našeg prisustva, imamo nekakve pretenzije na „vlasništvo“ nad celokupnim živim svetom i čitavim životom ove planete? Jedini pravi starosedeoci na ovoj planeti su mikroorganizmi, nevidljivi golim okom.
Kada bi smo imali ogromnu vagu za merenje težine, onu prostu sa dva tasa, i kada bi na jedan tas stavili sve ono što nije vidljivo našim golim okom, odnosno celokupni mikrosvet (tu računamo sve postojeće mikroorganizme na planeti), a na drugi tas stavili celokupni vidljivi živi svet (sve biljke i životinje na planeti), tas bi ubedljivo pretegao na stranu mikroroganizama! Teže je ono nevidljivo od onog vidljivog! Svako od nas, u svom telu, ima više pojedinačnih ćelija mikrorganizama, nego što ima sopstvenih pojedinačnih ćelija tela, i to za 3 do 10 puta! Ono što je mnogo važnije od te činjenice, to je da bez prisustva tih mikroroganizama u našim crevima, na našoj koži, u respiratornim i urogenitalnim organima, mi ne bismo mogli da živimo i budemo zdravi! Ravnoteža između tih mikroogranizama pojedinačno, i između njih i našeg organizma, jeste ono što se jedino može nazvati zdravljem! Pouka za kraj Koronavirus je nešto najbolje što se moglo desiti čovečanstvu u ovom trenutku. Koronavirus je poslednje ozbiljno upozorenje majke prirode i zemlje, da dalje protežiranje i favorizovanje ovakvog načina rada i života celokupne planetarne zajednice ljudi, vodi pravo u ambis. Nikakva vrhunska nauka, niti tehnološki dometi današnjice (ali i sutrašnjice), ne mogu ni u kom slučaju biti garancija večitog progresa i napretka društva, koje je ustrojeno na potpuno pogrešan način. Kada uđete u pogrešan autobus i krevet, sve naredne stanice su pogrešne, i male su šanse da ćete na tom putovanju, ikada stići do željene tačke. Kao što vidite, naučio nas je koronavirus mnogo toga, ali i neke zaista proste stvari: na primer: lakše je gurnuti i oboriti uspravnog čoveka, nego podići i uspraviti palog, lakše je ubiti i raniti čoveka, nego nahraniti i izlečiti bolesnog, lakše je naneti zlo, nego učiniti dobro, lakše je živeti i hraniti se nezdravo, nego živeti i hraniti se zdravo, lakše je biti zao i surov, nego biti dobar i bolećiv, lakše je prihvatiti borbu, nego uspostaviti mir, lakše je živeti u košmaru i haosu, nego u harmoniji i miru... U Kraljevu, leta gospodnjeg 2020. |