понедељак, 27. јануар 2025.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Зашто су студенти у праву
Политички живот

Зашто су студенти у праву

PDF Штампа Ел. пошта
Миланко Шеклер   
недеља, 26. јануар 2025.

Када тренутно владајућа политика, која је од својих првих дана, бахата, осиона и охола, покуша да кроз остваривање јавног интереса (реконструкција Железничке станице), „провуче“ невешто „замаскиране“ приватне интересе младих, на брзину новооснованих квази-компанија својих већ добрано доказано неспособних политичких активиста, верних чланова, симпатизера и послушника, и приликом покушаја реализације тог „бизнис плана“, доведе до смрти својих 15 потпуно невиних грађана, у јаким и организованим државама, више ништа не може и не треба бити исто.

Након трагедије требало је да се деси следеће:

Већ у првим минутима након трагедије, а највише до краја тог ужасног дана, требало је да „пљуште“ оставке као лични, људски и морални чин. Наравно, то се није десило, чиме се показало да баш НИКО у владајућим државним структурама нема ни сопствену личност, а богами и ни трунку људскости и морала.

На јасан „миг“ водећих људи данашње власти, брзоплето је приведена  овећа „група“ виђенијих људи из структура власти (група обичних „шалабајзера“ - која служи за постављање на разноразне функције где ће бити неспособни свакако, али и врло послушни), од којих ниједан није могао бити директно одговоран за трагедију

Након поменуте тешке трагедије, као прво, владајућа политика је требало да потпуно заћути, а да на јавну сцену ступе само представници надлежних државних институција, које су требале да спроведу све законима предвиђене радње, како би се у најкраћем могућем периоду, док су докази „свежи“ и лако доступни, могле открити све околности и чињенице које су у својој коначници, довеле до тако страшних резултата.  Нажалост, та иста владајућа политика која је више од деценије сирова, бахата, осиона, охола и дрска, ни сада се није понела другачије.  Иако је морала због пијетета према животима својих 15 погинулих грађана, да заћути, она се и након ове трагедије „распрдела“ на све стране, као да се ради о још једном од њиховом великих успеха, и у свему, као да су видели нову шансу за „пумпање“ свог рејтинга... И одмах након трагедије је изречена НЕВЕРОВАТНА ЛАЖ: да „надстрешница није реконструисана па је зато пала!“ Идеално да нико не буде крив! Страшно.

Као друго, након трагичног догађаја, нико (али заиста Нико, са великим Н), са било којих нивоа и из било којих структура и нивоа државних органа, директно или индиректно надлежних за немио догађај, није требао и није смео да се оглашава и даје било какве оцене и процене околности које су довеле до поменутог догађаја. Нико није требало да показује прстом ни на кога. Но, нажалост урађено је све потпуно супротно. На јасан „миг“ водећих људи данашње власти, брзоплето је приведена  овећа „група“ виђенијих људи из структура власти (група обичних „шалабајзера“ - која служи за постављање на разноразне функције где ће бити неспособни свакако, али и врло послушни), од којих ниједан није могао бити директно одговоран за трагедију. Ово  и јесте била основна функција овог чина хапшења – да се код широке јавности створи утисак потпуно независног и брзог рада надлежних „државних институција“! Уствари, приведени су само људи, за које се са сигурношћу зна да нису могли бити уопште криви, и који ће, у будућим вишегодишњим а можда и вишедеценијским судским процесима, на крају бити пуштени и ослобођени свих оптужби. А њихова партија ће свакако знати да цени ту њихову „велику жртву“, те ће сходно томе, вероватно бити у будућности адекватно награђени, неким „дебело“ плаћеним „нерадничким“ местом, на коме ће моћи да добрано уживају.

Као треће: требало је, одмах након трагедије, на јавној сцени Србије, да се чује једино монотони звук рада државних институција (које су требале да раде као „сингерица“ и да куцкају као швајцарски сат), и тако данима и недељама, а највише месецима након трагедије. Све док не заврше поступак и обавесте јавност о резултатима спроведене истраге.

Наравно, у Србији се, као што и сами видите,  ништа од горе наведеног што је требало да се деси, није десило, већ све супротно и наопако.

И зато, када сам чуо, за студентски захтев број 1., а који гласи – цитирам: „Објављивање комплетне документације о реконструкцији Железничке станице у Новом Саду која  је тренутно противправно скривена, имајући на уму да се ради о реконструкцији јавног објекта и да та документа морају бити јавна.“, знао сам да су на правом путу. 

Сигуран сам да се само подршком и јачањем рада свих наших државних институција, уз најширу подршку целокупне јавности Србије, може доћи до правде и истине у овом случају. Када се то деси (а неминовно ће се десити), и немилосрдно се казне сви директни кривци за ову трагедију, али и њихови саветодавци (Знате који? Они што саветују овако:... нема везе што си радио у бифеу на штајги, нема везе што имаш само кафаницу, ...направи ти сада само фирму брзо и јави ми се...па ћемо видети даље шта ћемо...ту сам ја..не брини), више се никада ништа слично неће десити у Србији у наредним вековима.

Зато је важно, да се сви представници власти и државе Србија мало опусте, и да схвате, да се у овом случају „државни и партијски интерес“ не може подударати са нечијим „приватним и личним интересом“, и да то време мора коначно остати иза нас.

Мислим, да је веома важно, да представници опозиције, не би требало да се уопште мешају у актуелни студентски бунт. Знам да им због тога није лако, и да помало тешко доживљавају (и тек ће) сваки „студентски успех“ у виду њихових ефикасних и духовитих одговора на све и даље погрешне потезе државе

Такође личног сам мишљења да највећи део тренутних опозиционих партија, које су некада биле на власти,  а који се веома слично понашао када је био на власти, и да услед тога немају превише моралног и личног кредита и интегритета да  воде ову „тешку операцију“ која треба да доведе до оздрављења читавог српског друштва.

Зато мислим, да је веома важно, да представници опозиције, не би требало да се уопште мешају у актуелни студентски бунт. Знам да им због тога није лако, и да помало тешко доживљавају (и тек ће) сваки „студентски успех“ у виду њихових ефикасних и духовитих одговора на све и даље погрешне потезе државе и лоше изјаве њених представника.

Елем, млади у сваком европском друштву, представљају само око 15 до 20% друштва, али у исто време, на дуге стазе,  они представљали 100% будућности сваког друштва!

Поука за крај – ко су „издајници“ и ко „руши државу“

И за крају, опет једно сасвим лично запажање. Видим да се студенти често оптужују да су „издајници“, да су „страни плаћеници“, да хоће да спроведу „обојену“ револуцију и „доведу „опозицију“ на власт без избора. Чујем и да их често представници државе оптужују да „руше“ државу према некаквом приручнику или скрипти која је написана у Загребу, под називом „Блокадна кухарица“. И чим сам то чуо помислио сам само на једно – мора да је у све то умешана наша Јелена Милић. Да, на њу сам помислио – на нашу поштовану и цењену амбасадорку у Републици Хрватској. Бавио сам се већ њеним ликом и делом и њеним односом са данашњом власти, и о томе писао овде (https://tinyurl.com/24bft9vp)

За оне који су је заборавили или је можда и не знају, Јелена Милић је била оснивач и председница невладине организације „Центар за евроатлантске студије“. Финансијери те организације на чијем је челу била су углавном биле владе западних земаља, САД-а, организације НАТО, као и многи органи ЕУ. Њена невладина организација и она лично су се залагали за: чланство Србије у НАТО, некажљивост НАТО злочина приликом бомбардовања наше земље, за строгу кажњивост сваког „српског“ злочина, за потпуну независност Косова, против „малигног руског утицаја“, и оно што је за нас овде најважније, она је била експерт за спровођење – цитирам њу саму:  „везе између ненасилних промена режима, транзиционе правде и реформи система безбедности“.Тако пише и у њеној биографији. Чији линк је у списку литературе на самом крају овог текста! Мислим да је сада јасно ко је студентима најпре могао да пошаље приручник за рушење тренутне власти у Србији! То је могла само Јелена Милић, амбасадор Србије у Хрватској! Јер то је баш њена област експертизе! Ко други него она!

Али кад мало боље размислим - нешто ми дебело не штима у тој мојој претпоставци! Па она је типични представник данашње власти! Све ми је покварила чињеница да је њу на ту одговорну позицију поставио лично председник Александар Вучић својим указом из марта 2022. године! Па не би председник Републике Србије сигурно могао толико да погреши у процени! На крају крајева, ту су и службе председника Србије и министар спољних послова да преко својих органа све провере. Нису ваљда јелену Милић за амбасадора поставили странци? Наравно,  знам ја да су њени горе изнети ставови у највећем делу директно антидржавни и противуставни, али то јој очигледно није сметало да добије тако важну позицију у хијерархији државних органа Републике Србије! И то у нама суседној Хрватској. Па онда ћу очигледно морати да „одустанем“ од оптужбе да је Јелена Милић подржавала „рушилачке блокаде студената“ у Србији. Али исто тако мислим да би и држава Србија морала да „одустане“ од досадашњих оптужби да „студенти“ спроводе обојену револуцију у Србији – и то према приручнику из Загреба.

И нешто сасвим лично

Драги студенти - и ја сам као студент Ветеринарског Факултета у Београду учествовао у многим студентским демонстрацијама у Београду у току деведесетих година прошлог века. И ми студенти смо тада оптуживани да смо „издајници, страни плаћеници, да смо заведени од страних служби, да смо наивни итд“. Заједно са нама су тада били и огромна већина наших асистената и професора.

И сада су многи тадашњи асистенти већ одавно професори, а много тадашњи професори, одавно су у заслуженој пензији, а  ми ондашњи студенти смо сви дипломирали и завршили своје факултете, и многи од нас су данас и врхунски експерти у својој области - многи чак и европски и светски. Нису нас демонстрације уништиле нити нам закочиле образовање и учење! Неће ни вама

И сада су многи тадашњи асистенти већ одавно професори, а много тадашњи професори, одавно су у заслуженој пензији, а  ми ондашњи студенти смо сви дипломирали и завршили своје факултете, и многи од нас су данас и врхунски експерти у својој области - многи чак и европски и светски. Нису нас демонстрације уништиле нити нам закочиле образовање и учење! Неће ни вама: Ми смо својим изнуђеним активизмом тада (као и ви данас што ћете) умногоме унапредили рад наше вољене и једине државе Србије. Те благодети наше борбе за праведније и поштеније друштво и државу уживају данас сви, па и они „смрадови-студенти“ који су тада били отворено против нас који се бунимо, јер су били чланови или симпатизери тада владајућих странака. Тако, међу ондашњим студентима-противницима ондашњих демонстрација против политике Милошевића, задесио се и један мој и ондашњи и садашњи колега, који је тада преко РТС-а дао изјаву „да су њега родитељи послали да студира у Београду и да он зато хоће да полаже испите, а не да демонстрира и губи време“. Он једини са тим ставом на целом мом Факултету тада! И шта се дешава. Тај ондашњи мој студент и студент и мој данашњи колега је након те изјаве на РТС-у,  добио трособан стан од државе Србије, јер је претходно постао као студент, помоћник министра за науку и технологију, у једној од влада СПС и Слободана Милошевића 

Да, ми што смо из срца и душе хтели бољу и праведнију Србију тада, ми смо били тада страни плаћеници и издајници, а они који су били против нас тада (тачније само један једини на мом факултету), су били праве патриоте и „плаћеници“ али су били плаћени од стране наше тадашње државе Србије . Тај мој колега је  данас професор на мом Факултету Ветеринарске медицине. Зато будите спремни и на такве ситуације. И увек без разочарења. Јер на крају крајева, увек се све открије и све се сазна и зна. Но само је једно важно да знате на крају: поред заједничке борбе и заједничких циљева које имате, и које сте заједнички поставили, морате да знате и да свако од вас мора да води и своју личну битку, која није ништа мања и ништа лакша и мање важна. И као што је важно да у заједничкој борби победите, тако морате и у својој бици да однесете победу. Какви сте данас, такви ћете бити читавог живота.

Извори:

1. https://tinyurl.com/29ojh6qn

2. https://tinyurl.com/2bcq7lfx

3. https://tinyurl.com/22b3acg6

4. https://tinyurl.com/2bo8ltvw

5. https://tinyurl.com/2cbbqhon

6. https://tinyurl.com/25douc35

7. https://tinyurl.com/22wcbrw8

 
Пошаљите коментар

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер