Доналд Трамп и крај глобалног неолиберализма

Скоро никада сведоци историјских догађаја нису свесни да посматрају или учествују у догађајима који мењају историју. Ни сами протагонисти историјских догађаја често их нису свесни. Али 20. јануара 2025. гледаћемо један од таквих догађаја, док већина људи, укључујући и главне актере, неће знати у чему учествују, несвесни да су они у основи оруђе историје.

Двадесети јануар 2025. означава симболичан крај глобалног неолиберализма. Обе његове компоненте су нестале: глобализам је сада претворен у национализам, а неолиберализам је прeправљен тако да се примењује само на економску сферу. Његови делови који се односе на друштво – расна и родна равноправност, слободно кретање радне снаге, мултикултурализам – су мртви. Остају само ниске пореске стопе, дерегулација и обожавање профита.

Писао сам недавно о ономе што мислим да чини поглед на свет Доналда Џ. Трампа: профит, неомеркантилизам и неимперијалистички амерички национализам. Сваки од ових појединачних елемената може се лако дефинисати и ниједан од њих није нов или непознат. Али, као што је често случај са историјским прекретницама, тек када се ови елементи саберу, они у збиру заиста дефинишу нову идеологију. Њено име још не знамо. Међутим, оно што знамо јесте да она представља раскид са оном идеологијом која је владала од 1980-их, а сигурно од раних 1990-их до данас.

Фотографије Доналда Трампа, Ким Џонг Уна, Барака Обаме, Џорџа В. Буша, Била Клинтона, Илона Маска, Маркa Закерберга, Билa Гејтса, Џефа Безоса, Ворена Бафета и Беркшира Хатавеја испред фото радње у Ханоју, Вијетнам

Сам Трамп је био корисник глобалног неолиберализма. По својим склоностима, годинама и националности, он је у потпуности учествовао у њему и од њега је профитирао. Из разлога који вероватно имају више везе са сујетом него са идеологијом, одлучио је да гa оспори

Сам Трамп је био корисник глобалног неолиберализма. По својим склоностима, годинама и националности, он је у потпуности учествовао у њему и од њега је профитирао. Из разлога који вероватно имају више везе са сујетом него са идеологијом, одлучио је да гa оспори. Није очекивао да ће у томе успети.

Ипак, осам година након прве и потпуно неочекиване изборне победе, и после четири године проведене у пустињи, опкољен скакавцима судских процеса и сталним прогањањем у медијима, након два покушаја атентата и објављивања књиге у којој је „сасуо све свима“, судијама, истражитељима и лажним пријатељима који су „пишали“ по њему и оптуживали га за издају, вратио се са 77 милиона гласова и победом извојеваном и по броју освојених гласова и на електорском нивоу.

Нико, укључујући и самог Трампа, не зна где ће мешавина идеја која чини његову идеологију одвести Сједињене Државе, политички Запад и свет. Тек кроз неколико година видећемо њихову логику. Илон Маск их можда најбоље представља. Он позива на стварање глобалне елите, која идеолошки, сентиментално и психолошки није везана за национализам, али га користи да умири ниже класе. То је глобални цезаризам: одаје почаст нижим класама, прикупља њихове гласове, плаћа њихове неизмирене рачуне за кредитне картице, али им намењује слабо плаћене послове и игнорише их као активне учеснике у политици изузев у интервалима од четири године. Он ради исто што су радиле традиционалне умерене демократе и републиканци, али пошто је његов цинизам нов, то је мање очигледно, мање му се замера и више му се верује.

Илон Маск

Неолиберализам није био идеологија крви и тла, али је успео многе да убије. Он сада силази са сцене праћен мирисом лажи и непоштења

Огољен и свеж, он представља раскид са идеологијом која је била владајућа последњих четрдесет година и са истрошеном владавином плутократа који су се претварали да су борци против сиромаштва. Неолиберализам није био идеологија крви и тла, али је успео многе да убије. Он сада силази са сцене праћен мирисом лажи и непоштења. Није чест случај да је нека идеологија била толико лажна: позивала је на једнакост, али је истовремено стварала у историји невиђен пораст неједнакости; позивала је на демократију док је сејала анархију, раздор и хаос; говорила је против владајућих класа док је стварала нову аристократију богатих и моћних; позивала је на правила док их је сва кршила; установила је систем увежбане лажљивости који је покушао да полулажи успостави као истине.

Све то се завршава 20. јануара. 

(РТС)