Како је Николић био раније изиграван у коалицијским преговорима (Коштуница и Дачић) то је исти извесно тражио да договор буде записан црно на белом, уз посредовање и гаранцију Империје.

Србија када ступи у ЕУ неће моћи више да примењује Споразум о слободној трговини са РФ . Ту економску истину која у потпуности руши ЕУ пропаганду о наводној подршци Русије српским европским интеграцијама је јасно изнео и руски амбасадор у Србији.

Слично је и у другим спортовима. Тако јака домаћа лига била је могућа док је ФИБА била оно што јој је задатак да буде – гарант равномерног развоја кошарке и давања подједнаких шанси како богатим, тако и сиромашним.

Када је Томислав Николић коначно одустао од штрајка и када је замисао о изборима у децембру доживела фијаско, водитељи на радио-станици „Фокус“ почели су да убеђују аудиторијум како је штрајк напредњачког лидера био политички успешан и плодотворан.

Истини за вољу, ово јесте веома компликован, безмало нереалан опис догађаја, али и такав какав је, има много више смисла од Николићевог штајка жеђу и глађу на стиропору с циљем да се распишу ванредни избори за осам месеци.

Мотиви Москве за предлог новог европског споразума о безбедности били су забринутост у вези са ракетним плановима САД и НАТО-а, проширење НАТО-а до њених граница, њихов рат против Југославије 1999.

У Хрватској је бити Хрват част, у Србији је бити Србин срамота. У Србији се уводе заједнички уџбеници историје, брише се колективно сећање. Чак нема реакција ни на данашњу пресуду која је потврдила да су наши сународници етнички очишћени из Хрватске-мада смо то већ одавно сви знали.

У нашој јавности се поставља и дилема да ли Демократска странка може да поврати разочаране бираче и да ли може да се тргне и у последњој години мандата и окрене решавању најважнијих животних питања.

Уредници и главни аутори Видовдана штеточински делују на добробит нације. Они замућују интелектуалну оштрину јавности, ласкају необразовању, залуђују публику мега-теоријама завере, те непрестано сумњиче стварне носице борбе за демократију и националну сувереност.

Било да смо за, или против уласка Србије у ЕУ, морамо признати да Европа има вредности, као што има и недостатака. Проблем је што наши европромотери тих вредности врло траљаво промовишу и пласирају Европу нама, као и нас Европи.