Тврдити сада да су то не толико важни локални избори који не утичу на целокупно бирачко тело врхунац је политичког лицемерства. Да је Демократска странка победила на овим изборима, то би било тумачено као тријумф европски оријентисане Србије.

У Србији се од појаве вишепартијства странке централизују, а држава децентрализује и растаче. Услед тога партијски договори, уместо уставних норми, постају „гаранти“ виталних националних приоритета укључујући и опстанак државе.

Басара има функцију „корисног идиота“, који се употребљава као „ратни ован“ приликом јуриша на институције, симболе и представнике „српског национализма“. Нити је Басара, у својој суштини, хришћанин и десничар, нити је Друга Србија, у својој суштини, европска и рационалистичка.

Тадић и његова влада могу да се правдају да их је народ Србије подржао у жељи да се Србија једног дана учлани у ЕУ. Али Србија никад није пристала, нити дала мандат Тадићу да трампи Косово и Метохију и Војводину за неколико безвизних путовања по ЕУ.

Поводом текста Душана Павловића „Ни држава, ни аутономија“

Черупање буџета се може наставити, јер се питање одговорности озбиљно и не поставља. Порески обвезници могу само немо да посматрају како се крчме порески приходи и крши законска процедура.

Инсистирање на одвојености ова два процеса, чланства у ЕУ и статуса КиМ, свакако ће једног дана доћи у колизију са испуњењем критеријума из Копенхагена. Одлуку ЕУ да се у ресор комесара за проширење укомпонује и суседска политика треба озбиљно схватити.

Два Бојана и један Ненад уверавају како нема потребе да бринемо "јер у Војводини не постоји сепаратизам". Просто човек не може да се не сети легендарне реплике Ташка Начића из филма "Ко то тамо пева", када уверава Пају Вујисића да му је пушка закочена, а секунд касније пробуши кров на аутобусу.

Договорно разграничење Срба и Албанаца је решење за које су се многи залагали. Велика предност овог решења је то што би се оно утаначило на основу историјског договора два народа – српског и албанског, а многе државе Европе укључив и Русију подржавају овакав обрт.

Што се стубова тиче, чини ми се да је потребно прво направити чврст домаћи привредни стуб (темељ), затим, стуб социјално одговорне државе и стуб правне државе. Тек много добро умрежених домаће-спољних стубова представља могући добар темељ куће зване Србија. За то је потребна политичка воља. Има ли је?