У Русији, захваљујући деценији антизападњачког сентимента, нова генерација одраста у драстичном раскораку са Западом. Она не само да прихвата поглед на свет који сервира Кремљ, већ гаји и дубоко неповерење према сваком ко мисли другачије.

Барак Обама покушава да поврати  веру у слободарске традиције Америке које могу бити узор свим народима. Америке која неће заводити ред у свачијој кући и која неће бацати грозничаве погледе према евроазијском хартленду у који се потпуно несмотрено сместила Русија.

У централној влади у Багдаду, са оштрим неодобравањем гледају на бизнис г. Галбрајта. Влада се већ дуго оштро супротставља Галбрајтовим тумачењима Устава и тврди да су нелегални уговори о нафти које је потписала влада Курда.

Очигледно, Вацлав Клаус не полаже много на речи, разна тумачења и слатка обећања. Зато чешки председник тражи гаранције: изузеће Чешке Републике из Повеље о основним правима ЕУ. Зато се определио за ирски модел.

Није тачно да су лидери Источне Немачке хтели на силу да спрече протесте и да су их у томе спречила наређења Горбачова. Високи руски официри су ми потврдили да није било таквих наређења. Пад Совјетског Савеза, Путин је описао као геополитичку катастрофу XX века. Горбачов није невин у тој катастрофи.

Ми смо победили комунизам и Источни Немци су почели да беже преко амбасада других земаља. Због њих је пао Берлински зид. Бринуло ме је да ће Горбачов одлучити да блокира тај масовни егзодус. Али, било је добро што је Горбачов био слаб политичар.

Западна друштва су сада симболи социјалне неједнакости. Нестаје бесплатно школовање, све је мање права на бесплатну здравствену заштиту. Mожда je Запад уместо победника постао највећи губитник у пост-зидовском времену.

Да, Немачка јесте за „Србију у Европи“. Али додатно распарчану. На коленима. И вероватно не пре продаје српског Телекома Дојче телекому. Да ли је то темељ икаквог, осим ропског односа?

Комунистичку носталгију не треба схваћати претјерано озбиљно. Пораст десничарског националистичког популизма није посебност источне Еуропе. Интересантније је чудесно ускрснуће антикомунизма.

У сваком случају, планирани напад на базу у Њу Џерсију био је спречен, али оружани напад у бази Форт Худ није, што само подгрева сумњу у то да је у питању чин једног очајног појединца који није желео да буде упућен у неку од мисија наметања мира широм света.