Odnos Putin-Medvedev je česta tema u medijima i političkim krugovima na zapadu. Među njima je najčešća da je ,,gazda'' u Rusiji Putin a ne Medvedev, da premijer donosi odluke a predsednik ih samo aminuje, da će se Putin vratiti u Kremlj, itd.

Činjenica je da međunarodna zajednica računa na borbu (i svakako će je inicirati i pomoći) za upražnjenu lidersku poziciju koja bi se razvila među radikalima posle Šešeljeve smrti, što bi tu stranku podelilo i na kraju uništilo.

Za ove izbore je verovatnije da neće obećavati kao 2008. Razlog leži u tome što je i našim političarima jasno da nismo bitni, pa tako i da nastavimo da se busamo kao lideri „u inat svima i uprkos svemu“ – nikoga to više i neinteresuje.

Ako bi neki političar u uređenoj državi nastupio protiv legitimnih nacionalnih interesa, bio bi to okidač za sunovrat njegove političke karijere. Primeri Čedomira Jovanovića i Vuka Draškovića najočitije pokazuju da u Srbiji to nije slučaj.

I tada se desilo nešto što je Vuk kasnije opisao kao izdaja. Lideri tadašnje opozicije nisu hteli da idu dalje, da puste narod u Skupštinu i da naprave „narodno zasedanje“, pa su se, kako tvrdi Drašković, još odmah nakon toga okrenuli kontaktima iz tadašnje vlasti, svaljujući svu krivicu na Vuka.

Naime, kralj Petar II Karađorđević nije prognan iz Kraljevine Jugoslavije već je voljom pučista, koji su, uzgred, državni udar izvršili i po britanskom nalogu i za pare, odveden sa teritorije jugoslovenske države.

I još jednu bitnu razliku potrebno je ovde istaći – jedna je stvar baviti se npr. naučnim istraživanjima iz psihologije i sociologije, a sasvim je druga stvar ako političari i mediji promovišu takva pitanja kao nekakvu stvar od odlučujuće važnosti.

Na ovom stranačkom slavlju mogli smo da čujemo i političke stavove u govoru predsednika Demokratske stranke koji podsećaju na julovsko žigosanje neistomišljenika, onih evropskeptika koji postavljaju nezgodna pitanja, nastojeći da pokvare veliko slavlje.

Obe strane su dokazale da su brze na obaraču. Ostaje nam da strahujemo da će naredno pitanje biti ko će biti brži. Kim Tae Joung, južnokorejski ministar odbrane, nije isključio mogućnost da se američko nuklearno oružje stacionira na tlu Južne Koreje prvi put nakon dvadeset godina.

Još 1961. Irska je izrazila nameru da se pridruži tadašnjoj Evropskoj ekonomskoj zajednici, koju je formiralo šest država u prethodnoj deceniji. Irska, Danska i Velika Britanija priključile su se EEZ-u tek 1973.