Više prilika za popravni nije bilo. Na sledećim predsedničkim izborima Borisu Tadiću nije bila potrebna podrška tehničkog premijera, a na tom talasu nastavio je pobednički niz i na parlamentarnim izborima, ujedno potiskujući DSS na marginu.

Prema programskim dokumentima decentralizacija mnogo liči na federalizaciju, takva Srbija imaće pedesetak novih ministara, šestotinak poslanika i amin za konačni raspad. Ali važno je da je novi stranački drug „zaboravio“ kako je Dinkića grdio preko BK televizije.

Zahtevamo što hitnije raspisivanje referenduma o pristupanju EU i NATO (sa zabranom ponovnog raspisivanja u roku od 10 godina) uz obavezu svih državnih institucija da se striktno pridržavaju i rade na primeni tih odluka kakve god one bile.

Moramo se ponovo osvrnuti na mogućnost da je istraživanje „namešteno“. Pre svega, uvek se postavlja pitanje istinitosti podatka o „reprezentativnom uzorku“. S druge strane, koliko verovatno vam izgleda da su sva istraživanja nameštena? 

Danas je utvrđeno da društvo mora da se bitno osloni na ključni instrumentarij nacionalne države ako hoće da ima stabilan razvoj. I obrnuto, ako se osloni na integrativne procese, nužno propada.

Mi smo suočeni sa takvom količinom prevare, na jednoj strani, i nemoći na drugoj, da ovi izbori u nama više izazivaju bes, negoli nadu. Osećamo da se nešto pod hitno mora promeniti. Ali ne vidimo ni odakle bi se počelo, ni ko bi to mogao da započne.

Iako su sve stranke vladajuće koalicije zdušno pomogle integracijama zemlje u EU, narod doživljava Demokratsku stranku kao najodgovorniju i za ustupke pred ucenama iz inostranstva i ponižavanje vlastite države.

To je u stvari derivat vladajuće političke koncepcije koja nastoji da što više promoviše i sprovodi tzv. politiku normalizaciije odnosa između Srbije i Kosova, što je jedan od odlučujućih preduslova za nastavljanje procesa evropskih integracija.

Mislim da je najpoštenije da ovu za političare smrtonosnu situaciju požanje DS i ostatak vladajuće koalicije. Kada bi ove neizbežne poteze povukla bilo koja druga stranka, DS bi se izvukao od odgovornosti i pričao bi kasnije kako se u njegovo vreme živelo bolje.

Najgore će biti ako istorija zabeleži da je nova demokratska vlast, bez obzira na propuste ranijih, izgubila deo svoje teritorije. Bojim se da se i to može desiti, ako se ima u vidu pod kojim uslovima su započeti i kako su se vodili pregovori Beograda i Prištine u Briselu.