Није случајно овакав списак бесмислених уравнотежавања спољне политике Србије амерички амбасадор назвао терминиологијом која се користи за означавање душевних болести. Нити је Вучић Тито, нити је садашња Србија бивша СФРЈ, нити су околности у светској политици исте као за време Хладног рата.

Треба да се извините што сте наивно поверовали да нам они који вас финансирају желе добро, што сте веровали да су питања Црне Горе и Косова демократска а не важна геостратешка питања западних сила и Америке.

Постоји земља у којој један политичар газдује скори три деценије. Земља у којој је на парламентарним изборима немогуће постало стварност. Земља у којој са живима гласају и мртви, са присутнима одсутни. Тако и овај пут. Мртви су испуњавали своју грађанску дужност бирајући углавном - Газду. 

Виц који је испричан због своје истинитости је можда више страшан него што је смешан. Наиме, то што је тај виц нашем председнику испричао председник једне европске државе може нас више забринути него по својој природи насмејати, али је у извесном смислу и поучан.

Гледајући фотографије слављеника код рушевина Берлинског зида видим да су млади ти који су устали. Ја нисам био у Берлину тих дана, али сам био у Берлину пре а Берлин је био динамо марксизма. Ја сам морално и статистички сигуран да су многи од оних који су славили пад Берлинског зида били марксисти.

Чини се да је ЕУ све даље од консензуса неопходног за наставак процеса проширења. И поред великог ентузијазма једног броја Србији наклоњених чланица, на последњем Савету министара ЕУ није било довољно политичке воље да се тај консензус успостави.

 Позната је чињеница да се преко 80% Срба противи сарадњи са НАТО, али да је власт Александра Вучића направила искорак и подигла ниво сарадње Србије и НАТО на највиши могући.

Поменути инат, један од најоригиналнијих српских брендова, тешко да ће моћи да се прослави као добар извозни артикал у Унију. Њима није ни до нас, а камоли до нашег ината.

Текст Мариа Калика "Машта ради свашта" пружа низ егзотичних погледа на левицу. На пример, каже Марио Калик да је Милошевићева политика била "онолико левичарска колико су у том тренутку омогућавале објективне историјске околности". Што значи - шта?