Можда је само ова помоћ психијатра још потребнија оним грађанима Србије који – ако су истраживања веродостојна и ненамештена – пружају велику подршку садашњим политичарима на власти.

Холивуд је одличан у причању прича, али тек треба да исприча једну од највећих прича од свих, причу о капитализму, најхуманијем и најпродуктивнијем економском систему кога је свет упознао.

Напади Вучићевих таблоида на Дритана Абазовића су посебно лицемерни. Вучић се више пута видео са Тачијем него Дритан. Вучићева Српска листа, а не Дританова УРА, је коалициони партнер у Тачијевој и Хотијевој влади у Приштини

Он је постао суштинска и огољена метафора бахатости, осионости, ароганције, популизма, социјалне демагогије и непоштовања основних принципа правне државе што се иначе може често препознавати у деловању владајуће коалиције.

Добрица Ћосић и Борислав Пекић су, током седамдесетих и осамдесетих, били антиподи по много чему – од књижевне естетике, до погледа на демократију и политику. Али, ево их данас како се врте по машинама за прљање и како их вуку по подлисцима и културним додацима  еврореформских медија.

Једноставно обим саобраћаја не оправдава градњу велелепног аутопута. Ако је Западу баш толико потребан такав пут, због чега Запад не пружи донацију за његову изградњу, а не кредит који ће да отплаћује цела Србија?

И поред мантре власти у Србији да је земља на европском путу од кога неће одустати и са кога неће скренути, растојање између Београда и Брисела, никако се не смањује. То, међутим, није разлог за Европску унију да не поставља питање када ће се и Србија прикључити санкцијама уведеним Русији.

С обзиром на „најважнију споредну ствар“, претпоставимо да ће већина нас здушно бодрити своју земљу, не зато што је „црвено боја љубави“, него што се то, по себи, подразумева.

Ријеч је о чињеници да је то споразум који је потписао предсједник Републике Србије као шеф државе са тзв. Косовом, чиме је и де иуре признао тзв. Косово као државу. Од ове чињенице не може нас одбранити ни самообмана

Забрињавајуће су тврдње министра правде да нотарима треба више веровати него судовима, као и настојања дезавуисања улоге суда и стварање некаквог надсуда у виду јавних бележника, указују у комори, уз закључак све је урађено преко ноћи, без много знања и без добре намере