Ово би орасположило Крлежу који је метафором „балканске крчме” желео да обухвати целокупну Србију (и српство). Хрватску улогу у овом југословенству у Ужицу играо је селектор фестивала Бојан Муњин из Загреба.

Поруке Сергеја Лаврова јако добро су разумели у Приштини стога је и Кадри Весељи донедавни председник скупштине самопрглашене републике Косова и председник Тачијеве странке изјавио да ће ако треба Косово и ратовати за своју територију

Данашњи добровољци који из Србије одлазе на бојишта у иностранству , бар колико је познато, не чине то за новац, већ да се боре за своја уверења, али их то, неће изузети из предвиђених казни, наведених у ова два допунска члана Кривичног законика – 386а и 386б.

Светозар Стојановић, тај непоновљиви човек, мислилац и делатник зачуђујуће енергије и неуништиве ведрине свима ће недостајати. Он је био и остаје пример тога како се може осмислити кратко и пролазно постојање.

И одмах да откријемо, бојкот није српски изум - од 1995. до 2004. просечно је годишње бојкотовано око десет избора. Две трећине свих бојкота отпада на афричке земље

Србија треба да каже под којим условима је спремна да призна Косово. Једино тако што ће се север припојити Србији, а југ признати као независну државу. Српска национална политика, у којој сам ја спреман да учествујем, истовремено треба да буде припајање севера

Млађан Динкић и Радован Јелашић до скоро су се хвалили девизним резервама које прелазе десет милијарди долара. Логично је упитати се зашто оне нису употребљене за отплату доспелих обавеза, него се прибегло новом задуживању под још тежим условима? Где је чудесно испарило тих десет милијарди долара?

У време кад обележавамо годишњице светских ратова, а ових дана и 70-годишњицу српско-руског ослобођења Београда и Србије од фашизма, морамо бити достојни наших славних предака, који су за слободу свог и читавог људског рода, положили животе.

У политичкој етици Светозара Стојановића није било места за две Србије. Баш као што није било места за два света. То је била етика пријатељства, сарадње, дијалога и демократије.

 Ови избори, бар за мене, нису ништа друго, до најобичнија сурова ипримитивна егзекуција, каква једино и може бити, обзиром какви је насилници и примитивци (бивши и данашњи) организују и спроводе. Сурова је егзекуција овакве власти у Србији, над оваквом опозицијом у Србији, али је још суровија егзекуција овакве власти над самом собом!