Уместо прославе још једне историјске победе, Лукашенко се суочио са највећим протестима у новијој историји Белорусије.  Десетине хиљада људи су изашли на улице многих градова да би му поручили „Уходи!“. У генерални штрајк су ступили и радници многих државних предузећа, комбината, новинари белоруског државног канала

Председница тобож изневерава опозициони став према СНС. Истовремено,медији обавештавају да се владајућа странка спрема да избаци ДСС из власти у Београду баш због гђе Рашковић односно због њеног става о фантомском „Београду на води“.

Ово би орасположило Крлежу који је метафором „балканске крчме” желео да обухвати целокупну Србију (и српство). Хрватску улогу у овом југословенству у Ужицу играо је селектор фестивала Бојан Муњин из Загреба.

Након затварања гласачких места, међународни посматрачи су одржали конференцију за штампу, на којој су изнели своја запажања. Сви су имали позитивну оцену и није било никаквих примедби. Мој закључак је био да западне земље могу много тога да науче о демократији од Русије.

Власт у Српској имаће, дакле, подршку оба лидера у Србији: од једног више по политичкој, а са другим више по линији континуитета добре сарадње и личног пријатељства. Оно што није добро ни за једног од њих тројице јесте кохабитација у матици.

Током Велике депресије тридесетих година било је уобичајено за западне интелектуалце да се окрену комунизму и централном планирању као леку за све. Неки се никада нису вратили са тог интелектуалног путовања, упркос пропасти комунизма.

Само пре три године, курдски борци на северу Сирије били су „хероји“ – борили су се против Исламске државе и поразили су је. Сада их Турска (члан НАТО-а) и милиције Слободне сиријске армије (ССА) нападају и врше ударе по њима у Африну. 

Није ни чудо да се сада помиње ослобођење Србије од Косова. Од брига које изазива, од препрека, од гнева, од нарушеног сна. Изван сваке сумње је да би неоклевајуће признање Косова било позитивно. Чак, било би боље да је Србија била прва држава која је учинила тако нешто!

Да би се избегао потпуни крах, "добри полицајци" као што су Светска банка и такозване европске банке и остали западни повериоци даваће нове кредите за преживљавање Србије и њене привреде. У суштини, тако ће се агонија српске привреде и државе само наставити.

Концепт нелибералне демократије први је изнео Фарид Закарија 1997. године. По његовом мишљењу, нелибералне демократије наликују у многоме либералним демократијама, јеримају слободне или барем делимично слободне изборе, с том разликом што у нелибералним демократијама недостају неки други елементи либералне демократије а првенствено се ту мисли на јако цивилно друштво. Међутим, нелиберална демократија, једнако као либерална,обухватавредности слободе окупљања, разноликост медија и вишепартијски систем