Такође, према листу The Atlantic, почетна изјава Нетанјахуа – „Нешто што свет још није видео“ (Something that the world has never seen), је погрешна, барем делимично. ,,Највећи део говора тицао се тајног иранског нуклеарног програма од 1999. године до 2003. године, и нема „пиштоља који се пуши“ везано за настављање тог програма чиме би се кршио споразум“. Дакле, не би било ни неког оправдања за Трампа да се повуче из споразума

Држава de facto по основу нужне денационализације само у новцу дугује бар 10 милијарди долара, а њен дуг по основу старе девизне штедње износи око 4 милијарде долара. Србија се налази у стању екстерне неликвидности која се превазилази само топљењем девизних резерви, а што је стигло до критичне тачке.

А овај данашњи Врховник, у политици државног одрицања и националног самопорицања је, благо речено - несебичан. К'о вели човек: не крчми, не даје и распродаје своје, шта га брига, (Косово) није његово...

Цифру од 4.000 динара, поверилац, јавно комунално предузеће, уплаћује извшиоцу као аванс да би се покренуо поступак  наплате, независно од исхода, да ли је предмет можда у застари, или је  дужник  незапослено лице, па у том случају наплата неспроводива, и дуг већином ненаплатив.

Тема овог романа јесте и један вид естрадности, карневализације живота на широком плану, коју прате појаве неприхватљиве са традиционалног вредносног становишта и позиција развијене културе, али појаве које се могу регистровати и у естрадности, на пример, холивудског типа.

Напади Вучићевих таблоида на Дритана Абазовића су посебно лицемерни. Вучић се више пута видео са Тачијем него Дритан. Вучићева Српска листа, а не Дританова УРА, је коалициони партнер у Тачијевој и Хотијевој влади у Приштини

Николић и Вучић су изузетно блиски сурадници барем двије деценије. Као такви, зашто један предсједник државе мора, ПРЕКО МЕДИЈА, најављивати свом предсједнику владе да би требало да разговарају о тако круцијалном питању? Зар се нису могли састати у миру и ту ствар претходно расправити?

Управо је то суштина уџбеника – пропаганда у служби дневнополитичких збивања, корак напред ка „помирењу у региону“. Научио сам да је Маричка битка била катастрофа македонске, а не српске државе и народа. Македонија је, каже аутор, „изгубила самосталност“.

Једноставно обим саобраћаја не оправдава градњу велелепног аутопута. Ако је Западу баш толико потребан такав пут, због чега Запад не пружи донацију за његову изградњу, а не кредит који ће да отплаћује цела Србија?

Можда је само ова помоћ психијатра још потребнија оним грађанима Србије који – ако су истраживања веродостојна и ненамештена – пружају велику подршку садашњим политичарима на власти.