Vreme je da se prestane sa popuštanjem autoritarnom predsedniku Srbije. Evropa mora da pojača pritisak na Aleksandra Vučića

Nakon otprilike decenije na vlasti, veterani autoritarnih režima neizbežno se suočavaju sa raskrsnicom: da li da pojačaju represiju, učvrste krug prijateljskih kapitalista i iscede, ako ih uopšte ima, ostatke nezavisnih medija, ili da se povinuju pozivima opozicije na reforme. Ovo se mnogo puta dešavalo širom sveta u decenijama posle Hladnog rata. Autokrate se gotovo uvek odlučuju za prvi pristup i postaju još tvrđe. Sada, sa antivladinim demonstrantima na ulicama glavnog grada, Beograda, srpski predsednik Aleksandar Vučić suočava se s ovim izborom.

Osam godina kao predsednik Srbije, a pre toga kao premijer, vladao je sve intervencionističkije, ali vodi više upravljanu demokratiju nego potpunu autokratiju. Vučić je izvodio slično lukavo balansiranje na globalnoj sceni. Održavao je srdačne odnose sa Moskvom, ali ne toliko prisne da izazovu gnev EU i SAD; zatvarao je oči pred prodajom srpskog oružja Ukrajini. Uspeo je da pridobije Peking za milijarde dolara investicija u industriju i infrastrukturu.

Iako je Srbija još uvek samo kandidat za članstvo u EU, Vučić ima bliske veze s liderima bloka, poput francuskog predsednika Emanuela Makrona i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, ne samo kroz to što nudi mogućnost evropskim rudarskim kompanijama da eksploatišu neiskorišćena nalazišta litijuma u zemlji kako bi podstakle težnju Evrope ka većoj energetskoj nezavisnosti

Iako je Srbija još uvek samo kandidat za članstvo u EU, Vučić ima bliske veze s liderima bloka, poput francuskog predsednika Emanuela Makrona i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, ne samo kroz to što nudi mogućnost evropskim rudarskim kompanijama da eksploatišu neiskorišćena nalazišta litijuma u zemlji kako bi podstakle težnju Evrope ka većoj energetskoj nezavisnosti. Takođe je izgradio dobre odnose s bliskim saradnicima Donalda Trampa tokom prvog mandata američkog predsednika.

Vučićeva rutina balansiranja možda zaslužuje da je prouče druge višestranačke države. Ali kod kuće mu ponestaje prostora, jer su frustracije zbog njegove neodgovorne i netransparentne vladavine prerasle u proteste. Iskra je bilo urušavanje nadstrešnice železničke stanice prošlog novembra u Novom Sadu, u kojem je poginulo 16 ljudi. Stanicu su renovirale kineske kompanije u okviru kineske inicijative „Pojas i put“. Vučićevi protivnici krive korupciju, loše upravljanje i slab nadzor za urušavanje, što vide kao obeležja njegovog režima.

Od novembra, demonstranti opozicije povremeno izlaze na ulice u velikom broju, a nedavno su pozivali na prevremene izbore. Prošle nedelje održani su najnasilniji protesti do sada, sa sukobima s policijom u nekoliko gradova. Tokom godina, Vučić, ekstremni nacionalista u mladosti, koristio je pan-srpsko raspoloženje i iredentizam među srpskim manjinama u susednoj Bosni i na Kosovu kako bi učvrstio podršku. Ali ta karta možda gubi snagu.

Vučić bi teoretski još uvek mogao da ukine ograničenja za nedržavne medije, otvori politički prostor za opoziciju i pokrene istinski nezavisne istrage o skandalima poput kolapsa stanice u Novom Sadu. Takvi potezi bi takođe pomogli u prevazilaženju dugogodišnjeg zastoja u nastojanju Srbije da se pridruži EU. Ali reforme nisu put autokrate: Vučić se ponaša po uzoru i preduzima strože mere.

Čini se da je Amerika za sada napustila balkansko područje. Ali Velika Britanija i EU nisu. Trebalo bi da deluju i iskoriste svoj ekonomski uticaj

EU i Velika Britanija su mu predugo popuštale. Realpolitika je odražavala želju da se spreči da Srbija upadne u rusku orbitu. Ali ovaj pristup ignorisanja više nije održiv. Vučića treba naterati da bude odgovorniji i da održi istinski fer izbore; ovo je svakako neophodno za bilo kakvu nadu u članstvo u EU. Alternativa je da će Srbija krenuti putem kojim je, nažalost, pošla Gruzija, postajući lažna demokratija nad kojom EU nema uticaja i o čijim ekscesima može samo da izdaje protestne izjave.

Čini se da je Amerika za sada napustila balkansko područje. Ali Velika Britanija i EU nisu. Trebalo bi da deluju i iskoriste svoj ekonomski uticaj. Ako to ne učine i Srbija nastavi autoritarnim putem, krivica neće biti samo na Vučiću, već i na njegovim zapadnim pristalicama koji skreću pogled s ove zemlje.

(NSPM, Fajnenšel tajms)