Врачарски врапци и бламажа „борбене опозиције“

"Шта стоји иза – стиче се утисак већ анулираног – одбијана неких опозиционих листи? Вратимо се неколико деценија у прошлост, да бисмо то боље разумели. Децембарска (2023) Вучићева изборна превара подсећа на оно што је Милошевић урадио у новембру 1996. Тиме је изазвао масовне демонстрације који су трајали до фебруара 1997, написао је Драгомир Анђелковић у ауторском тексту.

После почетног ентузијазма, лидери опозиције су се запитали шта да ураде како народна енергија не би спласла. Један од њих је, наизглед шаљиво, рекао: „Морамо да идемо енергично напред, макар и безвезно“. Другим речима, није битно шта ће се чинити, већ да то изгледа борбено. Тај приступ је дао резултат. Људи су остали на окупу, а власт је после неког времена попустила. Но, испоставило се да су грађани џабе кречили. Макар у Београду.

Они који су напустили стару и формирали нову коалицију „Бирам борбу“, договорили су се са српским самодршцем око „побољшања“ изборних услова, те су руку под руку са партијама које он контролише, у Скупштини усвојили допуне „Закона о јединственом бирачком списку“

Странка којој је господин што је дао предлог припадао, убрзо се договорила са Милошевићем и довела до пада нове престоничке власти. Онда је, уз подршку СПС-а, наставила да влада као мањински фактор. То је чинила и горе него они које је народ најурио из Старог двора. Београд је утонуо у тоталну корупцију и све друге системске злоупотребе.

Да ли сада имамо наговештај репризе свега тога? Чини се да је тако. И то допуњено неким елементима како би ствари биле црње и горе! Почетком марта представници грађанске иницијативе ПроГлас и опозиционих коалиција „Србија против насиља“ и НАДА, потписали су „Договор о условима за поштене, слободне и фер изборе“. Обавезали су се да инсистирају на истинском побољшању изборних услова те да без тога више не излазе на намештена опредељивања грађана.

Од тога није било ништа. Неке од партија из коалиције „Србија против насиља“ напрасно су се предомислиле. Тешко је рећи да ли се то десило због аранжмана са Вучићем, услед шибицарског става да је боље имати врачарског врапца у руци него београдског голуба на грани или пак под притиском господина Хила, који ускликује да Америка не жели бојкот. Вашингтону треба стабилна Вучићева власт – која све даје док се наводно бори за српске интересе – како би могао да заврши легализацију косовске отмице. Зато помаже режиму!

Како год било, они који су напустили стару и формирали нову коалицију „Бирам борбу“, договорили су се са српским самодршцем око „побољшања“ изборних услова, те су руку под руку са партијама које он контролише, у Скупштини усвојили допуне „Закона о јединственом бирачком списку“. Поверили су поново овце на чување вуку који је познат по томе да је већ појео 5-6 стада. Без имплементације било каквих промена које би учиниле изборе бар мање нефер, кренули су на њих на Вучићеву „часну реч“. Тиме су, истине ради, нешто и постигли. Модификовали су наведени мото политичке борбе из 1996.

Он сада, у њиховом случају, гласи: „Идемо напред мизерно и безвезно “. Само је битно да се нечег дочепамо и лично-партијски окористимо. Много брже од оних који су то крајем 20. века учинили, показали су да су исти као режим против кога се боре. То се види по ономе што се десило протеклих неколико дана, када је неко од Вучићевих доглавника, погрешио или намерно (у контексту борбе режимских кланова), извршио саботажу на штету газде. Вучићу је очајнички потребно да спроведе нове изборе и спречи даљу интернационализацију питања крађе на прошлим. За то му је важно да бар део опозиционих субјеката без имиџа његових инсталација, изађе на расписане изборе за 2. јун. Упркос томе, допуштено је да на површину исплива шта су урадили.

Листе које су поднели они што причају о бољој Србији, одбијене су од неколико општинских комисија, јер се на њима налазе кандидати за одборнике који су се пријавили на нове адресе после 3. јула 2023. Значи, опозиција која излази на изборе – а претходно је као део борбе против режимских фантомских бирача иницирала законске измене које подразумевају да се из изборног списка бришу грађани са регистрованим пребивалиштем после поменутог датума – кандидује људе који су исто то учинили. Невероватно! Зашто је то урађено? Отуда што „наше“ опозиционе Курте, хоће да намире неке своје сараднике из општина где победа није изгледна, на Врачару или Старом Граду, где им делује да ће се докопати плена. Онда ће њихови извршиоци, који са тим општинама немају никакве везе, ту моћи да буду солидно плаћени функционери.

Једина разумна опција је да се бојкотује оно што са слободним изборима има таман онолико везе колико Стаљин са демократијом

Срамно! Грађани који се стварно преселили, не могу да гласају на захтев странака које своје активисте лажно пребацују у поменуте општине, и онда их кандидују. Ради се о политичком мешетарењу на нивоу најгорих превараната из СНС-а. Само Вучићеви јуришници морају више да пазе да их газда не би казнио. Не зато што су радили оно што је неморално па и противзаконито, већ стога што су допустили да буду ухваћени уз недвосмислене доказе. Али зато господар Вучић гледа да помогне опозицији која му је сада по мери. Види, јадан, колико је неспособна а треба му!

По закону, када Комисија донесе одлуку да одбије листу, жалба се подноси Вишем суду. Једино он је надлежан. Погледајмо, међутим, шта се догодило после претње коалиције „Бирамо борбу“ да ће „размотрити повлачење из изборног процеса и покрета „Крени-промени“ да ће га „потпуно блокирати“. Исти орган који је донео одлуку о одбијању листе, на пример ОК Нови Београд, иако је за то ненадлежан, мења мишљење и уважава захтеве опозиције.

Вучић је схватио да оно што је замислио може да му се изјалови. Таман је направио комбинацију како да са неколико препуштених општина купи Београд, а онда се нађу неки ревносни чланови изборних комисија који помисле да није ред да постоје фантомски кандидати када се већ елиминишу фантомски бирачи! Зато им је натрљао нос и дао све од себе да помогне „честитој“ опозиционој екипи која хоће да се укључи у његов трули систем. Тако је то у нашој Републици Јутутунска Јухахаха, а грађанима остаје да памте и када дође време врате! До тада, једина разумна опција је да се бојкотује оно што са слободним изборима има таман онолико везе колико Стаљин са демократијом.

(Нова.рс)