Reakcija na knjigu Slobodana Antonića - Milošević nije tražio upotrebu vojske

General-pukovnik Nebojša Pavković, bivši načelnik General štaba VJ, danas haški osuđenik, u pismu autoru knjige ”JOŠ NIJE GOTOVO – MILOŠEVIĆ” demantuje neke delove knjige dr Slobodana Antonića

Još nije gotovo... a i nije bilo baš tako - Milošević nije tražio upotrebu vojske

Uvaženi profesore, gospodine Antoniću!

Sa posebnom pažnjom pročitao sam Vašu knjigu ”Još nije gotovo, Milošević”, i saznao nove podatke, o dramatičnim događajima, koji su se dešavali na prostorima predhodne Jugoslavije i u Srbiji.

Naravno, najviše su me zanimali događaji vezani za poslednju ”revoluciju”, vojsku SRJ, i mene lično.

Do sada sam se više puta oglašavao u pisanim medijima, posebno u ”Svedoku”, u vezi učešća vojske, i mene lično, u njima.

Priznajem da ste ih i Vi, dosta verno opisali.

Međutim, neki su nedorečeni i neprecizni. Zbog toga, dozvolite, bez loših namera, da Vas kao neposredni učesnik, i lično informošem.

Pišem Vam samo o događajima koje niste spomnuli u knjizi, ili ih niste precizno opisali.

Nadam se da mi nećete zameriti.

Događaji pre 5.oktobra 2000.godine:

Dana 4.oktobra 2000. godine, od 10.00 časova, u Belom dvoru, Milošević je održao sastanak sa najodgovornijim starešinama vojske i MUP-a. Cilj je bio informisanje o bezbednosnoj situaciji, mogućem scenariju izvođenja najavljenog protesnog mitinga, i aktuelnoj obaveštajnoj situaciji u okruženju.

Iz vojske SRJ pored mene prisustvovali su: Branko Krga, načelnik ObU; Milan Đaković, načelnik UB; Miodrag Simić, pomoćnik za KoV, Ljubiša Stojmirović, načelnik Sektora za OP; Milen Simić načelnik uprave za Moral i informisanje; Srboljub Trajković, komandant 1.A, i drugi.

Iz MUP-a R. Srbije prisustvovali su: Vlajko Stoiljković ministar; Vlastimir Đorđević, načelnik RJB; Radomir Marković, načelnik RDB; Obrad Stevanović, pomoćnik ministra, i drugi gradski funkcioneri.

Od pripadnika vojske referisali smo ja, Đaković i Branko Krga. Ja sam govorio o stanju u jedinicama vojske u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Čačku, Kragujevcu i dr. Težište je bilo na Beogradu. Naglasio sam da u gradu nema većih taktičkih jedinica, osim Gardijske brigade, i rodovskih jedinica PVO, veze i artiljerije, koje nisu borbene jedinice. Jedna tenkovska četa iz sastava 1.okbr, iz kasarne ”4.juli”, na Banjici dislocirana je u kasarni ”Bubanj potok”. Osnovni razlog je da tenkovi ne budu u gradu. Najjača borbena jedinica u Beogradu je bila Gardiska brigada, i ona je bila pod direktnom komandom Miloševića. Njen komandant, general Bojović je bio ađutant Predsednika Miloševića.

Planirano je da se jedinice Vojne policije u Beogradu i drugim gradovima angažuju za zaštitu vojnih objekata od posebnog značaja (kasarne, vojni magacini, objekti komandovanja, centri veze, objekti komandi, Klubovi VJ, izdvojeni objekti). Po jedno odeljenje iz sastava 72.spec.br i bVP, već su bili raspoređeni u zgradi Glavne pošte radi obezbeđenja centrale i razdelnika veza, koji su u nadležosti vojske. Pored magacina naoružanja i opreme, koje su obezbeđivale jedinice iz sastava 1.A i drugih jedinica, GS je angažovao jednu jedinicu i iz sastava 72.spec.br, za obezbeđenje arhive koja je bila smeštena u objekte Zastave filma na Košutnjaku. Na kraju sam naglasio da u Beogradu nema borbenih jedinica koje se mogu brzo upotrebiti. Istakao sam da je situacija istovetna, i u svim gradovima i garnizonima, i da su sve jedinice dobile naređenje da se ne smeju angazovati u međustranačkim sukobima, i pojavljivati na ulicama.

O bezbednosnoj situaciji govorio je načelnik UB, general Milan Đaković. Upoznao je prisutne da služba raspolaže podacima da su u svim većim gradovima, a posebno u Nišu, Čacku, Kragujevcu, i Novom Sadu, sekretarijati MUP-a, ostvarili kontakte sa čelnicima opozicije, i obećali da neće intervenisati. To je posebno karakteristično za Niš i Čačak. Pored toga, služba ima saznanja da su pripadnici opozicije, predvodjeni Velimirom Ilićem, došli u posed veće količine naoružanja iz fabrike ”Sloboda”, čiji direktor je prišao opoziciji.

Odmah je, burno, reagovao ministar MUP-a Stoiljković, i osporio te informacije tvrdeći da su propaganda i laž, i optužio vojsku da se meša u poslove MUP-a, uz napomenu, da je ”bolje da se služba bezbednosti bavi kriminalom na VMA”.

Ja sam podržao izlaganje Đakovića, ali Milošević nije reagovao.

General Branko Krga, informisao je prisutne sa informacijom, da se u okolnim zemljama, posebno u BiH i Hrvatskoj, nalaze pripremljene, specijalne jedinice, opremljene uniformama VJ i MUP-a, spremne da intervenišu, ako dođe do sukoba u Beogradu i Srbiji.

Zaključio sam izlaganje pripadnika vojske da se, vojska neće mešati za rešavanje političkih razmirica, ali da će štititi vojne objekte, i pripadnike vojske. Naglasio sam da u Beogradu i okolini nema većih borbenih jedinica, i da se jedinice 1.A nalaze na poligonima i vežbalištima, a jedan deo je angažovan na dubinskom obezbeđenju granice prema BiH i Hrvatskoj.

Ministar MUP-a Stoiljković, u svom izlaganju, osporio je naše ocene i informacije, i naglasio da MUP u potpunosti kontroliše sve SUP-ove. Objasnio je da će jedinice MUP-a, organizovati kontrolu prilaza Beogradu na tri prstena, i detaljno opisao kako je zamišljeno da se spreči okupljanje ”kritične mase” u gradu.

Posle toga, neočekivano, Milosević je pitao, da li mi iz vojske imamo nešto da pitamo, ili komentarišemo, a zatim nas otpustio sa sastanka!

O čemu se dalje razgovaralo, nije mi poznato.

Događaji 5.oktobra 2000. godine:

GŠ VJ, pratio je događaje na ulicama Beograda. Operativci službe bezbednosti, u civilu, bili su raspoređeni na više punktova, i redovno su slali informacije u OC. Pored toga praćene su radio veze MUP-a. U svakom trenutku smo imali informacije o događajima na svim prilaznim putevima i u gradu.

Ministar Stoiljković me je zvao nekoliko puta, i tražio da vojska pošalje tenk sa dozerom, kod Lipovačke šume, da prepreči komunikaciju i spreči dolazak kolone demostranata, Ibarskom magistralom.

Naravno tome nije udovljeno, jer nije bilo tih sredstava, niti su mogla biti tako brzo dovedena. Odmah je bilo jasno da jedinice MUP-a ne žele da zaustave kolone, i da je naša informacija - bila tačna.

U popodnevnim časovima, zvali su me načelnik RJB, general Đorđević, i RDB Marković. Prvi je pitao da li su tenkovi krenuli, i zašto ne kreću, a drugi je rekao da kod zgrade RTS-a, Legija vodi veliku borbu sa demostrantima, da ima puno poginulih i ranjenih, i tražio da vojska pritekne u pomoć?!

Znao sam da su ovo bile smišljene provokacije, da bi se vojska izvela na ulice.

Znali su i jedan i drugi da se prate aktivnosti vojske, i slušaju veze. Cilj je bio da se pokaže da postoji plan za upotrebu vojske i zajedničkog delovanja. U krajnjem trebalo je vojsku izvesti na ulice da rešava ”zadatke” MUP-a.

U vezi sa zahtevom Markovića, imao sam informaciju sa lica mesta. Grupa pripadnika koja se nalazila, na obezbeđenju razdelnika veze, u zgradi Glavne pošte, izvestila me je da su Legija i njegova jedinica, skinuli opremu, i izmešali se sa demonstrantima, i da nije tačno da se vodi borba.

Predsednik Milošević zvao me je u vremenu od 17,30 do 20,00 časova, i tražio informacije o događajma na ulicama Beograda.

Rekao mi je da je su demonstranti upali i zapalili zgradu Savezne skupštine, zauzeli zgradu Narodne banke, nekoliko policijskih stanica, TV Studio B, itd. Pitao je da li vojska može da zaštiti objekte od saveznog znacaja.

Odgovrio sam da to sada nije moguće, jer bi svako pojavljivanje jedinica vojske na ulicama, izazvalo paniku među građanima, i dovelo do sukoba, koji bi lako mogli prerasti u građanski rat.

Drugi put je pitao, da li vojska može da zaštiti objekte RTS-a na Košutnjaku.

Pošto nisam imao potpunu informaciju o događajima na Košutnjaku, odgovorio sam da ću mu javiti.

Komandant jedinice koja je obezbeđivala arhivu GŠ i Zastava film, izvestio je da se kod zgrade RTS-a na Košutnjaku, nalazi jedinica MUP-a, jačine oko 300 policajaca, i da sa njima komanduje Nebojša Čović!

Izvestio sam Miloševića o tome i objasnio da vojska ne može da se sukobi sa policijom.

Još jednom sam mu rekao da se vojska ne može, u ovakvim okolnostima mešati u sukobe na ulicama, da to nije zadatak vojske i da bi uvlačenje vojske imalo tragične posledice i po vojsku i po državu, a da bi smo i on i ja sutradan bili obešeni na Terazijama.

Nije više zvao.

Odgovorno tvrdim da Milošević nije od mene tražio upotrebu vojske za sprečavanje demonstracija, ni pre, a ni tokom 5.oktobra. Da je imao nameru da upotrebi vojsku, on bi angažovao Gardisku brigadu, koja mu je bila direktno potčinjena i na raspolaganju, jer je i komandant brigade, general Bojović, bio kod njega.

Događaji 6.oktobra:

Susret Miloševića i Koštunice

Inicijativa za susret došla je iz kabineta Koštunice. Oko 17,00 časova, javio mi se general Aca Tomić i preneo poruku da Koštunica hoće da se sretne sa Miloševicem u Palati SIV-a. Zamolio je da poruku prenesem Miloseviću. Kada smo se čuli Milošević je odmah odbio predlog. Zanimalo ga je kako se desilo da je poruku preneo Aca Tomić?!

Nisam imao odgovor, a on je zaključio da je Tomić Koštuničin čovek.

Još dva puta sam razgovarao sa njim, u vezi njihovog sureta, jer je Tomić prenosio poruku Koštunice. Milošević je bio odlučan, i odbio da se sretne sa Koštunicom.

Neočekivano, posle sat vremena, pozvao me je Milošević i rekao da hoće da se sretne sa Koštunicom, i preneo uslove: da ja organizujem susret u vili Mir, i da prisustvujem razgovoru.

Preneo sam zahtev Miloševića, i Tomić je posle razgovora sa Koštunicom, javio da je predlog prihvaćen!

Dogovorili smo da ja sa mojim obezbeđenjem dođem u Palatu SIV-a u 20,00 časova i odvezem Koštunicu kod Miloševića, bez njegove pratnje.

Tako je i bilo.

Po dolasku u kompleks Užičke 15, obezbeđenje nas je uputilo u Lovačku kuću. Ispred kuće, na moje iznenađenje, već su stigli general Tomić i Jeftić, novinar Bete.

U Lovačkoj kući, čekao je Milošević. Bio je sam. Poslužio nas je pićem, a ja sam zatim, samoiniciativno napustio prostoriju, iako je Milošević predlagao da ostanem.

Sve ostalo opisao sam u članku koji je objavljen u ”Svedoku”.

Važno je naglasiti da ja nisam inicirao, ubeđivao, a još manje prisilio Miloševića da se sretne sa Koštunicom, kako je to tvrdila Arežina.

Događaj 8. oktobra:

Jedan događaj koji niste opisali u knjizi dogodio se 8.10. 2000 godine. Tog dana Milan Milutinović, pod pritiskom čelnika nove vlasti, pokušao je da okupi ceo ”vojni vrh”, u njegovu rezidenciju, u Užičku 23 gde, bi bili uhapšeni kao pučisti.

Događaj je opisan u ”Svedoku” broj 753-754, od 28.decembra 2010. godine.

Hapšenje Miloševića 30. i 31. marta 2001. godine:

Važne činjenice:

Koštunica je hitno, u toku noći 29/30.mara, pretpočinjava Gardijsku brigadu, NGŠ VJ Pavkoviću.

Kada sam, odmah posle ponoći, primio ”hitan telegram”, saznao sam da predsednik Koštunica predpočinjava meni Gardijsku brigadu.

Bio sam iznenađen jer to nije bilo uobičajeno, sobzirom da je ova jedinica uvek bila pod neposrednom komandom predsednika države. Posebno me je iznenadila hitnost da se to uradi, i zbog čega nije moglo da sačeka novi dan.

Tek kada su počele aktivnosti na hapšenju Miloševića, shvatio sam da je Koštunica hteo da se ”oslobodi” nadležnosti nad ovom jedinicom, da bi izbegao odgovornost za događaje koji će uslediti. Kasnije, to me je uverilo da je Koštunica, još tada, pre nego što je Vlada RS, to saopštila, bio upoznat da će se desiti hapšenje Miloševića.

Hapšenju su prethodili mnogi događaji, kao i dogovor Miloševića sa ministrom Mihajlovićem, oko postepenog smenjivanja pripadnika obezbeđenja, koji su bili kod Miloševića sa novim.

Do sukoba sa ove dve jedinice MUP-a, došlo je na dan hapšenja, jer je nova jedinica došla pre dogovorenog roka, u kome je trebalo da dođe do zamene ljudstva i upoznavanje Miloševića sa njima.

Važno je znati da su pripadnici Gardijske brigade, obezbeđivali ceo kompleks objekata u Užickoj ulici, gde je i vila Mir, i vršili prijemnu službu. U okviru kompleksa, vilu Mir obezbeđivala je posebna jedinica MUP-a. U vilu nije mogao da uđe niko, bez odobrenja obezbeđenja iz vile Mir.

Zbog toga prijemna služba nije dozvolila ulaz nove jedinice MUP-a, na glavnu kapiju kompleksa.

Tom prilikom došlo je do prepirke i potezanja oružja između dve jedinice MUP-a. Krvoproliće je sprečeno u poslednjem trenutku.

Posle više pokušaja da se čujem sa Koštunicom, on se javio oko 20,00 časova.

Izvestio sam ga o događajima i mojom raspravom sa ministrom Mihajlovićem.

Dobio sam utisak da nje upoznat sa odlukom Vlade RS. Tražio je predlog kako da se vojska ne umeša u događaj.

Objasnio sam da se vojnici iz sastava straže nalaze unutar kompleksa, i da će reagovati prema pravilima stražarske službe prilikom svakog nasilnog ulaska u kompleks.

Da bi se to izbeglo, jedino rešenje je da se straža povuče. Međutim za to je nadležan predsednik, jer se radi o reprezentativnom kompleksu savezog značaja. Zbog toga je on naredio da se straža povuče i skloni na bezbedno mesto, da ne bi neko od vojnika nastradao.

U vezi stim, ja sam preneo naređenje predsednika, komandantu Gardijske brigade generalu Bojoviću da povuče stražu.

To je istina, a ne da se straža povukla po naređenju NGŠ VJ Nebojše Pavkovića.

Transfver Miloševića iz Beograda u Hag, 28.juna 2001. godine:

Sve što je u Vašoj knjizi napisano o umešanosti vojske i NGŠ VJ Nebojše Pavkovića u vezi sa ovim događajem je neistina, i manipulacija.

O tome sam dao detaljni demanti u listu ”Pečat”, 2013 ili 2014. godine. Demanti se odnosi na višegodišnje, tendenciozno pisanje ovog lista, o tom događaju, a i Vi ste tu neistinu preneli u knjizi.

U ovim okolnostima, nemam kod sebe sve podatke o tom događaju, pa nisam u mogućnosti da Vam napišem.

Zbog toga Vas molim, ako Vam je stalo do istine, pročitate moj demanti u pomenutom listu. O tome zna i gospodin Vučelić, sa kojim sam vodio polemiku.

Ovom prilikom odlučno demantujem da sam ja, ili bilo koji pripadnik vojske znao, ili učestvovao u transveru Miloševića u Hag.

Sa ogorčenjem odbacujem tvrdnje da sam sa Đinđićem iz GŠ VJ rukovodio transverom.

Taj nemio i sramni događaj, dogodio se bez mog znanja.

O tome je u svojoj knjizi pisao i bivši ministar MUP-a Mihajlović.

Parafraziram, ”da su oni preduzali sve mere da prebacivanje Miloševića u Hag, sakriju od vojske i Pavkovića”.

* * * * * * * * * * *

Uvaženi gospodine! Nadam se da će Vam ovih nekoliko informacija pomoći da dođete do tačnih podataka o događajma iz pomenutog vremena.

S poštovanjem, Nebojša Pavković

Priredio: Vladan Dinić

(Svedok)