Poslednji putnik za Hag

Još si nam samo Ti ostao. Još samo Tebe treba da nađemo. I onda počinjemo jedan novi život, drugačiji od onog na koga smo navikli i sa kojim smo se za sve ove godine baš onako, da izvineš, srodili. A da Ti pravo kažemo, nije nam svejedno i ne osećamo se lagodno po tom pitanju. Šta ćemo mi kad više ni Tebe ne budemo imali? Odnosno, kad Te više ne budemo nemali.

Teško nam je i da zamislimo takvu budućnost. Izeš, brate, zemlju koju Serž Bramerc ne posećuje na svakih par meseci da joj, onako baš neraspoloženo i sa autoritetom, kaže kako nije zadovoljan saradnjom i kako će o tome obavestiti međunarodnu zajednicu. Kome ćemo se mi izvinjavati i kome ćemo obećavati kako ćemo se, majke nam, popraviti do sledeće posete - ako Tebe pronađemo i predamo. Za koga će saobraćajci na beogradskim ulicama blokirati saobraćaj, čije će sve kancelarije ostati neposećene, koliki će novinari ostati bez čekanja na izjavu sa konferencije za štampu? Sakrij se, zato, najbolje što možeš još neko vreme, da se naviknemo na ideju o svojoj novoj, nepoznatoj i samim tim neizvesnoj sudbini.

Ako se, ne daj bože, pronađe tvoje mesto prebivališta i ako se potrefi da Ti, u tom napetom trenutku nalaženja, baš budeš u njemu, naš put u Evropsku uniju će, kanda, posle toga biti bez prepreke. Odnosno, bez te prepreke. Šta li će onda biti novi uslovi naših evropskih integracija? Da li ćemo morati da usklađujemo naše krastavce sa španskim, ekonomiju sa grčkim, a bankarstvo sa irskim standardima? Da li ćemo da ozakonimo naša pravila ženskog oblačenja u skladu sa francuskim modelom, da li ćemo uspešnost naše multikulturalnosti ravnati prema uzorima koje je postavila Angela Merkel? Da li će oba naša aviona leteti prema Libiji, u potrazi za kolateralnim žrtvama? Dok si ti sakriven, zna se šta će se od nas najviše tražiti: da Te nađemo. Ali ako Te nađemo i predamo, mi begunaca više nemamo i možemo samo da zamislimo koji će novi uslovi biti stavljeni pred nas, dok čekamo - evo već jedanaestu godinu - da nas prime u civilizovani i uređeni svet. Zato, promeni mesto boravka, posebno ako je ono u nezamislivo pronalazivoj kući najbližeg rođaka sa istim prezimenom.

Da se razumemo, nije da mi Tebe ne želimo da pronađemo. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga da Te kaznimo zbog nepoštovanja nepisanog pravila da se najbitniji pronalaze poslednji. Ali, opet, s druge strane, ne bismo baš da Te nađemo odmah. Treba nam vremena da se ponovo pripremimo za medijski spektakl koji sledi kada budeš uhvaćen. Da naberemo jagoda, spremimo ruskih klasika, lepo obučemo i valjano pripremimo ministre koje ćeš primati u posetu i preglede (jedan još neiskorišćeni je ortoped, ako imaš problem sa nogom, a ne sa glavom...). Treba se pripremiti, dakle, da bi analitični i istraživačkom novinarstvu skloni mediji mogli, iz minuta u minut, da prate tvoj kratki boravak u pritvoru, a na putu ka Ševeningenu. Valja nam, takođe, i da nađemo te ljude sa kojima si mrtav bolestan ređao cigle na gradilištu... Svašta tu mora da se obavi, stoga se preseli iz Rusije u Belorusiju, ako si u inostranstvu, ili iz sela iks u selo ipsilon ako si kojim slučajem dobio samo ličnu kartu sa lažnim imenom i prezimenom, ali ne i pasoš, jer mi takva lažna dokumenta ne dajemo. Prosto su takva pravila.

I tako, eto. Ti se lepo sakrij pa nam daj malo vremena da Te tražimo i nađemo, a mi ćemo, u međuvremenu, da izvršimo neophodne pripremne radnje za dane posle Tvog munjevitog hapšenja i još munjevitijeg odlaska. Moraćemo da nađemo druge razloge zašto smo izgubili milijarde dolara. Moraćemo da smislimo šta nas je to stavilo u neku novu međunarodnu izolaciju. Moraćemo da spremimo brojne nevladine organzacije, analitičare i eksperte da nađu neki drugi dokaz za tezu da je ovo zemlja koja zaslužuje sve što joj se dešava. Moraćemo da zamolimo da se reč „heroj“ upotrebljava u i drugim kontekstima sem prilikom bežanja i sakrivanja. Moraćemo da nađemo drugi kriterijum za uspešnost, a ne to što pronalazimo begunce. I moraćemo da se naviknemo da sem takvih kao što si Ti, moramo da izvozimo i neku drugu vrstu robe, te da se može trgovati i sa nečim drugim a ne samo sa hapšenjima.

U danima kad polako ostajemo bez osumnjičenih i tako postajemo Arapi bez nafte, Brazilci bez kafe, Rusi bez gasa i Švajcarci bez satova i sira, u vremenima kada opasno gubimo svoj identitet po kome su nas prepoznavali svih ovih godina, nemamo druge nego da Te zamolimo da nam pomogneš. Sakrij se, da Te nađemo što kasnije, bar dok se ne naviknemo na misao šta bismo mogli da budemo i kako bismo mogli da živimo u opasnim vremenima, koja posle tvog hvatanja dolaze.

Svi naši pogledi - u Tebe su usmereni. Sve naše nade - u Tebe su uložene. Ne daj se, bre, čoveče. Sakrij se, ako Boga znaš. Ne zbog sebe, nego zbog svih nas.

(Vojislav Žanetić, V. Novosti)