Kako je Tramp u jednom danu izgubio podršku onih koji su ga najviše voleli

Nema naroda na planeti koji je zdušnije, gorljivije i nadahnutije podržavao Donalda Trampa u proteklih 10 godina njegove političke karijere, u kojoj se iz statusa totalnog političkog autsajdera uspeo na pijedestal i prošlog januara po drugi put pobedonosno vratio u Belu kuću.

Ta podrška ima i zvanično pokriće, jer je u velikoj Gallupovoj anketi rađenoj neposredno pred izbore 2024, čak 67% Srba izabralo Trampa ispred Kamale, a veći procenat je imao samo u Rusiji.

Podržavali su Trampa Srbi, kako ovi američki, tako i oni koji su ostali na Balkanu, kao da im je rod rođeni, toliko da je u jednom trenutku potomak nemačkih imigranata i Melanijin muž ozbiljno zapretio da će sa trona skinuti i među Srbima obožavanog i neprikosnovenog Vladimira Vladimiroviča Putina.

Tramp je bio razlog zbog koga su mnogi Srbi prvi put iskoristili svoje biračko pravo u Americi i masovno izašli na birališta gde su, po nekim procenama, glasali za njega u više od 90% slučajeva.

Tramp je bio razlog zbog koga su mnogi Srbi prvi put iskoristili svoje biračko pravo u Americi i masovno izašli na birališta gde su, po nekim procenama, glasali za njega u više od 90% slučajeva

Istini za volju, zavoleli smo ga u dobroj meri i zato što su mu protivkandidati bili nama omraženi likovi iz 1990-tih, prvo Hilari, a onda i sleepy DŽo Bajden.

Srpska dijaspora u Americi ga je volela i zato što je u vreme pandemije Kovida bio protiv vakcina i maski, opirao se uvođenju lokdauna, zatvaranju kompanija i gašenju života…a pre i posle toga zato što je forsirao biznis nauštrb poreza.

Ali svakako da je najvažnija stvar zbog koje smo klicali Trampu bila njegova spoljna politika.

Dopadalo nam se što je, za razliku od njegovih prethodnika, prestao da ucenjuje Srbiju, pa nam nije smetalo, čak nam je bilo i simpatično kada se javno hvalisao kako je zaustavio rat i pomirio nas sa Albancima, iako smo dobro znali da – niđe veze!

Toliko nas je opčinio da smo ga tupavim telećom pogledom punim zahvalnosti gledali i posle potpisivanja Vašingtonskog sporazuma, koji Srbiji ništa dobro nije doneo, za razliku od tzv. Kosova koje je tom prilikom dobilo izraelsko priznanje nezavisnosti, i Izraela koji je kaparisao još dve ambasade u tada novoproklamovanoj prestonici – Jerusalimu.

Neki Srbi su se, opet, oduševili i zato što je Vučića tom prilikom u Ovalnom kabinetu posadio tamo gde mu je i mesto – na hoklicu.

Neki Srbi su se, opet, oduševili i zato što je Vučića tom prilikom u Ovalnom kabinetu posadio tamo gde mu je i mesto – na hoklicu

Ipak, najviše od svega cenili smo njegovu principijelnu politiku kada je u pitanju američki intervencionizam i uloga globalnog policajca.

Ostaće zabeleženo da Tramp u svom prvom mandatu nije pokrenuo nijedan rat, a to mu je bio i jedan od glavnih slogana u kampanji za drugi predsednički mandat.

Slogan zbog koga je dobio mnogo glasova, ne samo srpskih, već i glasova razumnih, pacifistički nastrojenih ljudi, pripadnika svih imigrantskih nacija, a ponajviše onih pravih, neprskanih Amerikanca.

Bili su Srbi spremni da mu oproste to što ih je na stotine pohapsio u racijama na drumovima, direktno iz kamiona strpao u imigracione zatvore, zagorčao im život, ispraznio džepove a neke i deportovao.

Njegov sunovrat u našim očima, međutim, krenuo je onom otmicom predsednika Venecuele Nikolasa Madura, suverena jedne suverene zemlje. Jer, Srbi ne vole kad se otimaju predsednici i vode u zatvore tuđih zemalja. Zato što su to onomad doživeli, i nije im se dopalo.

DŽaba Trampova priča da je Madura i ženu mu kidnapovao zbog droge i koječega, kad su Srbi (a i svako drugo polu-inteligentno biće) znali da je to farsa i da je pravi razlog – nafta!

Njegov sunovrat u našim očima, međutim, krenuo je onom otmicom predsednika Venecuele Nikolasa Madura, suverena jedne suverene zemlje. Jer, Srbi ne vole kad se otimaju predsednici i vode u zatvore tuđih zemalja. Zato što su to onomad doživeli, i nije im se dopalo

Ako je sa Madurom načeo srpsko poverenje, ratom protiv Irana ga je definitivno izgubio. Možda i nepovratno.

Srbi, iako milion puta prevareni predizbornim obećanjima domaćih političara, od Trampa se tome nisu nadali, pa je već prva bomba bačena na Teheran zapečatila Trampovu sudbinu u srpskim dušama.

Iran mu nismo oprostili, i ne verujem da ikada hoćemo.

Iako su iz tog istog Irana tokom građanskog rata dolazili isamisti koji su bosanskim Srbima odsecali glave, nama je taj isti Iran danas kao zenica oka.

Jer, čudan smo mi narod.

Sa sto mana i jednom velikom vrlinom – pravdoljubivošću.

Iako smo u poslednjih nekoliko decenija prošli golgote koje su nam priuštili drugi, a već izvesno vreme prolazimo kroz pakao koji nam serviraju domaći zlotvori, ipak smo duboko u ganglijama sačuvali taj osećaj da nepogrešivo razlikujemo tiranina od žrtve i da uvek kroz istoriju, pa evo i danas – stajemo na stranu slabijeg, potlačenog, a protiv osvajača.

I mogu Vučić i Dodik javno da se dodvoravaju Izraelu i Netanjahuu koliko god hoće, to će samo uticati na pad njihovog rejtinga, ali ne i na promenu raspoloženja srpskog biračkog tela.

I mogu Vučić i Dodik javno da se dodvoravaju Izraelu i Netanjahuu koliko god hoće, to će samo uticati na pad njihovog rejtinga, ali ne i na promenu raspoloženja srpskog biračkog tela

A to raspoloženje možete da uočite na svakom koraku, na društvenim mrežama, u medijima, komentarima.

I jedan lični utisak, s tim u vezi…

Retko kad sam u poslednje vreme bio ponosan na moje pleme kao što sam u ovih nekoliko dana, otkako je krenula ova frka oko Irana.

Taj prkos protiv bahatih i moćnih u nama, na moju veliku radost, još nije usahnuo. A nije nas izdalo ni kolektivno pamčenje, nismo zaboravili šta smo doživeli od sličnih u skorijoj prošlosti, zaključno sa NATO bombama.

Možda smo oprostili, ali nismo iz pamćenja izbrisali Milicu Rakić, voz u Grdeličkoj klisuri, heroje sa Košara…

I nećemo. I na svakoj fotografiji onih devojčica iz iranske škole mi danas vidimo Milicine oči.

To što je izgubio podršku Srba, koji i nisu neka velika glasačka mašina u američkim okvirima, možda i ne treba toliko da ga brine. Ali ono što treba jeste činjenica da je izgubio podršku velikog broja Amerikanaca, i to onih koji su ga prethodnih godina uzdisali u nebesa

A što se Trampa tiče…

To što je izgubio podršku Srba, koji i nisu neka velika glasačka mašina u američkim okvirima, možda i ne treba toliko da ga brine. Ali ono što treba jeste činjenica da je izgubio podršku velikog broja Amerikanaca, i to onih koji su ga prethodnih godina uzdisali u nebesa.

I to zato što je protiv njihove volje krenuo u rat od koga Amerika nema nikakve koristi, a mogla bi da ima velike štete.

Samo 27% Amerikanaca je diglo dva prsta za vojnu intervenciju u anketi neposredno pre početka rata. A nekako slutim da ih je sada još manje. Što Trampa na novembarskim izborima može dovesti do toga da izgubi većinu u Kongresu, što bi, uz činjenicu da i mnogi republikanci ne podržavaju krvavu avanturu u na Bliskom istoku, njegovu ulogu svelo na skupljanje prašine po Beloj kući.

A nije isključeno ni to da se suoči sa još jednim impičmentom i možda napusti Vašington pre isteka mandata.

I sve to zbog jednog nepotrebnog, prljavog rata. Koji nervira Srbe.

(serbiantimes.info)