Данас: Где је КиМ у плану „Србија 2030“? Вучић је говорио о „псима роботима“, „лидерству у вештачкој интелигенцији“, али ни једном речју се није позабавио почетком примене Закона о странцима

Поред паса робота, рата у Ирану, плата и пензија, на излагању плана “Србија 2030” од стране председника Србије Александра Вучића, није било пуно места за Косово. Иако је поново најавио нова улагања у образовање и здравство, ни једном речју се није позабавио почетком примене Закона о странцима, која ће неминовно изазвати велике проблеме косовским Србима.

На излагнају плана Србија 2030, Вучић је о Косову говорио у свега неколико реченица, или како је рекао “јасно и кратко, колико је могуће по том питању”.

Најпре се осврнуо на обавезно историјско излагање, овог пута кратко, нагласивши да је Косово аутономна покрајина у саставу Републике Србије, те да то пише и у Уставу Републике Србије, и у резолуцији УН.

Истакао је и да је једини начин да се реше проблеми – разговор.

 “Ми не желимо сукобе, не желимо ратове, не желимо ништа. Разговор, разговор, разговор. Улагање у образовање мора да се оснажи и повећа. Здравствена заштита је стуб опстанка нашег народа. Појачаћемо финансијску подршку сваком од наших сународника на КиМ”, поручио је председник Србије.

Упркос томе што за мање од седам дана истиче рок за почетак примене Закона о странцима, о којем се у јавности говори као о прекретници за Србе са Косова, а посебно за нормално функционисање здравства и образовања, Вучи се те теме није дотакао.

“Ми морамо да оснажимо наше школе, наше болнице, домове здравља, наше људе и то и кроз стамбено збрињавање као темељ опстанка на КиМ. Улагање у образовање мора да се оснажи и повећа. Здравствена заштита је стуб опстанка нашег народа. Појачаћемо финансијску подршку сваком од наших сународника на КиМ”, рекао је Вучић.

Осим најаве улагања и “оснаживања” у здравство у образовање, Вучић ни секунд није посветио актуелном проблему, али ни тренутној ситуацији на Универзитету у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, иако је од стране косовског приштинског Универзитета већ начињен први корак ка интеграцији притиском на Факултет техничких наука да се исели или склопи уговор о коришћењу зграде са тим универзитетом.

Савић: Косово није више политички приоритет власти у Београду

Зоран Савић из невладине организације Актив за Данас каже да изостанак битних тема за Србе на Косову на догађају на којем се говори о стратешкој будућности Србије говори оно што готово сви знају већ дуже време – то је да Косово више није политички приоритет власти у Београду.

Како додаје, то је кренуло прихватањем такозваног европског предлога, односно Охридског анекса.

“Већ дуже време делује да се ова тема систематски гура у други план, док се енергија власти пре свега усмерава на очување моћи и власти. Парадоксално, данас се Косово у јавном простору чешће помиње кроз иницијативе и протесте студената и грађана него кроз политике саме власт”, каже наш саговорник.

Он истиче да је посебно забрињавајуће што у јавном простору не постоји никаква озбиљна расправа нити одговори на кључна питања која се тичу примене Закона о странцима и возилима, који директно погађају Србе на Косову, што, додаје, то још једном доказује да се о судбини људи на Косову одлучује без икаквог јавног дијалога и стратегије.

О самој примени Закона о странцима и моторним возилима до сада се оглашавала Канцеларија за Косово и Метохију као и министар спољних послова Марко Ђурић. Иако се, барем јавно, ни са једне адресе није могло чути како ће Србија реаговати на примену тог закона, Вучић, од најаве примене овог Закона није ни споменууо образовање и здравство на КиМ.

Оно што је занимљиво јесте и изостанак Вучићевих парола попут које су се могле чути када би се Срби на Косову суочили са овако великим проблемом.

Коментаришући све мање спомињање Косова од стране Вучића, Савћ наводи да је Косово годинама било политички алат власти у Београду, али да први пут од 2012. године та стратегија више не функционише.

“Тема Косова данас је у великој мери изашла из контроле власти и прешла у руке студената и грађана који постављају питања на која власт, барем јавно, нема одговоре, па у таквој ситуацији нисам сигуран да може као раније да политички профитира на тој теми”, каже саговорник Данаса.

Он подсећа да је, у међувремену, српска заједница на Косову сведена готово на минимум, док је резултат четрнаест година вођења дијалога без стварног учешћа људи који тамо живе да су Срби данас остали практично само на школству и здравству.

“Притом, читав тај период преговора са српске стране практично је био везан за једно обећање – формирање Заједнице српских општина, која ни после свих тих година није ни на видику, што довољно говори каква је заправо била дипломатија Београда”, истиче Савић.

Узимајући све то у обзир, саговорник Данаса сматра да је сасвим легитимно питање шта је заправо резултат такве политике и колико ће и ове две преостале институције опстати након 15. марта, када према најавама почиње примена Закона о странцима и возилима.

Бишевац: Не може се опстати на повременим финансијским ињекцијама, потребна су суштинска решења

Председник Српског народног покрета Милија Бишевац за Данас каже да се из Вучићевог излагања могло чути много општих места, али готово ништа конкретно о реалним проблемима са којима се Срби на КиМ свакодневно суочавају.

Бишевац наводи да се због непомињања Закона о странцима али ни проблема са Универзитетом код Срба на Косову и Метохији све чешће јавља осећај да су остављени и издани, те додаје да се са правом појављују и сумње да је овакав развој догађаја већ предвиђен и прихваћен кроз споразуме који су потписивани, укључујући и Охридски споразум.

“Можда управо зато данас изостаје јасна реакција на законе и потезе Приштине који директно угрожавају наш народ”, каже наш саговорник.

Коментаришући Вучићеву најаву нових улагања, он наводи да Србима на Косову и Метохији није проблем само новац.

“Овај народ не може опстати само на социјалној помоћи или повременим финансијским ињекцијама. Потребна су суштинска решења и јасна политика која ће обезбедити сигурност и перспективу људима који овде живе”, појашњава наш саговорник.

Нажалост, каже он, већ дуже време делује да владајућу гарнитуру у Београду суштински не занимају проблеми обичних људи на Косову и Метохији, већ се питање Косова често користи као политичка флоскула.

“О томе говори и чињеница да ни председник, ни директор Канцеларије за КиМ годинама нису дошли на север Косова да разговарају са народом и виде каква је реална ситуација на терену”, подсећа Бишевац.

Саговорник Данаса истиче да истовемено власти у Приштини свакодневно спроводе притисак над Србима, хапшења, привођења и разне облике институционалног малтретирања.

Као и многи, и Бишевац упозорава да, уколико се Закон о странцима до краја примени, постоји реална опасност да то покрене нови талас исељавања нашег народа.

“Због тога се поставља суштинско питање: шта је конкретно решење политике Београда за Косово и Метохију? Председник каже да нема разговора са Куртијем и да у Приштини нема саговорника. Али то није никаква новина то је нешто што смо ми на северу знали годинама и против чега смо се борили и пружали отпор”, појашњава Бишевац.

Нажалост, додаје он, тај отпор је временом сломљен, и то управо кроз политичке процесе који су вођени уз подршку власти у Београду.

“Треба подсетити и да је управо председник Србије преговарао и потписивао споразуме у дијалогу са Приштином. Због тога данас имамо право да питамо, шта је следећи корак и какво решење нуди политика коју води? Одговоре на та питања народ на Косову и Метохији још увек чека”, поручује наш саговорник.

(Данас)