Како је Трамп у једном дану изгубио подршку оних који су га највише волели

Нема народа на планети који је здушније, горљивије и надахнутије подржавао Доналда Трампа у протеклих 10 година његове политичке каријере, у којој се из статуса тоталног политичког аутсајдера успео на пиједестал и прошлог јануара по други пут победоносно вратио у Белу кућу.

Та подршка има и званично покриће, јер је у великој Галлуповој анкети рађеној непосредно пред изборе 2024, чак 67% Срба изабрало Трампа испред Камале, а већи проценат је имао само у Русији.

Подржавали су Трампа Срби, како ови амерички, тако и они који су остали на Балкану, као да им је род рођени, толико да је у једном тренутку потомак немачких имиграната и Меланијин муж озбиљно запретио да ће са трона скинути и међу Србима обожаваног и неприкосновеног Владимира Владимировича Путина.

Трамп је био разлог због кога су многи Срби први пут искористили своје бирачко право у Америци и масовно изашли на биралишта где су, по неким проценама, гласали за њега у више од 90% случајева.

Трамп је био разлог због кога су многи Срби први пут искористили своје бирачко право у Америци и масовно изашли на биралишта где су, по неким проценама, гласали за њега у више од 90% случајева

Истини за вољу, заволели смо га у доброј мери и зато што су му противкандидати били нама омражени ликови из 1990-тих, прво Хилари, а онда и слеепy Џо Бајден.

Српска дијаспора у Америци га је волела и зато што је у време пандемије Ковида био против вакцина и маски, опирао се увођењу локдауна, затварању компанија и гашењу живота…а пре и после тога зато што је форсирао бизнис науштрб пореза.

Али свакако да је најважнија ствар због које смо клицали Трампу била његова спољна политика.

Допадало нам се што је, за разлику од његових претходника, престао да уцењује Србију, па нам није сметало, чак нам је било и симпатично када се јавно хвалисао како је зауставио рат и помирио нас са Албанцима, иако смо добро знали да – ниђе везе!

Толико нас је опчинио да смо га тупавим телећом погледом пуним захвалности гледали и после потписивања Вашингтонског споразума, који Србији ништа добро није донео, за разлику од тзв. Косова које је том приликом добило израелско признање независности, и Израела који је капарисао још две амбасаде у тада новопрокламованој престоници – Јерусалиму.

Неки Срби су се, опет, одушевили и зато што је Вучића том приликом у Овалном кабинету посадио тамо где му је и место – на хоклицу.

Неки Срби су се, опет, одушевили и зато што је Вучића том приликом у Овалном кабинету посадио тамо где му је и место – на хоклицу

Ипак, највише од свега ценили смо његову принципијелну политику када је у питању амерички интервенционизам и улога глобалног полицајца.

Остаће забележено да Трамп у свом првом мандату није покренуо ниједан рат, а то му је био и један од главних слогана у кампањи за други председнички мандат.

Слоган због кога је добио много гласова, не само српских, већ и гласова разумних, пацифистички настројених људи, припадника свих имигрантских нација, а понајвише оних правих, непрсканих Американца.

Били су Срби спремни да му опросте то што их је на стотине похапсио у рацијама на друмовима, директно из камиона стрпао у имиграционе затворе, загорчао им живот, испразнио џепове а неке и депортовао.

Његов суноврат у нашим очима, међутим, кренуо је оном отмицом председника Венецуеле Николаса Мадура, суверена једне суверене земље. Јер, Срби не воле кад се отимају председници и воде у затворе туђих земаља. Зато што су то ономад доживели, и није им се допало.

Џаба Трампова прича да је Мадура и жену му киднаповао због дроге и којечега, кад су Срби (а и свако друго полу-интелигентно биће) знали да је то фарса и да је прави разлог – нафта!

Његов суноврат у нашим очима, међутим, кренуо је оном отмицом председника Венецуеле Николаса Мадура, суверена једне суверене земље. Јер, Срби не воле кад се отимају председници и воде у затворе туђих земаља. Зато што су то ономад доживели, и није им се допало

Ако је са Мадуром начео српско поверење, ратом против Ирана га је дефинитивно изгубио. Можда и неповратно.

Срби, иако милион пута преварени предизборним обећањима домаћих политичара, од Трампа се томе нису надали, па је већ прва бомба бачена на Техеран запечатила Трампову судбину у српским душама.

Иран му нисмо опростили, и не верујем да икада хоћемо.

Иако су из тог истог Ирана током грађанског рата долазили исамисти који су босанским Србима одсецали главе, нама је тај исти Иран данас као зеница ока.

Јер, чудан смо ми народ.

Са сто мана и једном великом врлином – правдољубивошћу.

Иако смо у последњих неколико деценија прошли голготе које су нам приуштили други, а већ извесно време пролазимо кроз пакао који нам сервирају домаћи злотвори, ипак смо дубоко у ганглијама сачували тај осећај да непогрешиво разликујемо тиранина од жртве и да увек кроз историју, па ево и данас – стајемо на страну слабијег, потлаченог, а против освајача.

И могу Вучић и Додик јавно да се додворавају Израелу и Нетањахуу колико год хоће, то ће само утицати на пад њиховог рејтинга, али не и на промену расположења српског бирачког тела.

И могу Вучић и Додик јавно да се додворавају Израелу и Нетањахуу колико год хоће, то ће само утицати на пад њиховог рејтинга, али не и на промену расположења српског бирачког тела

А то расположење можете да уочите на сваком кораку, на друштвеним мрежама, у медијима, коментарима.

И један лични утисак, с тим у вези…

Ретко кад сам у последње време био поносан на моје племе као што сам у ових неколико дана, откако је кренула ова фрка око Ирана.

Тај пркос против бахатих и моћних у нама, на моју велику радост, још није усахнуо. А није нас издало ни колективно памчење, нисмо заборавили шта смо доживели од сличних у скоријој прошлости, закључно са НАТО бомбама.

Можда смо опростили, али нисмо из памћења избрисали Милицу Ракић, воз у Грделичкој клисури, хероје са Кошара…

И нећемо. И на свакој фотографији оних девојчица из иранске школе ми данас видимо Милицине очи.

То што је изгубио подршку Срба, који и нису нека велика гласачка машина у америчким оквирима, можда и не треба толико да га брине. Али оно што треба јесте чињеница да је изгубио подршку великог броја Американаца, и то оних који су га претходних година уздисали у небеса

А што се Трампа тиче…

То што је изгубио подршку Срба, који и нису нека велика гласачка машина у америчким оквирима, можда и не треба толико да га брине. Али оно што треба јесте чињеница да је изгубио подршку великог броја Американаца, и то оних који су га претходних година уздисали у небеса.

И то зато што је против њихове воље кренуо у рат од кога Америка нема никакве користи, а могла би да има велике штете.

Само 27% Американаца је дигло два прста за војну интервенцију у анкети непосредно пре почетка рата. А некако слутим да их је сада још мање. Што Трампа на новембарским изборима може довести до тога да изгуби већину у Конгресу, што би, уз чињеницу да и многи републиканци не подржавају крваву авантуру у на Блиском истоку, његову улогу свело на скупљање прашине по Белој кући.

А није искључено ни то да се суочи са још једним импичментом и можда напусти Вашингтон пре истека мандата.

И све то због једног непотребног, прљавог рата. Који нервира Србе.

(serbiantimes.info)