Buča i Račak - isti režiseri i ista scenografija

Da li je moguće voditi pregovore sa teroristima koji su spremni na sve? Različite države imaju različit odnos prema tom pitanju. U mnogim slučajevima teroristi spremnost na razgovor shvataju kao slabost koju dodatno žele da iskoriste. Ono što je sigurno to je da teroristi nisu fair play igrači.

Svet se nalazi u najvećoj krizi od okončanja Drugog svetskog rata. Poljuljan je iz temelja međunarodni sistem koji je uspostavljen kao rezultat pregovora sila pobednica Drugog svetskog rata. Godine „hladnog rata“ koje je karakterisala konfrontacija dva velika bloka, iz današnje perspektive, deluju kao period spokoja.

Gorbačovljevu spremnost na kompromise i ustupke, SAD su shvatile kao svoju veliku pobedu u „hladnom ratu“. A da li je to zaista bila pobeda?  Da li se pobedom može smatrati prevara protivnika?

Zapadne sile su obećale da se NATO neće širiti na istok, ukoliko Sovjetski Savez pristane na kompromise, zarad izgradnje zajedničke demokratske budućnosti kroz međusobnu saradnju.

Da li demokratija može da se pretvori u oružje? Isto kao i mediji.

Mediji su nemilosrdno izveštavali o navodnim srpskim zločinima nad civilnim stanovništvom. Kao vrhunac te medijske histerije, 1999. godine, desio se Račak. Sva svetska javnost brujala je o događaju u  zabačenom selu na Kosovu i Metohiji, koje je godinama bilo centar terorističkih aktivnosti ilegalne organizacije Oslobodilačka vojska Kosova

Kada je nemačka grupa Scorpions objavila hit Wind of change koji je postao svetski popularan, niko još nije mogao da jasno predvidi kakva nam se to blistava budućnost nudi.

U bivšoj Jugoslaviji euforija nije dugo trajala, jer je već počeo raspad zemlje koji su pratili vojni sukobi.

Svi zapadni mediji krivili su Srbe za tešku situaciju u kojoj smo se našli i navodne velikosrpske pretenzije. Potpuno iracionalno kao da u vojnom sukobu može samo jedna strana da bude okrivljena. Da stvari budu gore, Srbi su do poslednjeg besmisla zapravo branili zajedničku državu Jugoslaviju u čije su stvaranje uneli svoju veliku pobedu i veliku žrtvu.

Mediji su nemilosrdno izveštavali o navodnim srpskim zločinima nad civilnim stanovništvom. Kao vrhunac te medijske histerije, 1999. godine, desio se Račak. Sva svetska javnost brujala je o događaju u  zabačenom selu na Kosovu i Metohiji, koje je godinama bilo centar terorističkih aktivnosti ilegalne organizacije Oslobodilačka vojska Kosova (OVK).

Ova teroristička organizacija je iz „nepoznatih“ razloga skinuta sa CIA spiska terorističkih organizacija, nakon što se američka delegacija, predvođena Ričardom Holbrukom, srela sa borcima Oslobodilačke vojske Kosova 1998. godine.

Ova teroristička organizacija je iz „nepoznatih“ razloga skinuta sa CIA spiska terorističkih organizacija, nakon što se američka delegacija, predvođena Ričardom Holbrukom, srela sa borcima Oslobodilačke vojske Kosova 1998. godine

Nakon tog susreta, CIA je intenzivirala saradnju sa ovom terorističkom organizacijom, koja je imala separatističke ciljeve bazirane na etničkom nacionalizmu (odvajanje južne srpske pokrajine Kosova i Metohije).

Odnosi SAD sa srpskim rukovodstvom već tada su bili loši, jer je srpsko rukovodstvo odbilo predlog da dozvoli razmeštanje NATO vojske na svojoj teritoriji.

Šta se zaista dogodilo u selu Račak i zbog čega je ovaj slučaj veoma važan za tumačenje događaja u ukrajinskom mestu Buča?

Srpske snage bezbednosti su u noći između 14 i 15. januara 1999. godine krenule u akciju protiv pripadnika terorističke organizacije OVK u selu Račak.

Ove terorističke snage su izvodile konstantne napade kao što su ubistva policajaca, kidnapovanja i mučenja Albanaca i Roma koji nisu hteli da sarađuju sa OVK.

Tela boraca OVK poginulih u obračunu sa srpskom policijom, donesena su u jednu jarugu odnosno na lokaciju koja je određena. Poginuli teroristi koji su bili u uniformama OVK, preobučeni su u civilnu odeću. Na lice mesta stigli su i posmatrači EU sa televizijskim ekipama AP i Rojters

Sukobi između srpske policije i terorističke OVK trajali su do kasno popodne 15. januara. Nakon toga, srpske bezbednosne snage su se povukle sa položaja, ostavljajući deo policije i vojske sa zadatkom da ne dozvole pristup teroristima. Iz nepoznatih razloga pripadnici policije i vojske su napustili položaj, a na mesto događaja u selo Račak došao je šef verifikacione misije OEBS, američki diplomata Vilijam Voker.

Stvoreni su svi uslovi za režiranje predstave koja će zatim poslužiti kao argument za početak vojne agresije NATO na Srbiju (bivšu Jugoslaviju).

Tela boraca OVK poginulih u obračunu sa srpskom policijom, donesena su u jednu jarugu odnosno na lokaciju koja je određena. Poginuli teroristi koji su bili u uniformama OVK, preobučeni su u civilnu odeću. Na lice mesta stigli su i posmatrači EU sa televizijskim ekipama AP i Rojters.

Svi su snimili tužnu povorku na čelu sa Vilijamom Vokerom koja prolazi jarugom u kojoj su svuda okolo razbacana tela.

Uviđaj nije ni obavljen, istraga nije ni započela, a američki diplomata Vilijam Voker je pred kamerama svetskih medija optužio Srbe za ubistvo 45 nevinih albanskih civila u selu Račak, nazvavši to „zverskim masakrom“

Uviđaj nije ni obavljen, istraga nije ni započela, a američki diplomata Vilijam Voker je pred kamerama svetskih medija optužio Srbe za ubistvo 45 nevinih albanskih civila u selu Račak, nazvavši to „zverskim masakrom“.

Zapadni mediji nisu ni želeli da saslušaju drugu stranu, već su krenuli u orkestrirani medijski napad, čime su zapravo saučestvovali u fabrikovanju laži, stvarajući „pogodnu“ atmosferu za NATO intervenciju.

Dvadeset tri godine kasnije, gledajući izveštaje zapadnih medija iz Buče, jasno se prepoznaju isti režiseri i ista scenografija.

Ruske trupe su napustile Buču u kijevskoj oblasti 30. marta, nakon što je rusko rukovodstvo na mirovnim pregovorima Rusije i Ukrajine u Istanbulu najavilo da će smanjiti vojne aktivnosti u kijevskoj i černigovskoj oblasti, radi postepene deeskalacije sukoba.

Gradonačelnik Buče Anatolij Fedoruk se 31. marta obratio javnosti video porukom iz ovog mesta, rekavši da je veoma radostan jer je mesto oslobođeno i da u njemu više nema ruskih vojnika. U video obraćanju nije pominjao nikakva strašna razaranja ili poginule civile koji leže na ulicama Buče.

Ukrajinske snage specnaza su 2. aprila objavile video prilog i saopštenje da je u toku „čišćenje“ Buče ne spominjući nikakve civilne žrtve ili tela na ulicama, već su izvestile o „dejstvima protiv diverzanata i onih koji su sarađivali sa ruskom vojskom“

Ukrajinske snage specnaza su 2. aprila objavile video prilog i saopštenje da je u toku „čišćenje“ Buče ne spominjući nikakve civilne žrtve ili tela na ulicama, već su izvestile o „dejstvima protiv diverzanata i onih koji su sarađivali sa ruskom vojskom“.

Prethodno je ukrajinska vojska obajvila na društvenim mrežama video snimke pustih ulica Buče. Sve se promenilo 3. aprila, kada su se na ulicama Buče pojavila mrtva tela sa vezanim rukama na leđima, a svi zapadni mediji su okrivili Rusiju za navodni masakr u Buči i ratne zločine.

Istovremeno, ukrajinsko rukovodstvo je za američku televiziju izjavilo da se radi o „genocidu“ i uništenju nacije, tražeći reakciju Zapada i još žešće sankcije protiv Rusije.

Račak i Buča su očigledni primeri vrlo sličnih false flag operacija organizovanih u propagandne svrhe radi stvaranja izgovora za političku i vojnu eskalaciju

Podsetićemo se da je NATO započeo bombardovanje srpskih gradova 1999. godine nakon medijskih optužbi za navodni masakr civila u selu Račak sa obrazloženjem da moraju da spreče „genocid“ nad albanskim stanovništvom. Kao rezultat NATO bombardovanja sa Kosova i Metohije je proterano više od 250 hiljada Srba.

Rusija je odmah demantovala optužbe za Buču i zatražila hitno sazivanje sednice Saveta bezbednosti UN na kojoj bi se predstavili dokazi, što je Velika Britanija sprečila.

Račak i Buča su očigledni primeri vrlo sličnih false flag operacija organizovanih u propagandne svrhe radi stvaranja izgovora za političku i vojnu eskalaciju. Ali oni nisu jedinstveni primeri već deo čitavog spektrafalse flag operacija organizovanih u mnogim delovima sveta od Balkana do Bliskog istoka, poslednjih decenija.

Samo nekoliko dana nakon Buče, desio se Krematorsk koji jako podseća na scenario Markala.

Ono što se može zaključiti, to je da zapadne sile ne nameravaju da obustave provokacije protiv Rusije sa kojom su sukobljene u Ukrajini i da će nastaviti da podstiču i naoružavaju Ukrajinu preko koje vode proksi rat sa Rusijom. Iz toga sledi da su mirovni pregovori koje Rusija vodi sa Ukrajinom unapred osuđeni na propast, jer zapadne sile ne žele primirje već dalju eskalaciju sukoba.

Tome je u mnogome doprinela doktrina rusofobski nastrojenog Zbignjeva Bžežinskog koji je u testament Americi ostavio zavet da Ukrajinu po svaku cenu odvoji od Rusije. Ova doktrina kojom se rukovodi američka spoljna politika, ujedno je razlog zbog čega SAD već godinama obučavaju i naoružavaju Ukrajinu za rat sa Rusijom. Teško je uz sve ove činjenice pozivati Zapad na racionalnost, ali ukoliko SAD ne promene takav kurs, svetu preti velika opasnost.

(geostrategy.rs)