Vlast „obojene revolucije“ u Srbiji

Od početka studentske i sveopšte narodne pobune protiv nje, naprednjačka vlast uporno, preko svih svojih „medija“, „analitičara“ i „intelektualaca“ insistira na tome da je u pitanju obojena revolucija. U poslednje vreme se intenzitet takvih kvalifikacija pojačao. Međutim, smatram da je istina na potpuno drugoj strani u odnosu na ovakve tvrdnje, te da se jasni, krupni i posvuda uočljivi tragovi obojene revolucije vide isključivo i samo u politici sadašnje vlasti u Srbiji i njenim posledicama po celo Srpstvo.

Vučić: Njihova obojena revolucija je došla do kraja

Naime, pod pojmom obojene revolucije obično se podrazumeva politički pokret koji ima za cilj da se u određenoj državi sprovede smena one vlasti, koja se ne ponaša u skladu sa interesima zapadnih sila, pre svega SAD-a i EU. U tu svrhu, takav politički pokret ima značajnu finansijsku, medijsku i političku pomoć navedenih zapadnih faktora. Krajnji cilj smene vlasti, koja treba da bude sprovedena delovanjem tog pokreta, jeste da se na vlast dovede ona politička, ali i kulturna i duhovna, vrhuška, koja će omogućiti saobražavanje politike i postupanja te države i naroda geopolitičkim interesima zapadnih činilaca moći. Ti geopolitički interesi se odražavaju u promeni suverene politike države, odustajanju od odbrane i zaštite njenih nacionalnih interesa, predaji delova teritorije te države na upravljanje zapadnim silama ili zastupnicima njihovih interesa u okruženju, raspoređivanju vojnih trupa i oružja na njenoj teritoriji, promeni kulturne politike u cilju vrednosnog pounutrašnjenja i prihvatanja kao normalnog statusa okupiranog i potčinjenog, potpunom ustupanju prirodnih, energetskih i privrednih resursa države zapadnim privrednim i finansijskim moćnicima, stavljanje čitavog ekonomskog i bankarskog sistema u službu zapadnih ekonomskih interesa. 

Kada se priroda sadašnje vlasti u Srbiji sagleda sa stanovišta prethodno izloženih ciljeva sprovođenja obojene revolucije, postaje očigledno da, zapravo, ta vlast predstavlja vlast obojene revolucije. Po svom unutrašnjem osećanju i po spoljnim izražajima takvog osećanja, dakle po svojim namerama, postupcima i posledicama tih postupaka, vlast SNS-a jeste vlast obojene revolucije. To se najbolje vidi po pitanju Kosova i Metohije, kao najdramatičnijem i najznačajnijem pitanju srpske političke stvarnosti, koje se, svojom iskonskom zavetnom snagom, večnom aktuelnošću i sveprožimajućim obavezujućim dejstvom u svim sferama i prema svim učesnicima društvenog, javnog delovanja, odražava i utiče na sve ostale aktuelne i buduće činioce te stvarnosti. Naravno da se narečena obojena priroda ove vlasti jasno ispoljava i u pogledu Republike Srpske, srpskog naroda i legitimnih nacionalnih interesa i prava Srba u Crnoj Gori, kulturne politike ove vlasti, odnosno potpunog nedostatka iste, devastacije sistema osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja, ekonomske eksploatacije u najgorem značenju, davanjem nacionalnog bogatstva u bescenje, iskopavanja litijuma, eksploatacije rudnog bogatstva, kao i u i mnogim drugim značajnim oblastima. Međutim, primer Kosova i Metohije je, ipak, najefektniji i najočigledniji primer sprovođenja ciljeva obojene revolucije u praksi vlasti, sa najzloćudnijim mogućim štetnim dejstvom po srpske nacionalne i državne interese, te ću se, stoga, ovde na njemu zadržati.

Kada se priroda sadašnje vlasti u Srbiji sagleda sa stanovišta prethodno izloženih ciljeva sprovođenja obojene revolucije, postaje očigledno da, zapravo, ta vlast predstavlja vlast obojene revolucije

Srpska napredna stranka na vlast nije došla po receptu obojene revolucije, nije se to desilo prevratom, niti nakon masovnih demonstracija i nereda, već nakon redovno i uredno održanih izbora. Međutim, odmah nakon preuzimanja državnog kormila, vladajuća stranka, odnosno koalicija okupljena oko nje, počela je da sprovodi sve bitne geopolitičke interese zapadnih sila na ovom prostoru, upravo kao da je u pitanju vlast koja je ustoličena putem i nakon sprovedene obojene revolucije.  

Prvi i po meni najznačajniji zapadni cilj koji je ova vlast gotovo u celosti sprovela u delo jeste potpuni odustanak od dalje delotvorne borbe za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije. Na ovom mestu moram da iskažem svoj negativan stav o delovanju srpskih vlasti u periodu vladavine koalicije okupljene oko DS-a i SPS-a od 2008. do 2012. godine, smatrajući da je odluka o izmeštanju pregovora iz okvira UN-a na teren EU, koja predstavlja stranu veoma zainteresovanu za ishod tih pregovora na štetu države Srbije, bila pogrešna i dugoročno štetna. Međutim, pošteno bi bilo priznati da ta vlast u pregovorima o KiM nije uopšte razgovarala, niti preduzimala bilo kakve postupke ili zaključivala sporazume kojima bi bila uređena statusna pitanja, već su predmet istih bila samo tehnička pitanja, bez bilo kakvih razgovora i dogovora o statusu.

Prvi i po meni najznačajniji zapadni cilj koji je ova vlast gotovo u celosti sprovela u delo jeste potpuni odustanak od dalje delotvorne borbe za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije

Za razliku od toga, nova vlast nakon 2012. godine, umesto da zahteva vraćanje pregovora u okvire UN-a i time ispravi grešku svojih prethodnika, ne samo da to ne čini, već ide i dalje od toga i to mnogo dalje nego što je vlast koja joj je prethodila to ikada mogla i da pomisli, a kamoli da učini, te počinje da pregovara i u tim pregovorima bez ikakve zadrške, a kamoli borbe protiv, prihvata i potpisuje sporazume kojima se rešava pitanje statusa. Naime, potpisivanjem i prihvatanjem Briselskog sporazuma, francusko-nemačkog plana i Ohridskog sporazuma, sadašnja srpska vlast je takozvano “Kosovo” počela da tretira kao sebi jednakog, kao suverenu državu. Na taj način sproveden je potpuni diskontinuitet u odnosu na dotadašnju politiku Republike Srbije u pogledu statusa njene južne pokrajine, usled čega su razgovori o Kosovu i Metohiji, umesto tehničkog karaktera, dobili bitno obeležje stausnih pregovora, kojim se rešava konačni status pokrajine na štetu srpskih državnih i nacionalnih interesa. 

Voljom i postupanjem naprednjačke vlasti, Srbi sa Kosova i Metohija, a posebno sever ove srpske pokrajine, koji je do tada bio pod kontrolom srpskih vlasti, potpuno su integrisani u ustavno-pravni i politički sistem te kvazidržavne tvorevine. Pravosuđe na severu KiM, koje je do tada bilo organizovano i postupalo po propisima Republike Srbije, potpuno je integrisano u pravosudni sistem “Kosova”. Svi se još uvek živo sećamo kako su, po nalogu i pritisku sadašnjeg predsednika Srbije, srpske sudije sa severa polagale novu zakletvu pred tadašnjim predsednikom “Kosova”. Srpske formacije pod oružjem, koje su do 2013. godine uredno postojale i branile Srbe  na tom području, potpuno su ukinute, a njihovi pripadnici uključeni u sastav separatističke policije “Kosova”.  Od tada, pa do danas, prilikom donošenja odluke o raspisivanju lokalnih izbora u Republici Srbiji, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije ni jedan jedini put nije raspisao lokalne izbore za gradove i opštine na teritoriji Kosova i Metohije po srpskom zakonodavstvu, već su izbori za gradske i opštinske organe vlasti sprovođeni i ti organi birani po zakonima tzv “Kosova”. Telekomunikaciona i elektroprivredna infrastruktura, koja je do tada bila pod srpskom kontrolom, u potpunosti je isporučena prištinskim separatistima.

O sramoti i fijasku srpskih vlasti po pitanju ličnih dokumenata i registarskih oznaka automobila Srba iz južne srpske pokrajine ne vredi ni trošiti reči. Na međunarodnim skupovima predstavnici Srbije učestvuju u prisustvu predstavnika tzv. “Kosova”, kao predstavnika druge države, bez ikakve ograde i bez jasnog iskazivanja neodstupnog stava da je za Srbiju Kosovo i Metohija njen sastavni deo i da stoga Srbija ne priznaje i ne smatra “Kosovo” državom, niti će to ikada učiniti, pa da samim tim predstavnici te lažne države ne mogu da na takvim skupovima učestvuju ravnopravno sa drugim učesnicima. Kao da sve to nije dovoljno, danas svedočimo potpunom egzodusu Srba sa Kosova i Metohije, nažalost tihoj i sporoj replici “Oluje”, pri čemu srpska vlast na to uopšte ne reaguje, već, štaviše, svojom svesnom i smišljenom pasivnošću, u tome svesrdno saučestvuje. 

Dakle, sve ono što je od 1999. godine, pa do uspostavljanja naprednjačke vlasti, teškom mukom i uz gotovo natčovečanske napore uprkos krajnje nepovoljnim okolnostima, sačuvano pod srpskom kontrolom, u roku od par godina nakon njihovog uspona na vlast predato je bez ikakvog otpora u ruke albanskih separatista. Na primeru sudbine pitanja Kosova i Metohije pod ovom vlašću najbolje se pokazuje i u javnoj sferi postaje najvidljivija priroda te vlasti kao vlasti obojene revolucije. Naravno, svakome onome ko sme i hoće da gleda i vidi. Sve ono što je takva vlast kao na tacni isporučila svojim zapadnim nalogodavcima predstavlja upravo školski primer cilja radi čijeg se ostvarivanja pokreće i sprovodi obojena revolucija. Paradoks srpskog slučaja je u tome što je i vlast koja je prethodila ovoj vlasti bila prozapadna. A opet, uprkos takvom svom karakteru, ona nije htela, a možda samo nije smela, pri čemu ta dilema, imajući u vidu šta je posle nje uzelo vlast, danas nema više nikakvog značaja, da ustukne pred zapadnim zahtevima da sprovede potpuno napuštanje Kosova i Metohije i rešavanje njegovog statusa neposrednim ili posrednim priznanjem nezavisnosti. Usled toga se u SAD-u i EU javila potreba i plan za smenu takve vlasti. Zbog deklarisanog prozapadnog opredeljenja tadašnje vlasti, u odnosu na nju nije mogla biti sprovedena obojena revolucija u svom punom izražaju, a da to ne izgleda tragikomično i providno očigledno da se to radi isključivo zbog njenih crvenih linija o Kosovu i Metohiji, koje jesu postojale, kakve god one bile. Iz tog razloga podržana je Srpska napredna stranka, iako je, naravno samo naoko, bila deklarisana kao stranka nacionalnog i suverenističkog opredeljenja, dok je, zapravo, predstavljala, kao i danas, dobro organizovanu interesnu skupinu profesionalnih jurišnika na vlast po svaku cenu, vođenih isključivo lukrativnim interesima i kao takva veoma podobna za daljinsko upravljanje od strane njenih zapadnih pokrovitelja. Umesto velikih finansijskih, logističkih, medijskih i političkih zahvata i ulaganja u sprovođenje obojene revolucije radi smene tadašnje vlasti bez izvesnog ishoda, jer je, bez ozbiljnog i skupog inženjeringa, pa čak i sa njim, bilo teško objasniti obojenu revoluciju protiv vlasti koja ponavlja da EU nema alternativu, na vlast u Srbiji dovedena je Srpska napredna stranka i to putem izbora, mirno, jeftino i bez nepotrebnih nemira i talasanja, čistom zloupotrebom glasova upravo nacionalno orijentisanih birača, koji jesu većina i njihovom prevarom. Tako je na odlučujuće položaje u državi instalirana stranka, čije će prvaci, nakon osvajanja vlasti bez sprovođenja obojene revolucije, vrlo disciplinovano, knjiški detaljno i hirurški precizno izvršiti sve ciljeve obojene revolucije u pogledu rešavanja statusa Kosova i Metohije na srpsku štetu.

Transparent na studentskom protestu kao odgovor na propagandne tvrdnje patrijarha Porfirija i vlasti o navodnoj "obojenoj revoluciji"

Kako je isplanirano, tako je i urađeno. Samo sprovođenje cilja koji se odnosi na tihu, ali konačnu predaju KiM suprotno većinskom opredeljenju srpskog naroda i manipulacijom njegovim nacionalnim osećanjima imalo je, razume se, razorno dejstvo na sve demokratske i pravne ustanove, iz razloga što tako nameravana predaja najbitnijeg dela srpske teritorije, sprovođenjem ispod žita, simulacijom borbe za nju, predstavlja suštinski duboko nedemokratski i protivpravni čin. Da bi se to, ipak, sprovelo u delo, uspostavljen je protivustavni, nedemokratski i antinacionalni poredak. U takvom sistemu nemoguće je izraziti, a kamoli odbraniti pravu izbornu volju i vlast izabrati putem zaista demokratskih izbora. Delotvorna ustavno-sudska zaštita suvereniteta i teritorijalnog integriteta države i nacionalnog interesa, kao ni sudska zaštita Ustavom zagarantovanih prava građana koji se suprostavljaju ovakvom poretku u drugim postupcima nije moguća ukoliko se time dovodi u pitanje bilo koji cilj ili interes vlasti, ma koliko on bio protivustavan i protivzakonit. Time je ostvarena još jedna imanentna posledica svake obojene revolucije, a to je lišavanje naroda i građana svake mogućnosti da ostvare svakome dostupnu, efikasnu i blagovremenu institucionalnu odbranu i zaštitu kolektivnih i individualnih prava, uspostavljanje društva lišenog pravde. Umesto toga, o tim se pravima ili uopšte ne vodi računa ili se odlučuje paušalno u zavisnosti od celishodnosti i koristi po nosioce vlasti i činioce bliske njima. Sve je ovo, naravno, proizvod zapadnog poimanja sadašnjosti i budućnosti ovih prostora. Jednostavno, okupiranom narodu u koloniji pod njihovom kontrolom, prema takvom naumu, ne pripada da ima demokratsku i celovitu državu, Ustav koji se poštuje i primenjuje, vladavinu prava, delotvorno pravosuđe i svima dostupnu pravdu, razvijenu nacionalnu privredu, suvereno upravljanje prirodnim i energetskim resursima. Toga u njihovim projekcijama uređenja ovog prostora jednostavno nema.

Transparent sa srednjim prstom upućenom srpskom narodu, koji su postavili aktivisti SNS-a

Kada se onda, nakon dugogodišnjeg upravljanja našom zemljom na ovaj, prethodno opisani način, desi prirodna i svim ljudskim bićima urođena masovna i dugotrajna pobuna protiv toga, vlast pribegava taktici inverzije političke stvarnosti i delovanja, tako što pokretu pobune protiv nje učitava nameru ostvarivanja ciljeva, koje, zapravo, sama vlast sve ovo vreme ostvaruje. Naime, danas se pitanje postojanja i ciljeva obojene revolucije, zahvaljujući masovnom i ubojitom medijskom inženjeringu vlasti, uporno pokušava izmestiti na potpuno suprotan politički pol današnje politički podeljene Srbiji u odnosu na onaj gde ona stvarno obitava i hrani se obilnim plodovima. Cilj je da se neprestanim ponavljanjem da pobunjeni narod, studenti, opoziciono nastrojeni intelektualci i političke stranke učestvuju u obojenoj revoluciji naš pogled skrene sa položaja vlasti, kako ne bismo videli ono što danas svakome u Srbiji može i mora da bude belodano jasno, a to je da sadašnja vlast, zapravo, predstavlja sredstvo ostvarivanja ciljeva i interesa obojene revolucije. Već rečeno, a nije zgoreg da se uporno ponavlja, vlast obojene revolucije, koja od 2012. godine bez ikakvog ostatka i zadrške, moralne dileme i upitanosti, u celom Srpstvu sprovodi obojenu revoluciju na štetu srpskih državnih i nacionalnih interesa. 

Auu, pa sta bi ovo.
Profitije nas cinka kod Velikog brata..
Kaze da smo 'cvetnaja revolucija'.
Halo studio .. htedoh reci STUDENTI .... pic.twitter.com/JfB6gwWLu0

— Shadow (@darkman_011) April 22, 2025

Ma šta kažete, cvetnaja revolucija?! - Pogled koji govori više od bilo kojih reči. pic.twitter.com/kD8hZaXu4M

— Dragana Trifković (@DrTrifkovic) April 25, 2025

Konačno, najtragičnije od svega što se dešava u, inače duboko tragičnom političkom životu Srba danas, je to što takvom medijskom skretanju pažnje javnosti uporno terciraju i potpomažu ga i pojedini “nacionalni intelektualci”, kao i sam vrh Srpske pravoslavne crkve, svojim tvrdnjama da protesti u Srbiji predstavljaju obojenu revoluciju.

Takvim svojim ponašanjem, iznoseći nazovi kritički stav sa nazovi nacionalnih pozicija protiv ove sveopšte pobune protiv vlasti, oni svesno ili nesvesno daju nazovi nacionalni privid i prizvuk toj vlasti, iako ona to nikada nije bila, već je oličenje svega onoga što je sušta suprotnost nacionalnoj ideji, stavu i vrednostima. Umesto neutemeljenih kritika radi kritika, proizvoljnih i ničim izazvanih ocena i plitkoumnih kvaziprocena, smatram da je upravo na njima bila sveta dužnost da od samog početka krenu u susret pobunjenoj omladini i narodu, kako bi ih svojim iskustvom, savetima i pomoći, ukoliko je potreba za tim ikada postojala, nacionalno i duhovno usmerili. Međutim, oni pozivu takve dužnosti nisu odgovorili, za šta opravdanja jednostavno nema.

Izabravši da navedenim tvrdnjama jednoj suštinski antinacionalnoj vlasti, koja jedina u srpskoj političkoj stvarnosti izvršava zadatke i sprovodi ciljeve obojene revolucije, pružaju privid nacionalne bez ikakvog utemeljenja u njenim postupcima, oni, na moju veliku žalost, dovode sebe u delikatan položaj, koji bi sa neke buduće istorijske distance mogao sasvim izvesno da bude protumačen kao, nadam se samo nevoljan i dovođenjem u zabludu iznuđen, položaj apologeta politike nacionalne laži vlasti, kojom se simulira potpuna izdaja srpske ideje, kako na prostoru Kosova i Metohije, tako i u celom Srpstvu. Kao neko ko sebe smatra Srbinom, vernikom i vernim pripadnikom Srpske pravoslavne crkve, smatram da je takvo javno istupanje dugoročno štetno, pri čemu se iskreno nadam da nije i nepopravljivo pogubno, po srpske nacionalne interese i po, bar za mene večnu i nikada neugaslu, ideju srpske slobode i ujedinjenja u jednu nacionalnu, demokratsku i pravednu državu.

Za kraj, umesto zaključka:

„I tako, dakle, po plodovima njihovim poznaćete ih.“ (Mt 7, 20.)

(Autor je advokat iz Novog Sada)