U potrazi za Vrhovnikovim protivkandidatom

Vrhovnik da časti!

Ima razloga, ozbiljnog. Posle fakta raspolućenja u vezi sa (ne)bojkotom, za proleće najavljenih, izbora, najzaslužniji za dalju dezintregraciju, atomizaciju i autodestrukciju onoga što se predstavlja opozicijom u Srbiji, mogao bih da budem ja! Odnosno, navodna moja izjava: „Cvijetin Milivojević: Opoziciji je potreban neko poput Mlađana Đorđevića - predsedničkog kandidata koji bi mogao da pobedi Aleksandra Vučića“!

A šta sam, zapravo (ako je to nekome, posle svega, uopšte bitno), u odgovoru na sasvim usputno pitanje, izrekao u emisiji „Ožiljci i opomene“, na Radio Svetigori?

Otkrio sam rupu na saksiji da većina građana Srbije nikad nije čula za Mlađana Đorđevića (u daljem tekstu: Mla-Đo), pre nego ga je Vrhovnik lično, od pre jedno mesec dana, počeo napadno da pominje, da ne kažem, targetuje...

Dodao sam da mi je poznanik s fakulteta, da mislim da nije (i nije bio) član niti jedne stranke, ali da ga Vrhovnik (skraćeno: Sam Vrh) uvek cilja na tri, uvek (zašto li?) na tri teme: tvrdi da radi za Ruse, da ima odlične veze u Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC) i da kadrira po Crkvi, te je, pride, u dobrim odnosima sa mitropolitom Amfilohijem i da, treće, nešto izakulisno, iza leđa Srpskoj listi, dela po Kosovu, a ne možeš baš da mu kažeš da je izdajnik pošto je poreklom s tog Kosova....

Glasno sam se samozapitao „šta bi bilo kad bi bilo“ - elem, da Vrhovnik iznebuha posluša „Bojkotaše“, pa im odloži parlamentarne do kraja godine, ali zato skrati sopstveni mandat, pa za april zakaže vanredne predsedničke izbore – tj. „sučim bi pred Miloša“, u tom slučaju, pogubljena opozicija, ova U BOJkotu, ona u polubojkotu, ali i ova tzv. kontruktivna?

Ko bi, zbilja, bio KO-Koštunica, ako je već „Đitler“ (oficijelno: „Điki Mafija“) danas, ono što je Đinđić bio 2000, tj. glavni menadžer i neformalni lider opozicije?

U proskribovano izjavi produbio sam tezu koju javno iznosim od prošlog proleća (pogledati knjigu: Cvijetin Milivojević, „Duhovna kolaboracija“, 2019) kako je vreme da opozicija crta fotorobot svog kandidata koji bi sa, izvesnim šansama, mogao da stane na liniju Samom Vrhu. Rekao sam da je opoziciji neophodan takav kandidat koji, u pojavnom smislu, ima osnovne karakterne crte sadašnjeg Samog Vrha, jer baš u Vrhovniku većina njegovih glasača vidi garant opstanka Kosova u Srbiji, i u njemu gleda najvećeg Srbina. Izgleda šašavo, ali upravo je sam Vrhovnik shvatio da bi baš takva vrsta igrača mogla da mu bude nešto ozbiljniji takmac na predsedničkim izborima, nezavisno od toga bi li to bio Mla-Đo ili neko drugi, treći, nebitno. Time je Vrhovnik skicirao i opozicionog fotorobota koji bi imao nekave šanse za uspeh. Ponovio sam i svoju dvoipodecenijsku tvrdnju (s kojom se, u leto 2000, pragmatično složio i Đinđić) da je „onakvog Miloševića“, mogao da skine s vlasti jedino nacionaldemokrata kakav je bio Koštunica.

Dakle, nigde nisam rekao da onaj koji bi, u ime "Bojkot opozicije", na eventualnim prevremenim, ničim izazvanim,  predsedničkim izborima, trebalo da stane na crtu Vrhovniku, mora da bude Mla-Đo!

Ali, jesam primetio da U BOJkotaši nemaju čak ni fotorobot svog kandidata.

I jesam primetio da, već neki mesec, Vrhovnik, neoprezno ili namerno (da ih navede na pogrešan trag), risa obrise svog protivkandata.

A taj, u ovom trenutku, neodoljivo podseća na delo Mla-Đoa.

Pitao sam samo, kao što to činim od prošlog proleća, a letos samo to pitanje i zapisao ("Glumac je glumac je glumac", cvijetinmilivojevic.blogspot.com) - ima li opozicija nekog ko može da stane na crtu Vrhovniku? To se pitanje bilo naslonilo na jedno prošlozimsko „Zimovanje u Jakobsfeldu“, pardon skijanje u američkom Aspenu, pa sam dopustio sebi malo umetničke slobode da podsetim na slučaj glumca Volodimira Zelenskog koga je, u ulozi nastavnika Vasilija iz „Sluge naroda“, upamtilo, pa predložilo (na koncu, i izabralo!) za pravog predsednika tamošnje napredno đaštvo, radništvo i poštena inteligencija. Iz „pouzdanih (logično, anonimnih) zapadnih izvora“, verujte mi na reč, bio sam saznao da se „negde na važnom mestu“ i o Glumcu Anarhisti, razmišljalo kao o „Glumcu Projektu“, a opet, u tom trenutku, Vrhovnik je najotrovnije svoje strele, tada, osim u Boška Fašistu, bio odapeo baš u Glumca!

Da nastavim potragu za fotorobotom „onoga ko sme na crtu Neporecivom“, sugerisao mi je Vrhovnik lično.

Da podsetim one koji mi ne veruju: Sam Vrh Srbije je rob rejtinga.

Čini uvek ono što mu istraživanja javnog mnenja sugerišu da je najoportunije sa stanovišta njegovog o(p)stanka u svim najvišim državnim foteljama. Dakle, udara na one koji bi, makar u naznakama, mogli da potkopaju njegovu neprikosnovenost

Čini uvek ono što mu istraživanja javnog mnenja sugerišu da je najoportunije sa stanovišta njegovog o(p)stanka u svim najvišim državnim foteljama. Dakle, udara na one koji bi, makar u naznakama, mogli da potkopaju njegovu neprikosnovenost.

Osim latentnog hibridnog rata koji, već godinu i po dana, svim konvencionalnim i nekonvecionalnim oružjima, vodi – pazite sad paradoksa – isključivo protiv onih koji neće da izađu na njegove oktroisane izbore, a ne i protiv onih koji hoće da izađu na te izbore i polođe svou političku glavu kao svoju žrtvu u korist njegovog izvesnog izbornog trijumfa, konstantan je i latetni lov na sve one kritički misleće pojedince koji bi, prema njegovom shvatanju stvari, mogli da mu ugroze rejting.

Prošle godine u ovo vreme Vrhovna komanda paradržavne propagande lovila je Serža Trifoa.

Potom, jedno kratko vreme, akademika Teodorovića.

Onda je intenzivirana ofanziva na Fašistu.

Pa je, život oko nas, u glavnu lovinu promovisao Mariniku Tepić.

Koju je kao metu zamenio „Bugarski špijun“ Aleksandar Ogradović.

Pred Novu godinu svi lokalni šerifi dobili su tjeralicu za Glumcem br. 2, Bjelogrlićem.

Koga je, kao target, smenio sudija Majić...

U „Okolo dođoh, vođo, potokom topovskom rovu“ (cvijetinmilivojevic.blogspot.com)

napisao sam da je Mla-Đo čovek za koga Vrhovnik tvrdi da, uz podršku Rusa, ruši, Vrhovniku bratsku, vlast u Crnoj Gori, smenjuje i postavlja vladike i (opet uz rusku pomoć!) mešetari nešto po Kosovu Tačiju i našem Vrhovniku iza leđa! A ako Vrhovnik kaže da je taj opasan (a Srbin je sa Kosova, dobar sa Rusima, pa još kadrira u Crkvi - dakle, sve ono što obožavaju trenutni birači Es-en-esa!), onda, do daljeg, zapamtite to ime!

Zbog čega je, sa prvim februarskim snegom – a ne pada sneg da prekrije breg, već da svaka zverka otkrije svoj trag – krenulo horski, iz svih artiljerijskih oruđa sa po desetine počasnih plotuna.

Vredno pomena je da su, u počasnom vodu za počasnu paljbu, naprednjaci svoj amesta u prvim borbenim redovima, velikodušno, prepustili svoim pričuvnim ešalonima.

Uzimajući zdravo za gotovo ovo što sam ja, kao, rekao – („Žuti ološ“) Kena vizionarski zaključuje: Evo ih, hoće da kandiduju agenta Ka-ge-bea za predsednika Srbije!

Primili se i („Žuti ološ“) Balšone, Samardžić (Radovanov) dr Nikola.

Primila se i mnogopoštovana V. Pešićeva Hvala joj što me je, kao i Vrhovnik kad sam mu ono, 2013, kritikovao „Prvi Briselski sporazum“, nazvala, da citiram oboje, „nacošem“.

Vidim, primili se i neki opozicionari antibojkotaši, Žile, pa nešto što se odaziva na Es-em-es... Što je, opet, tradicionalno porodična i poslovično dubokoumna Ružičasta TV trovačnica, uz Žiletovo sasluženije, prevela kao: „CM je rekao da Srbiju treba da vodi neko poput Mlađana Đorđevića koji je kuma Dragana Đilasa, a on je Milivojeviću poslužio kao primer da ga opiše kao vođu opozicije...“

Navukli se (da li?) vučićoidi, pa spinuju li spinuju: „Đilas gura svog kuma za predsednika“...

Kako sada svima njima da objasnim da sam se šalio? Da sam, potpuno autonomno, zabacio udicu, čak i bez mamca...

Ili, pak, to što su se upecali mnogi, i iz vlasti i iz opozicije, navodi na zaključak da – ima tu nečega! Ili bi, bar, moglo da bude...

Kako sada da im objasnim da nije Đitler krenuo sa promocijom svoga kuma, već je Vrhovnik – u tri nastupa u nedelju dana – upravo Mla-Đoa zapljunuo po tri puta, uvek na tri teme: Rusija, Crkva, Kosovo!

Otkada to Veberove apologete i Merkeline beogradske klimoglavce, takoreći protestante po verskom i etičkom opredeljenju, odjedanput pozanimalo „sveto Kosovo“, Srpska crkva i Rusija?

Ili se, možda, Vrhovnik slaže sa mnom kad tvrdim da njegovi birači upravo ta tri pitanja razumeju kao Vrhovnikove (da li samo spinovane ili stvarne?) vrline? To da samo on nikada, kao, neće dozvoliti odlazak Kosovo. To da je samo on taj koji će, kao, spasiti Srpsku crkvu na Kosovu i Metohiji, u Crnoj Gori, BiH, Hrvatskoj i svugde tamo gde je ima. To da je baš on i jedino on taj koji će oterati, silom instaliranu američku NATO bazu pored grada s imenom sina cara Dušana Silnog, posred okupiranog KiM, a u Srbiju će, ako se već mora, prizvati Ruse...

Sve me ovo zabavlja.

Žao mi je ako će nekog razočarati kraj ove rečenice: iza ove MOJE ideje, pardon, udice, ne stoji niko, pa čak ni „Điki Mafija“!

Radujem se, ako sam ovim „fejk-njuzom“ pomogao Vrhovniku da svojim „zvonce opozicionarima“ obezbedi dodatni alibi pred njihovim biračima i savešću za to što će staviti glavu na panj na predstojećim izborima, pošto, jelte, i oni bi bojkotovali, ali sada isljučivo „zbog Mlađe Ka-ge-bea“, prelaze na Vrhovniku stranu rova...

(cvijetinmilivojevic.blogspot.com)