„Trojanski konji“ srpske politike

Jedan od velikih doprinosa SNS projekta rastakanju političkog života u Srbiji su lažne opozicione grupacije (partije, pokreti, udruženja i pojedinci). U početku političko oružje za tu namenu su bile partije i pokreti. Međutim, sa protokom vremena, sve je manje voljnih da rade ove prljave poslove. Danas, političko oružje ovog tipa su pokreti koji imaju broj članova jedva dovoljan za registraciju (tri osobe).

• ne dozvoljavaju da se ne uspostavi jasna linija fronta između naroda i režima,
• ne dozvoljavaju da se definiše jasna grupacija u narodu koja bi se konfrontirala režimu,
• razočaravaju građane za političko angažovanje stalnim izneveravanjem „nadanja“ građana,
• smanjuju broj učesnika u političkom životu,
• zagađuju politički prostor kako bi rasterali konkurenciju (sposobne i pismene),
• podižu nivo konflkta u društvu,
• partikularizuju društvo i razbijaju zajedništvo,
• spuštajusposobnostzajednice za odbranu od napada, i tako dalje.

Ljudski materijal za ovu vrstu političkog oružja danas se crpi iz korpusa režimske stranke: lakovernih, posrnulih, ucenjenih, pohlepnih, odnosno onih kojim upravlja režim. Po nekada se jave preletači iz drugih partija, ucenjena lica po raznim osnovama ili plaćenici. Takva lica formiraju ovu vrstu političkog oružja protiv naroda: osnivaju „pokrete“ i udruženja,prave brojnost svojim skupovima, i tokom izbora postupaju po naređenju.

Politički proces u Srbiji, umesto da postepeno „trenira“ građane u političkom životu, jača veru građana u dijalog, razvija potragu za dobrim idejama u društvu, u praksi se dešava sasvim suprotno. Broj građana koji učestvuju u političkom životu je smanjuje, kvalitet učesnika takođe. Zakonom propisane procedure političkog života su razgrađene nizom malih koraka-prekršaja. Tako je zajednica uvedeno u stanje društvenog ludila. Namera je očigledna: da se u naopakom svetu uspava zajednica i pojedinac kako bi se realizovali zlonamerni planovi, i za čoveka i zajednicu. Ovakvo ponašanje režima (i saradnika) je dovelo kod građana do gubljenja vere u društvenu aktivnost i političko delovanje. To je, konačno, dovelo do potpunog uništenja društvenog života, potom političkog života, demokratije, i na kraju do otimanja Republike.

Trenutno u Srbiji, vladajući režim zastupa interese neprihvatljivo malog broja osoba. U Srbiji većina u društvu želi da ide u jednom pravcu, a minorna vladajuća grupa u suprotnom. Stoga, vladajuća grupa nema drugog izlaza nego da pribegne merama prisile: ekonomske, medijske, političke, i na kraju fizičke. Režim, da bi opstao, morao je da društvo uvede u diktaturu.

Pokreti (režimsko-opozicioni) su oružje uništenja političkog prostora i političkog „neprijatelja“ - naroda. Da, za vladajući režim u Srbiji, narod je neprijatelj. Formiraju se od novca i kadrova korpusa vladajuće grupe, a potom uvode u Narodnu skupštinu. Ulaskom u Skupštinu se prebacuju na finansiranje naroda, protiv koga su poslati da rade. Nakon ulaska u Skupštinu, i dlaska do poreskog novca, sledi „eksplozija“ pokreta: otvaraju se kancelarije, proizvode se medijska saopštenja i „vatrene“ izjave kako bi se stvorila iluzija oponiranja režimu. Politički profil takvog političkog oružja se gradi oko jedne osobe (u medijima nazvane „lider“). Jedna osoba zastupa „pokret“ na reklamama, u medijima, i na ulici. Zato danas imamo mnoštvo „lidera“ pokreta koji plaćaju statiste kada se pojavljuju na ulici.

Lažna opozicija i Jutjub kanali. Suštinsku energiju za postojanje pokreti lažne opozicije prvenstveno crpe preko Jutjub kanala. Naime, Ju tjub kanali da bi opstali moraju da zarađuju novac. Novca za medijsku kampanju, pokreti lažne opozicije imaju više nego dovoljno. Šta više lažna opozicija je usmerena da deluje u alternativnom medijskom prostoru, mada je alternativni prostor postao dominantni, jer je poverenje građana u velike servise potpuno uništeno. Većina građana, sa pristupom internetu, se informiše preko mreža i Ju tjub kanala.

Transfer kredibiliteta pred javnošću. Lažna opozicija, na Jutjub kanalima, se pojavljuje zajedno sa iskrenom opozicionim organizacijama. Za publiku,iskreni i lažni borci protiv režima stoje jedni pored drugih, što pravi zabunu kod većine građana. Ovo je proces u kom se preliva kredibilitet sa lica i pokreta koji uživaju poverenje građana, na one koji su trojanski konji. Poslovni dogovori Jutjub kanala sa režimskim trojanskim konjima mogu da budu: 1) kupovina medijskog vremena, 2) prestanak negativnog komentarisanja lažne opozicije, 3) smanjivanje pominjanja pokreta i pojedinaca koji nisu pod kontrolom službi i režima, a kojima lažna opozicija da prave medijski „šum“ (ponavljanje istih ideja i stavova).

Prećutno prihvatanje. Jutjub kanali crpe svoj kredibilitet u javnosti zahvaljujući iskrenim opozicionim pokretima i pojedincima. Tako stečen kredibilitet oni kasnije uslovno „prodaju“ lažnoj opoziciji. Verbalno, to se pravda medijskim slobodama. Međutim, kada dođu izbori ili protesti, ovaj proces postaje vulgarno očigledan. Iskrena opozicija prećutno prihvata takvo stanje kako bi doprla do javnosti, jer su Jutjub kanali jedino sredstvo komunikacije sa većim brojem građana.

Cilj režima je kupovina vremena. Građani shvate prevaru,ali to je proces koji traži vreme. Režimu jepreko potrebno vreme, a u drugom stepenu pražnjenje energije nezadovoljnog naroda. Dok se troši jedan ešalon lažne opozicije, režim formira i obučava naredni. Režim kupuje vreme, znači još više bogatstva, a za narod znači život. Za državu i društvo vreme utrošeno na ovakav način je nepovratno izgubljeno.

Pojedinci(režimsko-opozicioni)su lica koje režim ubacuje u dvorište političkog neprijatelja (naroda) sa ulogom – da krune i unište dijalog, da problematizuju vrednovanja činjenica od značaja za život, da otupe opasnosti procesa koje režim sprovodi u društvu, da preuzmu upravljanje procesima narodnog otpora, da preuzmu kontrolu reakcija naroda na postupke režima, i tako dalje. Lica za ovakvo oružje dolaze iz tabora režima. Proces je vulgarno očigledan: nakon nekoliko meseci medijskog „čišćenja“, instaliraju se kod protivnika režima, na mestu gde treba da „ekslodiraju“.

Mnoštvo nastupa i eksplozija gledanosti. Ovakva lica se najpre nastupaju naJu tjub kanalima, gde najverovatnije novcem kupuju medijski prostor. Mogu se prepoznati po „rafalnom“ nastupu na mnoštvu Jutjub kanala (jedan za drugim). Drugi znak, koji pali crvenu lampicu, je eksplozija gledanosti njihovih emisija. U centrali se veruje ako neko ima veliki broj pregleda, da je to preporuka za gledanje kod publike. Velika gledanost kod lažne opozicije služi za opravdanje ubrizgavanja glasova iz skrivenih resursa tokom izbora („Kako nema podršku birača!? Pogledajte koliku geldanost ima na Ju tjub kanalima!“)Kada potroše reputaciju  kod publike na Ju tjub kanalima prelaze na dkanale sa državnom frekfencijom. Za takve nastupe imaju organizovan prevoz od jedne televizije do druge. Na kraju završe ni manje ni više nego kao ministri.

Tumači stvarnosti (tolmači) su lica koja objašnjavaju građanima šta građani treba da vide svojim očima. To je oprobana praksa iz socijalističkog perioda, kada je Dnevnik pretvoren u omot političkog komentara, odnosnoporuke političkog rukovodstva. Tolmači trenutnih protesta nisu deo protesta, niti su svojim delovanjem pomogli da se građani osveste i ustanu na protest. Većina, ako ne i svi tolmači protesta, su nekoliko nedelja pre početka trenutnih protesta u medijima sejali teme i stavove, od interesa za režim. Na primer, većina tumača stvarosti su se zalagali za izbore a sada se zalaž za ekspertsku vladu, i tako dalje. Sadašnji branitelji zahteva protestanata, su koliko do juče napadali sve koji su ukazivali da režim neće predati vlast putem izbora, niti bilo kojim mirnim putem. Sada su Ju tjub kanaliprenatrpani sa tolmačima koji su postali glavni zastupnici stavova koje su do početka protesta žustro napadali. Naravno, sve ukazuje da je ovavko ponašanje pokušaj zauzdavanja protesta od strane režima.

Ocenitelji lica i ideja. Oni su drugi tip režimskog oružja koje se ubacuje u narodnu teritoriji. Njihov zadatak je daju ocenjuju lica i tema koje se pojavljuju u komunikaciji u narodu. Da bi izgradili autoritet kod gledalaca, nastupaju sa punim krdibilitetomkao da su oduvek imali antirežimski stav. Većina ocenitelja je nedavno izašla iz tabora režima. Samo jedno pitanje novinara ili autora emisija bi rešilo ovakve trojanske konje, ali ono izostaje. Zašto, prosudite sami.

Zabavljači su treća, i najefikasnija vrsta oružja protiv javnog mnjenja. Oni ciljaju dnevni vremenski prozor koji građani imaju da pribave informaciju o stanju društva u kom žive. Zato je dinamika i atraktivnost izlaganja zabavljača podešena da privuče pažnju građana, umornih od propagandnog bombardovanja. Druga ciljna grupa su oni koji žele da istupe iz režimskog tabora. Zabavljači pblii nude koktel od mešavine istorije-kakvu-bi-smo-želeli-da-je-bila, duhovitih komentara, opaski, i malo laži. Lica koja rade posao zabavljača, se oblače nestandardno, karikirajući pravila odevanja.

Režimsko-opozicioni mediji su, narodnim protestima, ogolili svoj zadatak. Građani protestuju protiv kriminala, korupcije i bezakonja, a u tome ih sprečava policija, bezbednosne službe i pravosuđe. Znači, treba pitati građane zašto protestuju. U praksi, mediji snimaju proteste građana ali kada uzimajuizjavu, u prvi plan stavljajupretstavnike lažneopozicije. Lažna opozicija komentarišeproteste, kao da su legitimni deo protesta građana, a nisu. Mediji ignorišu činjenicu da su se protestanti odrekli bilo kakve veze sa opozicionim političkim strankama.

Šta nam valja činiti?

Od Evropske unije pomoći nema. Evropska komisija je, više od decenije, mirno posmatralasmrtonosne procese nad srpskim političkim telom. Njihove neuspešne vlade su u večitoj potrazi za prividima uspeha. Takvu potrebu zapadnih vlada režim u Beogradu jednostavno podmiruje poklonimaiz Srbije:poslova za njihove kompanije, prirodnih resursa Srbije, delova tržišta, i žive radne snage. Pohlepne vlade, kompanije i političare nije bilo teško namamiti u „pljačkaški raj“ - Srbiju, i indirektno kupiti njihovo ćutanje.

Režim u Srbiji neće mirno predati vlast. Režim u Srbiji nema nameru da se bavi rešavanjem problema (već ih gura„pod tepih“). Jedini cilj režima je da sedi pored poreske kase i upravlja zajedničkim resursima. Vezivno sredstvo režimske grupe je novac, prihodi, privilegije i laka zarada pljačkom. Glavni alat upravljanja kadrovima je ucena, korupcija ili novac. Kadrove crpe iz prostora između grada i sela. Po ovim generalnim parametrima treba oblikovatiotpor.

Politički život u Srbiji je mrtav. Odlaganjeformalnog proglašenja smrti politikog života u Srbiji, samo poskupljuje cenu popravke, ipolitičkog i društvenog života. Od postojećih partija, pokreta i političkih lica se ne može ništa organizovati što može da vrši vlast. Uzalud, i režim i okupator, gube vreme.

Kriza kao sredstvo zamene vlasti suprotno volji građana. Uzalud su pokušaji stvaranja krize kako bi se zamenili postojeći omraženi vršioci vlasti sa novim jednako neprihvatljivim licima. Narod ih je „provalio“, i ne prihvata ih.

Ignorisanje volje većine. Opiranje režima da preda vlast, uprkos činjenici da ih 90% populacije ne želi,praviogromnu štetu narodu i državi. U suštini, pokazuje pravu prirodu režima: ne raditi ništa šta ugrožava politiki rejting, a svrha vršenja vlasti je upravljanje poreskim novcem i državim resursima.

Bez zdravog političkog života nema opstanka. Bolestan politički život vodi u haos koji se završava krvoprolićem. Do početka krvoprolića, treba očekivati rapidno siromašenje koje će dovesti do masovnog iseljenja, porasta kriminala, bolesti, i smrtnosti. Najskuplja cena biće generacijemladih koje su izgubile dragocene godine odrastanja boreći se da ostanu u Srbiji. Zdrav politički život je u interesu građana, a suprotan intersima političke kaste, službi, policije, državnih službenika, kriminalaca i tajkuna.

Ilustracija: na zgradi Pošte u Užicu (srušene 1999), klesar iz Guče je isklesao anagram: „Da ne varam narodna nadanja“. Kako je davne 1961. znao da će ova rečenica odjekivati nad razrušenim domovima i zvečati praznim stolovima, nije nam poznato. Verovatno mu je deda preneo lekciju koju nama nisu preneli istoričari, zabavljeni nečim drugim?

Zašto nam se ove strahote dešavaju? Zato što malobrojna kasta, isključena iz bilo koje društvene obaveze, želi da zadrži svoj status. Svesni su načina kako su došli do bogatstva. Svesni su zločina koje su počinili. Svesni su daće ih dosadašnje ponašanje prema narodu i državi dovesti pred sud, do oduzimanje imovine, i do zatvora. Znači, bekstvo od odgovornosti i očuvanje privilegija. Po tome treba i opredeliti aktivnosti prema narodu neprijateljskom taboru.

Evropa je sistem spojenih sudova, kriza iz Evrope lako se može preliti u Srbiju i dodatno otežati rešavanje naših problema. Mešanje u izbornu volju građana u Rumuniji, Slovačkoj, Francuskoj, su jedan od mogućih načina mešanja u probleme u Srbiji.Evropska komisija trenutno pruža podršku režimuu Srbiji, kojije decenijama generator političkih i društvenih kriza. Znači, valja očekivati podršku naših neprijatelja našem neprijatelju?

Šarene bombone kojima režim hrani Zapad i Istok. Podrška onima koji prave štetu Srbiji se kupuje „šarenim bombonama“ koje im nudi režim u Srbiji. Realno, od obećanja koje strancima daje režim iz Beograda neće biti ništa, jer je narod protiv: od iskopavanja i prerade litijuma, kineske uprave nad rudnikom bakra i zlata,nenormalno brojnih istražnih bušotina širom Srbije, subvencija stranim kompanijama (iz poreske kase građana Srbije). Ako je narod protiv, na koji način mogubiti realizovani pomenuti projekti: raseljavanjem ili likvidacijom miliona građana Srbije?

Različiti interesi građana i državnih službnika u Srbiji. Kome će ostati problemi razorenog društva? Ostaće građanima Srbije.Zato su građani na ulicima jer žele da povrate svoju državu, uništenu demokratiju i otetu Republiku! Tokom protesta gledamo da, oni koji su plaćeni od građana da čuvaju državu i društvo od kriminala, korupcije, i bezakonja (državni aparat, policija, bezbednosne službe, vojska), se postavljaju između građana i režima koji građani ne žele. Finansijskim rečnikom izgovoreno, između poreskih obveznika i poreskih potrošača - štetočina. Da su pomenute službe bile dobre ne bi smo završili u bezdanu. Šire gledano, ovakav proces je koristan, jer otvara jasno i glasno potrebu korenite reforme pomenutih službi i institucija.

„Tiha voda, breg roni“, kaže narodna poslovica. Pod talasima mirnih narodnih protesta, brže se kruni breg režima, nego pod nasilnim (koje režim pokušava da isprovocira). Šta više, mirni narodni protesti grade rodoljubivu zajednicu protestanata na potpuno drugim osnovama (vrednosti), i povezanu sasvim drugim vezivnim sredstvom (čovekoljublje). Zajednica naroda ima sasvim druge karakteristike, nego interesna „zajednica“ režima.Tiha voda naroda, sa režimskog bregarazbija i povlači u sebe sve štaje srodno i šta pristaje da se otrgne od brega i vrati narodu. Tada će, iznad čiste vode,ostati da štrči gola istina - gomile presovanog đubreta od koga je bio sazdan breg okupacionog projekta SNS-SRS-SPS.

Tome nikada nije ni bilo mesto u čistoj vodi naroda.