Специјална известитељка УН за људска права на окупираним палестинским територијама Франческа Албанезе: Ако ово није геноцид, шта онда јесте? Израел и САД је оптужују за "антисемитизам"

 Сједињене Америчке Државе увеле су санкције Франчески Албанезе, италијанској адвокатици и специјалној известитељки Уједињених нација за људска права на окупираним палестинским територијама. Стејт департмент ју је оптужио за антисемитизам и вођење "политичко-економске ратне кампање против Америке и Израела“. Албанезе је тај чин оценила као "мафијашку технику застрашивања". Поред УН, речи подршке за Франческу Албанезе стигле су из ЕУ и међународних хуманитарних организација, заглушујућа тишина из Рима.

Одлука САД, која је наишла на оштре критике међународних организација и представника УН, долази усред растућих дипломатских тензија због рата у Појасу Газе и улоге међународне заједнице у надзору поштовања људских права.

Разлог санкција је објављивање њеног новог извештаја под насловом "Од економије окупације до економије геноцида“, у којем је наведено 45 компанија, од којих многе америчке, оптужене да профитирају од израелске окупације и војне операције у Појасу Газе.

Франческа Албанезе, адвокат за људска права, позната је по оштрим критикама израелске окупације Западне обале и војне офанзиве у Гази, коју је у свом претпоследњем извештају из 2024. године описала као могући геноцид, у складу са дефиницијом из Конвенције о геноциду из 1948. године.

Израел јој је у фебруару 2024. забранио улазак у земљу, док је америчко Министарство правде недавно затражило да буде уклоњена са позиције на којој се налази.

Посебна известитељка Уједињених нација за људска права у палестинским окупираним територијама сада се поново нашла на удару администрације Доналда Трампа, која месецима води широку кампању ућуткивања свих критичара Израела, хапсећи и депортујући студенте и америчке професоре универзитета који учествују на пропалестинским демонстрацијама.

Амерички Стејт департмент саопштио је да уводи санкције против италијанске правнице, оптужујући је за антисемитизам и вођење "политичко-економске ратне кампање против САД и Израела“. Ова мера би јој могла онемогућити улазак у САД и довести до заплене евентуалне имовине на америчком тлу.

Према речима америчког државног секретара Марка Рубија, Франческа Албанезе води "политички и економски рат“ против САД и Израела. Стејт департмент такође тврди да њен рад угрожава "националне интересе и суверенитет Америке“, позивајући се на њене оптужбе против америчких компанија које, како она наводи, директно или индиректно финансирају израелску војну кампању.

Албанезе је санкције назвала "одвратним“ и директно оптужила САД за "мафијашке технике застрашивања“.

У интервјуу за Ал Џазиру, поручила је да остаје посвећена "чињењу исправних ствари, чак и ако представљају велики изазов“. "Не примам плату за ову функцију. Радим то из савести и знам да ризикујем много. Ако могу ја, могу и други да устану и проговоре“, истакла је.

Албанезе је за Мидл Ист Ај изјавила да је очигледно дотакла "осетљив нерв, но да више брине о томе да у Гази умиру људи, док су Уједињене нације потпуно немоћне и нису у стању да интервенишу“.

У многобројним интервјуима за међународне медије, Албанезе подсећа да је Међународни кривични суд теретио Нетанјахуа за злочине против човечности због офанзиве у Гази и издао налог за његово хапшење.

Међутим, тај суд не признају ни САД, ни Израел. Током недавне посете Бенјамина Нетанјахуа Вашингтону, Доналд Трамп је израелског премијера ословио са Биби, док је он америчког председника предложио за Нобелову награду за мир.

Трамп је увео санкције и Међународном кривичном суду у фебруару као одговор на налог за хапшење Нетанјахуа и тадашњег израелског министра одбране Јоава Галанта. "Морамо да се ујединимо, не могу нас све ућуткати“, рекла је тим поводом Франческа Албанезе.

О чему говори извештај

Документ који је представљен Савету УН за људска права оптужује разне глобалне компаније, укључујући "Локид Мартин“, "Гугл“, "Мајкрософт“, "Амазон“, "Катерпилар“, "Волво“ и "Палантир“, да директно или индиректно подржавају операције израелске војске у Гази.

Помињу се ловци Ф‑35 коришћени за бомбардовање Газе, булдожери за рушење стамбених објеката и инфраструктуре на Западној обали које Израелу извозе "Волво“ и "Катерпилар“, сервери за надзор и банке које сервисирају израелски државни дуг попут "Барклиса" и "БНП Парибас". Извештај не штеди ни европске компаније, међу којима је италијанска "Леонардо", оптужена као добављач војних компоненти.

Многе компаније су одбациле оптужбе. "Локид Мартин“ је саопштио да се продаја Ф‑35 Израелу врши кроз државне канале, а не директно. "Алфабет“ (Гугл) је навео да његови уговори са Израелом служе искључиво у цивилне сврхе. Албанезе позива на увођење међународних санкција против Израела, укључујући ембарго на оружје и мере против појединаца и фирми укључених у наводне повреде људских права.

Оптужбе САД

Према тврдњама америчког државног секретара Марка Рубија, оптужбе Франческе Албанезе представљају претњу по национални суверенитет и економске интересе САД. "Не можемо дозволити да званичник УН води међународну кампању против наших компанија и савезника Израела“, навео је Рубио у објави на Иксу.

Трампова администрација, која је раније санкционисала судије Међународног кривичног суда, сматра да активности италијанске правнице представљају део "нелегитимног“ напора да се Израел и САД изведу пред међународну правду. Њене оптужбе, посебно за геноцид у Гази, сматрају се неприхватљивим. Одлука Стејт департмента да уведе санкције Франчески Албанезе уследила је после неуспешне кампање притиска САД да се Женевски савет за људска права, највише тело УН за људска права, примора да је уклони са функције.

Међународне реакције

Институционални одговор УН није изостао. Високи комесар УН за људска права Волкер Тирк назвао је америчку одлуку "неприхватљивом“, захтевајући хитно укидање санкција. Амбасадор Швајцарске и председник Савета за људска права УН Јерг Лаубер такође је изразио "жаљење“ због напада на независног стручњака кога је именовао Савет.

Европска унија такође је изразила дубоко жаљење и потврдила свој чврст став у подршци систему људских права УН. Амнести интернешенел, преко генералне секретарке Агнес Калмар, назвао је одлуку "срамотним нападом на међународно право“. Она брани независност специјалних известилаца УН, истичући да "нису именовани да удовољавају владама, већ да штите људска права“.

Организација оптужује администрацију Доналда Трампа да систематски покушава да заштити Израел од међународне одговорности, док истовремено покушава да ућутка критичаре.

Амнести позива све државе да одлучно одбаце ове осветничке санкције и да изврше максимални дипломатски притисак на америчку владу како би их укинула. Такође позива Уједињене нације да пруже пуну подршку Франчески Албанезе, као и свим другим независним експертима УН.

Тишина у италијанској влади

Док предмет потреса међународну дипломатску сферу, италијанске институције остале су изненађујуће тихе.

Ни влада Ђорђе Мелони, ни Министарство спољних послова нису се званично огласили, што је наишло на оштре критике опозиције. Ели Шлајн, лидер Демократске странке, говорила је о "срамотном ћутању“ и "саосећању са нападом на мултилатерализам и одбрану људских права“. Покрет Пет звезда најавио је да ће се позабавити овом ситуацијом у парламенту.

"J’accuse“

Снажна и аргументована оптужба против израелске окупације палестинских територија – то је J’accuse, књига Франческе Албанезе, која говори о палестинским територијама окупираним од 1967. године. Књига је заснована на дугом интервјуу са новинаром Кристијаном Елиом и кроз форму дијалога обрађује кључне теме сукоба: тероризам, дехуманизацију, окупацију, колонијализам, апартхејд, демократију.

Књига је политичко-правна манифестација која осветљава пад међународног права пред војном и политичком моћи. "Израел може деловати некажњено само зато што Запад то дозвољава“, напомиње Франческа Албанезе.

Бројеви су језиви – више од 40.000 погинулих у Гази, од тога скоро половина деце, 95.000 рањених, два милиона расељених. "Ако ово није геноцид, шта онда јесте?“, пита се Албанезе у својој књизи, која је изашла још крајем 2023. године.

Франческа Албанезе описује ситуацију у Палестини као колонијализам насељавања – структурални систем усмерен на елиминацију аутохтоног становништва. Колоније, одузимање земље, рушење кућа и различити закони за израелске досељенике и Палестинце, све су то, према њеним речима, конкретне манифестације режима апартхејда. "Где су данас вредности демократија које се проглашавају чуварима људских права?“, пита се она у својој књизи, која апелује да се глава не окреће на другу страну.

Опасан преседан

Према многим посматрачима, санкционисање независног званичника УН представља опасан преседан. "Тај чин погађа слободу истраживања, делегитимише мултилатерални систем и застрашује оне који раде на спровођењу међународног права“, оцењује представник Хјуман рајтс воча.

У међувремену, Франческа Албанезе остаје при својим ставовима. Њен глас је одлучан: "Моћници кажњавају оне који дају глас немоћнима. Али то није знак моћи. То је знак кривице.“

(РТС)