Lukava proračunatost ili nedoslednost Vojislava Šešelja?

Pre neki dan održana je tribina SRS, čini se u Lazarevcu, o čemu je SRS uredno obavestila javnost putem snimka na Jutjubu i na svojoj internet prezentaciji[1]. Od svog povratka gospodin Šešelj govori o tome o čemu govori na toj tribini - o izdaji u SRS, o veleizdaji zemlje, o g. Nikoliću, o g. Vučiću, ali govori i o gospođi Rašković Ivić- u intervjuima i na konferencijama za štampu SRS.

Vidim da javnost previđa da gospodin Šešelj govori loše i o sebi, nehotice. On je odličan govornik, naravno, ali i pored pokušaja, on sebe ne može da opere, da opravda, pred činjenicom da je on lično stvorio, gajio i uzdigao, tokom 15 godina, i gospodina Nikolića i gospodina Vučića i gospođicu Gojković. I to nije trajalo tri ili pet, nego petnaest godina! To da su i SNS i g. Vučić i g. Nikolić i gđica Gojković, neviđeno zlo po Srbiju, to je tačno. Ali gubi se iz vida da je SNS hibrid, himera SRS i DS.

Danas su tri četvrtine one stare SRS u SNS-u. Da li možemo poverovati da su svi ti ljudi bili anđeli dok su bili u SRS-u, a da su sada đavoli kada su u SNS-u? Ili je približnije istini da svi oni zajedno, nisu valjano politički delali, od početka, od 1990. godine? Međutim, gospodin Šešelj sebe prikazuje kao anđela nebeskog. Da li je gospodin Šešelj nebeski anđeo? Nije. On je živ čovek, sa vrlinama i manama. Gospodin Šešelj, nehotice, na toj tribini, neoprezno sebe naziva ekstremistom, kada kaže da je g. Vučić nekada bio još ekstremniji od njega. U devetom minutu snimka (9:01), gospodin Šešelj za gospodina Vučića kaže: "ali, u političkim govorima on je znao da bude još ekstremniji od mene". Gospodin Šešelj priznaje da je bio ekstreman u političkim govorima.

Znamo i da je SRS bila ekstremna ne samo u političkim govorima, nego i u političkom delovanju. To jeste problem. Od povratka iz Haga vidna je namera gospodina Šešelja da mnogo više politički udara po g. Nikoliću, nego po g. Vučiću. I to je problem. Ne radi to gospodin Šešelj zato što se plaši gospodina Vučića, ne, ne plaši ga se, nego on to, kao i uvek, radi hladno i proračunato, iz političkog interesa. Veća je korist, procenjuje on, udarati slabijeg - g. Nikolića, nego jačeg - g. Vučića. Gospodin Šešelj ne želi da postupi ispravno- da politički napada obojicu, ali da mnogo jače napada veće zlo po Srbiju- Vučića.

Gospodina Nikolića i njegovu porodicu kritikuje i privatno - i zbog morala i zbog imovine, a gospodina Vučića ne - a ima materijala i za to (pri tome da kažem da sam protiv zloupotrebe bilo čijeg privatnog života u političke svrhe - a imovinska pitanja moraju biti javna - doduše, na zapadu je i privatni život političara- javan). I van toga, gledano čisto politički- gospodin Šešelj nesrazmerno više optužuje i napada g. Nikolića od g. Vučića. Mračna stvarnost Srbije govori da je potrebno obrnuto. 

Tu lukavu proračunatost potvrđuje intervju gospodina Šešelja portalu "Srbin.info" u kome on kaže da nije sujetan, i da bi mogao da sarađuje sa Vučićem, samo kada bi se ovaj svrstao uz Ruse[2]. Novinar portala "Srbin.info" postavlja sledeće pitanje Šešelju:"Izjavili ste da bi ste sarađivali sa Aleksandrom Vučićem ako se odrekne EU i okrene Rusiji? Zbog čega onda ne možete ni da sklopite pakt o nenapadanju sa Sandom Rašković Ivić, koja se već opredelila za Rusiju, a ne za EU". 

Gospodin Šešelj daje kontradiktoran odgovor: "Sanda Rašković Ivić samo glumi da se opredelila za Rusiju. Ona je Vučićev instrument. Vučić pomoću nje pokušava da pokupi još koji procenat patriotskog glasačkog tela. Očekujem i na sledećim izborima da će ona biti član naprednjačke koalicije sa Vulinom i drugim hohštaplerima. A što se tiče Vučića, on je krupan igrač na srpskoj političkoj sceni. Ako se odrekne EU i usmeri ka integraciji sa Rusijom, zašto bih ja sad robovao sopstvenim netrpeljivostima, zašto da budem kivan i da se vodim ličnim osećanjima povodom njegove izdaje... Meni je bitna Srbija i interes srpskog naroda, prema tome ko god krene u pravcu integracije sa Rusijom mi ćemo ga podržati". 

Šta je tu kontradiktorno? Prvo, g. Šešelj neće saradnju sa ženom koja je dokazani patriota, koja je u trci za predsednicu DSS pobedila sa parolom "Za Rusiju- protiv EU". I tri meseca aktivno vodi tu politiku. G. Šešelj želi saradnju sa čovekom koga naziva veleizdajnikom zbog mnoštva razloga, od kojih najvažniji nije nesvrstavanje uz Rusiju.

Zalaganja gospođe Sande Rašković Ivić g. Šešelj potpuno neosnovano naziva lažnim, pa se postavlja pitanje kako će g. Šešelj hipotetična buduća Vučićeva zalaganja za Rusiju, a protiv EU- proglasiti iskrenim, posle svih Vučićevih "prevara i izdaja", da citiram g. Šešelja? Kontradiktorno je i to što g. Šešelj najavljuje saradnju sa Vučićem zbog toga što je "krupan igrač na političkoj sceni"- bez obzira na "veleizdajništvo", opet citiram g. Šešelja. A gospođa Rašković Ivić nije krupan igrač na političkoj sceni, bez obzira na čistu biografiju i patriotizam- i to je diskvalifikuje kao partnera SRS, po g. Šešelju. G. Šešelju je bitna samo politička forma - veličina, a nije mu bitna politička suština. Da li je to površno i primitivno gledište?

Kad već govorimo o veličini u politici, nije naodmet podsetiti da je na izborima 2012. godine, DSS osvojila 7% glasova, SRS- 4,6% a Dveri 4,3%. Na izborima 2014. godine DSS je osvojila 4,2% glasova, Dveri -3,58% a SRS- 2% glasova. Kontradiktorno je i to što se iz odgovora g. Šešelja može zaključiti šta je mana g. Vučića i njegovog režima i jedina prepreka za saradnju SRS i SNS. Pa, nije valjda jedina Vučićeva mana to što neće da se prikloni Rusiji? Ima on sto gorih mana. A sve te strašne mane g. Vučića očigledno ne smetaju gospodinu Šešelju.

Postavlja se pitanje zbog čega? Deo odgovora sam dao. Ceo odgovor na to pitanje zna gospodin Šešelj. Kontradiktorne i nedosledne su i sledeće reči g. Šešelja: "prema tome ko god krene u pravcu integracije sa Rusijom mi ćemo ga podržati". Gospođa Rašković Ivić je usmerila politiku DSS u pravcu integracije sa Rusijom, ali nema najavljenu podršku g. Šešelja. Daću i odgovor na pitanje zbog čega je g. Šešelj napao i vređao gospođu Rašković Ivić? Prvo, sujetan je, i uvredio ga je njen stav spram njegove nehumane izjave "da je i dalje ponosan na to što se radovao ubistvu Đinđića"[3]. A gospođa Rašković Ivić je tom prilikom odgovorila na pitanje novinara agencije Beta: "Gospodina Šešelja, izjave poput one da se raduje što je Zoran Đinđić ubijen ne kvalifikuju za saradnju sa DSS"[4].

Međutim, gospođa Rašković Ivić je ostavila prostor za saradnju i, što je važnije, nije uopšte vređala g. Šešelja nazivajući ga npr. imenima domaćih životinja, već je rekla:" U svakom slučaju treba Šešelja pustiti da pokaže za šta jeste i za šta nije i u svakom slučaju sagledati pro i kontra za saradnju s njim". Drugi razlog za napad g. Šešelja na DSS i gđu Rašković Ivić je to što on pogrešno smatra da je DSS glavna opasnost po SRS, i najveći konkurent za patriotske glasove. Greška se ne sastoji u tome što g. Šešelj vidi da je DSS značajnija i veća stranka od SRS- što dokazuju rezultati izbora 2012. i 2014. godine. Greška je to što on ne vidi potencijal saradnje patriotskih stranaka - koji je mnogo veći od prostog zbira procenata pojedinačnih stranaka. Naravno, saradnja patriotskih stranaka podrazumeva i kompromise, i vođenje računa o tome da se medijima ne daju nehumane izjave.

Kad govorimo o takvim izjavama, g. Šešelj takođe previđa da ga najnovija izjava o Zoranu Đinđiću svrstava rame uz rame sa kolegom, vojvodom Nikolićem, koji je poznat po nehumanim izjavama o Đinđiću i Ćuruviji. Kad saberemo sve izjave, i dalje je uočljiva duhovna bliskost ove tri političke ličnosti. Vidimo najavljenu saradnju g.Šešelja i g. Vučića, te blizanačku sličnost izjava kumova, g. Šešelja i g. Nikolića. Stoga neka nas ne čudi ako se ova tri ratna druga, ova tri bivša Miloševićeva ministra, ponovo ujedine, naravno u naporima radi dobrobiti Srbije. 

U tom istom intervjuu postoji još kontradiktornosti i nedoslednosti g. Šešelja. Na pitanje novinara "Srbin.info": "Sa kim ćete u političku saradnju iz takozvanog patriotskog bloka? Kakvo je vaše mišljenje o Dverima?", gospodin Šešelj nevešto odgovara :"A što se Dveri tiče, oni uopšte nisu registrovani kao politička stranka. Mogu njihovi nastupi da budu simpatični ili ne, ali ne zaboravite da se politikom bave političke stranke. Za SRS ipak postoji jedan problem na koji niko u javnosti ne obraća pažnju. Dveri uopšte nisu registrovani kao politička stranka. A u javnosti se spekuliše o koaliciji SRS-DSS-Dveri". 

Prvo da podsetim da su Dveri i DSS 18. novembra formirali patriotski blok. U čemu je slabost gore navedenih izjava g. Šešelja? G. Šešelj je doktor pravnih nauka sa višedecenijskim iskustvom u politici, vezanim i za izbore. Stoga čudi da dr. Šešelj ne zna da to što Dveri nisu registrovana politička stranka, nije nikakva prapreka za političko delovanje i učešče na izborima, na kojima su Dveri i učestvovale 2012. i 2014. godine. Takođe, netačno je da se politikom bave samo političke stranke.

Naši zakoni i propisi dozvoljavaju da se politikom bave i na izborima učestvuju i udruženja građana, nacionalne manjine, grupe građana, te pojedinci- na izborima za predsednika republike npr. Takođe, to što Dveri nisu formalna stranka, nije prepreka ni za koalicije. DSS i Dveri su shodno zakonima i propisima, na primer, zajedno izašle na lokalne izbore u Zemunu i Zaječaru. Nikakvih formalnih prepreka, u tom pogledu, nema ni za učešće koalicije DSS-Dveri-SRS na narednim parlamentarnim izborima. Čudi me da dr. Šešelj to ne zna. Na poslednjim izborima registrovana politička stranka - SRS je osvojila 2% glasova a neregistrovani politički pokret - Dveri 3,58%. Nedosledno je i kontradiktorno to što g. Šešelj ističe prepreke za saradnju sa Dverima- koje nisu registrovana politička stranka a istovremeno na jednoj konferenciji za štampu SRS, najavljuje da SRS može da razgovara i sarađuje sa "ozbiljnim ljudima" kako g. Šešelj naziva gospodu koja predstavljaju dva udruženja građana- Državotvorni pokret i Srpsku narodnu partiju.

Logično pitanje je zbog čega je status Dveri, prepreka za saradnju sa SRS, a isti takav status DP i SNP- nije prepreka? Odgovor je nemoguće dati. Tumačenje je sledeće - za razliku od DSS, g. Šešelj nema šta da zameri Dverima, pa nalazi providan, neozbiljan i detinjast razlog za odbijanje saradnje. Takođe, što je mudro, ostavlja prostor za saradnju sa njima. 

Da zaključim. Dobro je što gospodin Šešelj kritikuje g. Nikolića, ali sumnju u nepristrasnost g. Šešelja, izaziva ogromna nesrazmera između kritike na račun g. Nikolića i one na račun g. Vučića. Jasno je da gospodin Šešelj štedi g. Vučića u svojim žestokim kritikama i da u tome primenjuje dvostruke standarde- jedan standard bespoštedne kritike prema g. Nikoliću i drugi standard mnogo blaže kritike prema g. Vučiću. Uz to, g. Šešelj kaže da sa Vučićem može i da sarađuje, uz gorepomenuti uslov. Postavlja se logično pitanje zbog čega onda g. Šešelj izričito odbacuje mogućnost saradnje sa gospođom Sandom Rašković Ivić i DSS-om, koji vode politiku izrazitog protivljenja ulasku u EU i politiku jasnog svrstavanja uz Rusiju?

Nema logičnog odgovora. Takođe se postavlja pitanje zbog čega gospodin Šešelj vređa gospođu Sandu Rašković Ivić, koristeći uvredu koja miriše na diskriminaciju na polnoj osnovi? Taj standard ne koristi u slučaju g. Vućića, već mu uz kritike, često upućuje i komplimente. Naravno da nije sporno to što g. Šešelj ne vređa g. Vučića na taj najprizemniji način, na koji vređa gospođu Rašković Ivić- već je sporno to što opet koristi dvostruke standarde. Jedan- blag- spram svog arhineprijatelja i gospodara Srbije, g. Vučića, i drugi žestoko uvredljiv- spram žene koja mu nikada nije naudila i koja je predsednica jedne desne, patriotske opozicione stranke. 

Pozdravljam povratak gospodina Šešelja iz zlotvorskog kazamata i želim mu ozdravljenje. Potpisao sam rado tokom svih ovih godina sve peticije SRS u korist g. Šešelja. Svojevremeno, kada sam bio ono što više nisam, funkcioner DSS, o Hagu i g. Šešelju sam u novembru 2007. godine za "Kurir" izjavio sledeće, citiram "Kurir": "Nebojša Bakarec, funkcioner DSS, stekao je utisak da tužilaštvo nema ništa protiv lidera radikala i da će morati da ga puste na slobodu. Sad je potpuno jasno da njemu tamo sude za navodni govor mržnje, a to nije kažnjivo. Mislim da će maksimalno razvlačiti suđenje, jedno dve godine, i da će na kraju morati da puste čoveka - kaže Bakarec. Prema njegovom mišljenju, Šešelj je već pobedio Haški tribunal kada je istrajao u štrajku glađu i sprečio nametanje advokata. Da Šešelja tamo drže bez osnova, svedoči i činjenica da skoro pet godina čeka na suđenje. Taj tribunal će tek da se sroza kada bude morao da ga pusti kući - zaključuje Bakarec"[5].

I pored svega smatram da vrata za saradnju DSS i SRS nisu sasvim zatvorena. Da li će biti sasvim otvorena, zavisi od SRS.