Ko je u subotu ostvario svoje planove, a ko nije

Nekoliko dana od najvećeg skupa u istoriji Beograda pojavljuju se brojni iskazi o dinamici na terenu, i mogu da se rekonstruišu obrisi dešavanja, a oni su prilično mračni.

No krenimo redom.

Prvo-dosta ljudi se žali da je propuštena prilika da se "nešto uradi", po pravili ne navodeći šta je tačno to "nešto", a implicirajući eskalaciju nasilja, reminiscentnog petom oktobru. To su po pravilu ljudi srednje dobi, koji očekujuću reprizu petog oktobra demonstriraju da uopšte nisu razumeli šta se zapravo odigralo tog petog oktobra. Niti da su okolnosti danas fundamentalno različite od dvehiljadite, i da u ovoj fazi-ko prvi potegne za organizovanim nasiljem-taj gubi partiju. Srbi su poslovično skloni emotivnim uzletima i padovima, a ovo je igra strpljenja i iznurivanja. U većini pre-modernih bitaka broj poginulih u aktivnoj fazi je bio srazmerno mali, ali kada bi jednoj od strana popustio moral, kada bi rasturila formacije i dala se u bežaniju, tada bi tokom gonjenja nastajao pokolj.

Kako ni Predsedniku rat iscrpljivanja ne odgovara, jer ga košta puno finansijskog i političkog kapitala, to je trijumfalistički najavljivao da će "sve biti gotovo u subotu", otvoreno najavljujući nasilje

Kako ni Predsedniku rat iscrpljivanja ne odgovara, jer ga košta puno finansijskog i političkog kapitala, to je trijumfalistički najavljivao da će "sve biti gotovo u subotu", otvoreno najavljujući nasilje.

I činjenica je da su vršene brojne, nimalo diskretne, pripreme za to nasilje. Regrutovani su svi koji su voljni da  izigravaju batinaše-najamnike, po zgradama su postavljani džakovi sa ciglama, fortifikovan je zoološki vrt u Pionirskom parku, a njegovi stanovnici su između petka i subote zamenjeni, pa su umesto lumpena sa koca i konopca stigli organi u civilu, kriminalci, ali i mobilisani sektaški funkcioneri koji su dovedeni da pojačaju brojnost.

Šta se zapravo desilo, odnosno zašto se to programirano nasilje nije desilo?

Operativni planovi nikada nisu statični već uvek zavise od dinamike na terenu. Procene se apdejtuju u skladu sa tekućom situacijom. Mislim da je brojnost učesnika iznenadila i "organe reda", i da je to uticalo na proces odlučivanja, ali da to nije bilo ključno.

Ono što se da rekonstruisati jeste da je bezmalo sve što nosi plavu, crnu ili SMB uniformu bilo tog dana u Beogradu, kao i znatan broj parapolicijskih i kriminalnih udruga. Verovatno da je sve skupa bilo desetak-petnaest hiljada ljudi koji su mogli da intervenišu na nekakav način. Međutim oni nisu bili pod jedinstvenom komandom. Iako verovatno nominalno operativno združeni, ipak svaki segment tu ima sopstvenu liniju komande koja odgovara nekom svom. Neko ministru, neko Predsedniku, neko nekom trećem.

Deo provokatora koji su bili očekivani su primećeni tokom dana, neki su i udaljeni skupa, kao i policija u civilu, koja nije baš neupadljiva, no njeno prisustvo je očekivano i razumno. Većina provokatora i batinaša međutim su bili tokom dana grupisani diskretno po obodima protesta, ili su slično velikoj većini pripadnika MUP-a držani unutar različitih objekata.

Očigledno je ideja bila da se koristeći zoološki vrt kao mamac isprovocira nasilje oko ključnih državnih institucija, da bi u nastalom haosu provokatoru krenuli da upadaju u njih, lome i izazivaju požare, što bi dalo opravdanje za legalnu upotrebu policije koja bi razbila demonstracije, pohapsila veliki broj studenata, a moguće je da bi bilo proglašeno vanredno stanje. Taj scenario je školski predvidljiv, i upozoravao sam na to prošle nedelje. Očigledno da je i studentska organizacija to razumela, ili im je neko objasnio, rizik, te su veće od tri krenuli da preusmeravaju masu sa platoa ispred Skupštine prema Slaviji. Takođe mislim da bi u tom trenutku najveće koncentracije ljudi, a rekao bih da je tada bilo dobrano preko 300.000 i još su pristizali, takav plan bio naprosto neizvodljiv jer u tolikoj zbijenosti policija ne bi imala gde da manevriše, a rizik od masovne pogibije uglavnom mirnih građana bi bio preveliki. Ministar policije svakako nije želeo tu krv (i odgovornost za nju) na svojim rukama. Ali nisam siguran da je nije želeo Predsednik, jer bez nje ne bi mogao da izvede ono što je naumio, pritom ne bivajući formalno odgovoran za bilo šta.

Kako je taj kritični trenutak mogućeg konflikta deeskaliran, to je Predsedniku bilo potrebno da nešto napravi tokom večeri. Kako je do šest trg bio manje-više ispražnjen, i opasnost naizgled prošla, to su se veterani i bajkeri povukli i ostali su samo studentski redari. Verujem da je tada od strane linije neposredno podložne Predsedniku doneta odluka da se situacija iskoristi.

Upotreba soničnog oružja čiji je tačan model i princip rada više pitanje tehno-gikovskog kurioziteta, upravo tokom ćutnje, je trebao da izazove efekat panike, nakon čega bi sinhronizovano bili pušteni batinaši i parapolicijske snage iz više pravaca, poglavito Takovske i Narodnog Fronta, koje bi isprebijale veliki broj građana, što bi posle moglo da se pravda navodnim napadima na pripadnike MUP-a u Pionirskom parku. Kako nije bilo dozvoljeno letenje civilnim dronovima, a sigurnosne kamere su jelte osigurane, to niko živ posle ne bi mogao da materijalno dokaže šta se tačno desilo.

Masa bi bila potisnuta ka Slaviji i Vračaru, a zatim razbijana na manje grupe i prebijana i/ili hapšena. Pobeda.

Studenti nisu za neposredan cilj protesta zacrtali nikakvu "revoluciju", niti "promenu vlasti" već samo najmasovniji skup u istoriji grada, dočim Predsednik jeste javno deklarisao kako će "sve biti gotovo u subotu". Mislim da je jasno ko ostvario svoje planove, a ko nije

Šta se međutim desilo da poremeti ovu improvizaciju je teško reći. Prvo su nakon učestalih incidenata koji su poticali iz Pionirskog parka redari poskidali prsluke i proglasili kraj protesta, čime su se jasno ogradili od svega što sleduje, zatim sonični udar nije izazvao baš onakvu paniku kakva je verovatno bila očekivana, potom je očigledno došlo do nekakve interakcije između MUP-a i komande batinaša, nakon čega su se ovi povukli. Nešto slično se ponovilo i noćas u Novom Sadu. Moguće je i da je došlo do vremenskog raskoraka između predviđene eskalacije nasilja na platou i upotrebe soničnih udara i juriša batinaša u Srpskih vladara, te daje momentum kada bi bilo moguće jedno opravdati (bolje reći zabašuriti) drugim naprosto izgubljen.  Kakvi god da su "dobri duhovi" to veče bili na dužnosti, stvar je razrešena neočekivano blagorodno.

Upotrebi soničnog oružja se sa obe strane pridaje prevelika pažnja. Od strane opozicije i građanstva (manje samih studenata) se od upotrebe pravi drama i političko pitanje-što nije sasvim bez osnove, jer iako u pitanju nije "zabranjeno", već samo zakonom "nepredviđeno" sredstvo, kakva se uzgred koriste i u "razvijenim demokratijama" ali je ipak nesmrtonsono, i verovatno u istoj ravni relativne opasnosti po zdravlje kao i suzavac. Sa druge strane režim neformalno podgreva horor priče kako bi obeshrabrio buduće učesnike protesta, što je vrsta državnog terorizma (ne  da je to u pitanju neka novina) niskog profila, a sa druge zvanično negira sve i pokušava da geslajtuje ne samo celu zemlju, već ceo svet da se ništa nije desilo, ko kleveće i laže biće uhapšen. Narativ da je to sve samo posledica "masovne psihoze i panike" je očigledno bio spremljen unapred, jer sam ga video da je plasiran još to isto veče, možda par sati nakon događaja. To neće proći jer postoji suviše ne samo svedoka (uključujući i strance), već i materijalnih dokaza.

Ono što je međutim bitnije pitanje od neposrednih zdravstvenih posledica takvih sistema jeste taktička upotreba. Naime, ko god da je izdao nalog za upotrebu je to učinio protiv sasvim mirnih demonstranata, što je pozitivistički dokazivo. I to jeste validno političko pitanje. Jer policijska pravila tačno predviđaju okolnosti kada se primenjuje sila (ne da se ta pravila baš poštuju, ali postoje), a sasvim je sigurno da te okolnosti sada nisu bile ispunjene. Posebno pitanje je ako vojska i policija nisu upotrebile taj sistem, a ja sam sklon da im verujem, onda ko jeste? Ko može da planira upotrebu nelegalnih sredstava nad mirnim građanima i organizuje parapolicijske strukture izvan zakonima uređenog sistema bezbednosti? To je političko pitanje prvog reda, ali i pitanje za krivičnu odgovornost za (ironično) rušenje ustavnog poretka. 

Baš zato tolika nervoza oko tog pitanja i histerični pokušaji da se pitanje utuli, kao i neobično široka "debankerska", "racionalistička" dekonstrukcija događaja po kapilarnim mrežnim uticajima.

Usput, verujem da je kamp jutro nakon Maričke bitke izgledao urednije nego napušten zverinjak u Pionirskom parku.

U svakom slučaju, svi oni koji se bune što "nije bilo nečega" te da su "kukavni studenti izdali" su ili korisni idioti režima, ili botovi. Dobro je što "nije bilo ničega", jer da je "bilo nečega" sada bi imali desetine ili stotine mrtvih civila i zavedeno vanredno stanje koje bi moglo da izazove građanski sukob širih razmera.

U ratu se uspeh vojnih operacija meri stepenom ostvarenosti zacrtanih ciljeva. Nekada su ti ciljevi jasno definisani, nekada samo načelno deklarisani. No u svakom slučaju to je jedini validan parametar procene, sve ostalo je domen propagande Kao što Rusi nikada nisu deklarisali da će "uzeti Kijev za tri dana", pa samim tim njihovo neuzimanje Kijeva za tri dana ne može da se smatra neuspehom, tako ni studenti nisu za neposredan cilj protesta zacrtali nikakvu "revoluciju", niti "promenu vlasti" već samo najmasovniji skup u istoriji grada, dočim Predsednik jeste javno deklarisao kako će "sve biti gotovo u subotu". Mislim da je jasno ko ostvario svoje planove, a ko nije.