Једна Србија - две Европе

У нашим срцима, постоји Европа, слободна и слободарска; Европа која свима пружа једнаке могућности, где људи напредују својим напорним трудом и радом; Европа која је саосећајна и праведна, у којој нико није неправедно запостављен; Европа у којој институције раде за добробит народа; и изнад свега слободна Европа, Европа у којој влада закон (владавина права), за коју се кроз историју српски народ жртвовао да би је заштитио и сачувао. То је Европа са којом је српски народ кроз историју делио исте вредности и којој је Србија била лојална. Европа за коју се српски народ безрезервно жртвовао, не тражећи своје.

Србија је географски, културолошки и вредносно увек била део Европе. Највиши идеал европске Србије током своје дуге и тешке историје је била слобода, а највеће жртве српски народ је дао на бранику слободе и то раме уз раме са европским савезницима, спашавајући вредности, које су до скоро биле колико српске, толико и европске.

Највиши идеал европске Србије током своје дуге и тешке историје је била слобода, а највеће жртве српски народ је дао на бранику слободе и то раме уз раме са европским савезницима, спашавајући вредности, које су до скоро биле колико српске, толико и европске

Која је наша реалност данас?

Замислимо у неком другом универзуму, унија неких земаља дође и позове Србију да јој се придружи. Наравно, питање је: „Каква сте ви унија? Какав договор склапамо и на којој основи?“

„Овако, наша унија себе сматра такође слободном, али уствари нисмо. Уместо тога, ми се управљамо тоталитарним, ауторитарним, и менаџерским режимом. Ми обећавамо да ћемо вам дати пуну слободу у своме раду, штавише обавезујемо се да ћемо вам помоћи, али онога момента када се договор направи, ми ћемо вам најпре одредити границе. Затим ћемо обструисати све ваше унутрашње потенцијале најбоље што можемо. Искористићемо их максимално за наше потребе и распоредићемо их онако како нама одговара и где ми сматрамо да треба. И наша унија ће кроз наш менаџерски режим говорити српском народу на који начин да живи, шта треба да ради, које лекове да узима, на који начин да говори, како да се понаша, на који начин да размишља, који језик да прича...“

Који је пригодан одговор на овакву понуду? Одговор свакако није: Да, хоћемо да ступимо у вашу унију. Није ни: Можда, размислићемо о томе. Није, чак, ни: Не, хвала. Једини разуман одговор на овакву понуду је: Да ли сте при здравој памети?

Али, ако се Србија не би придружила оваквој унији, зашто би се придружила Европској унији, која поставља исте овакве услове Србији?

Та Европа, за коју је српски народ мислио да је део ње, уствари више не постоји. Та Европа је данас сведена на мит

Данас у свести српског народа постоје две Европе. Србија је и даље једна и народ је један, али постоје две идеје о Европи у Србији које деле српски народ и због којих су сада нереди у Србији. Идеја о Европи коју волимо као замишљену, и идеја о Европи која је итекако стварна. Нажалост, најскорије време је открило „ружну“ истину. Истина се назирала и раније, али наша неверица је стајала као препрека. Та Европа, за коју је српски народ мислио да је део ње, уствари више не постоји. Та Европа је данас сведена на мит.

Народ у Србији има следеће приговоре и то веома оправдано: Правда за све подједнако, без изузетка; заштита националних природних богатстава; поштовање формалне, а не супстантивне једнакости; суверено право на своје границе итд. Листа је подугачка.

Али, то нису проблеми, то су само симптоми проблема. Прави проблем је прогресивна и менаџерска унија која се намеће као основна политичка идеја, или званични политички наратив тзв. политичке елите.

Слободна Европа, која је идеал ка коме треба тежити, нажалост данас не постоји. Европска унија се не може реформисати да би престала да буде тоталитарна и ауторитарна. Јер да је могла, не би постала унија оваква каква је данас. Европска унија је данас менаџерска и прогресивна и не уклапа се у свет у којем данас омладина жели да живи и због којег је на улицама.

Треба бити свестан да промена људи који су тренутно на челу државе неће донети жељени ефекат док год се не промени наратив и циљ званичне државне политике.

Ако Европска унија, оваква кава је данас, нема алтернативу, то онда значи да је тренутна ситуација у Србији не само очекивана, већ жељена и тражена, а да актуелна политичка елита нема никакву одговорност за стање у држави. Они, дакле, који сматрају да Европска унија нема алтернативу, требало би да подржавају актуелни режим. Па, ипак, то из неког разлога не чине. И управо је то оно што збуњује многе и због чега се многи још увек не изјашњавају јавно. Замагљене су политичке философије, и не само у Србији.

Питање се намеће: Да ли понуда једне тоталитарне и ауторитарне Европске уније треба да има алтернативу? Од одговора на ово питање зависи јединство српског народа.

Однос Европске уније према Србији може бити сликовито представљен на следећи начин: Србија је тренутно у „ванбрачној вези“ са Европскоом унијом. Европска унија се понаша немарно према Србији, искоришћава Србију, занемарује све стварне и суштиснке потребе Србије, кокетира са онима који су кроз историју чинили зло српском народу, у јавности и пред другима Србија је увек понижена, тек с времена на време прорачунато и условљено показује знаке пажње према Србији, и све се заснива на романтичном обећању да ће једном у будућности Србији понудити датум „венчања“. До тада, Србија треба да трпи бахато и понижавајуће понашање свога „ванбрачног партнера“, да чини све уступке и ради све што је по вољи „ванбрачног партнера“, потпуно занемарујући своје потребе и жртвујући и своје здравље и свој опстанак зарад таквог партнера.

Лично сматрам да је брак светиња и да га треба чувати по сваку цену. Али, ако је неко у ванбрачном односу, као што су Србија и Европска унија, па још под таквим условима, онда Србија треба што пре да се ослободити баласта и тежине таквог третмана од стране бахатог ванбрачног партнера.

Наравно, као и у свему, и овде је за очекивати да има оних који из личних разлога одлучују да остану и у таквој вези, било из страха, било из користи, било из неких болесних разлога, али то ипак не значи да баш сви желе да трпе такав третман и да желе да упорно остају у таквој вези. Таква веза свакако не може бити појам и симбол слободе.

Кроз своју дугу и мучну историју Српски народ би требало да је научио следеће: Када неко каже и покаже ко је, веруј му! А, онда делуј сходно томе

У Србији, дакле, постоје две идеје о Европи. Једна Европа која се показала као ауторитарна и тоталитарна, а која је стварна и са којом смо у мучној ванбрачној вези; и друга, која не постоји, а која се идеализује од стране појединаца како би из неког разлога и даље остала као идеја водиља званичне политичке елите.

Кроз своју дугу и мучну историју Српски народ би требало да је научио следеће: Када неко каже и покаже ко је, веруј му! А, онда делуј сходно томе.

Ако српски народ заиста жели слободу, онда Европска унија каква је данас нема места у званичном политичком наративу Србије, нарочито не у борби за слободну Србију. Уколико, пак, српски народ сматра да је неспособан, да му треба вечити ментор и да не зна шта је добро а шта лоше за њега и његову земљу, онда Европска унија заиста нема алтернативу, а сваки народни напор да нешто промени је излишан, па чак и деструктиван.

Свештеник Владимир Вранић