Ideološka hajka na profesora Mila Lompara

Neka se čuje i druga strana

Dnevni list „Danas“ svojom uređivačkom politikom pripada onom delu naše medijske scene koja istrajno propagira evropske, atlantističke, građanističke vrednosti, ali i tzv. „objektivan“, profesionalan i nezavisan pristup u medijskom izveštavanju. Koliko se ovaj list pridržava ovih toliko puta ponavljanih mantri o „nezavisnom i profesionalnom novinarstvu“ mogli smo da vidimo na primeru kako je plasiran tekst odgovora redovnog člana SANU Dušana Teodorovića profesoru Milu Lomparu i to bez objavljivanja njegovog teksta, koji je bio povod za pre svega ideološki ostrašćeno oglašavanje akademika Dušana Teodorovića.

Naš rastočeni medijski prostor se odlikuje dubokom podelom na otvoreno prorežimske medije (tabloidi, „Politika“ , „Blic“, RTS, komercijalne televizije sa nacionalnom frekvencijom) i tzv. „nezavisne medije“, oni koji, po njihovim upornim tvrdnjama, slede „standarde profesionalnog izveštavanja i komentarisanja“. Ali ono što im je zajedničko, to je propagandistički pristup, očita i jasno prepoznatljiva nespremnost da se primene jasna merila i utvrđena načela profesionalnog načina izveštavanja i objektivnog obrađivanja  različitih društvenih tema i problema, ali i obezbeđivanja stvarnog pluralizma u zastupanju  različitih i suprotstavljenih političkih i ideoloških mišljenja i stavova.

Koliko se list "Danas" pridržava ovih toliko puta ponavljanih mantri o „nezavisnom i profesionalnom novinarstvu“ mogli smo da vidimo na primeru kako je plasiran tekst odgovora redovnog člana SANU Dušana Teodorovića profesoru Milu Lomparu i to bez objavljivanja njegovog teksta, koji je bio povod za pre svega ideološki ostrašćeno oglašavanje akademika Dušana Teodorovića

Umesto takvog načina funkcionisanja medijske scene dobijamo jasno određene ideološke zabrane i tačno određen profil ljudi, koji mogu učestvovati u emisijama suprotstavljenih propagandističkih tabora. Može se reći da je odgovornost medija koji sebi pridaju određenje da su „nezavisni i objektivni“ tim veća, jer bez obzira na pozivanje na „uzvišene evropske vrednosti“ i „medijske standarde“ ostaju vezani za ideološku koncepciju koju zastupaju, ne otvarajući prostor za širi i kompleksniji društveni i politički dijalog.

Pozivanje na mogućnost da se u tzv. „nezavisnim“ i „objektivnim“ medijima primenjuju profesionalni standardi, koji uključuju poštovanje i ispoljavanje suprotnih i različitih mišljenja suprotnih od preovlađujućih ideoloških i političkih postavki koje su u osnovi njihove uređivačke politike (što uključuje svakako i list „Danas“) zvuče isprazno i veoma licemerno. Očigledan primer ovakvog jednostranog pristupa jeste način na koji je list „Danas“, u nedeljnom izdanju od 18–19. januara 2025. godine, objavio tekst akademika Dušana Teodorovića kao odgovor na tekst profesora Filološkog fakulteta Mila Lompara „Odgovor Teodoroviću“, koji je objavljen na sajtu Izdavačke kuće „Catena Mundi“ kako se ukazuje u ovom listu - bez objavljivanja ovog teksta Mila Lompara što bi morao da bude jedan od aksioma tzv. profesionalnog novinarstva.

Međutim, načinom na koji je objavljen tekst Dušana Teodorovića jasno je pokazano na koju stranu se ideološki svrstava list „Danas“ i kakve stavove podržava, što i nije neko veliko iznenađenje. To govori i naslov teksta izvučen iz rečenice Dušana Teodorovića, „Milo Lompar je za budućnost Srbije opasniji od Šešelja“. Ne morate da proveravate, dobro ste pročitali i razumeli, radi se o nedostojnoj i ideološki ostrašćenoj diskvalifikaciji i denuncijaciji profesora Mila Lompara, a nju je napisao čovek koji je inače poznat kao ideološki jurišnik tzv. liberalne i proevropski orijentisane građanističke političke grupacije.

U tekstu Dušana Teodorovića prisutna je i ideološka diskvalifikacija Izdavačke kuće „Catena Mundi“, u kojoj je Milo Lompar objavio izuzetno značajne knjige koje su imale veliki odjek i značaj u ponovnoj afirmaciji srpskog stanovišta, o kome je govorio uoči Drugog svetskog rata Miloš Crnjanski. Očigledno je da Dušan Teodorović sudeći po njegovoj denuncijatorskoj tzv. „argumentaciji“ nije čitao knjige i eseje Mila Lompara, niti ima ozbiljan uvid u delovanje Izdavačke kuće „Catena Mundi“, u kojoj su okupljeni i objavljuju svoje knjige izuzetno značajni srpski intelektualci i ugledni autori koji pokrivaju različite oblasti našeg društvenog i kulturnog života.

Politička i ideološka ostrašćenost Dušana Teodorovića može se jasno videti u njegovoj tvrdnji „šta je njega pokrenulo i motivisalo da krene u ovaj pre svega politikantski ostrašćeni obračun sa profesorom Milom Lomparom“: „ Sve je počelo jednim mojim tvitom u kome sam bio pomalo zločest. Jesam, evo priznajem. Uvek sam zločest prema radikalskoj politici i svim derivatima ove politike. Gospodin Milo Lompar bez sumnje spada već duže vremena u istaknutog promotera radikalske politike zavijene u pristojno ophođenje i fine manire. Lompar je ljubazan čovek, koji ne viče i ne prekida sagovornika. Takav Milo Lompar je u ovom trenutku mnogo opasniji po budućnost Srbije od vođe radikala Vojislava Šešelja“.

Ovakvi nebulozni i ničim argumentovani stavovi Dušana Teodorovića, sebe inače definiše kao relevantnog kritičara, samo je još jedno svedočanstvo očigledne ideološke isključivosti i politikantskog sektaštva ovog „zločestog akademika opšte političke prakse“, koji ne propušta nijednu priliku da nam saopšti kako su „Kosovo i Metohija za Srbiju nepovratno izgubljeni“ i da „moramo priznati tzv. kosovsku državnost“, da su „Srbi narod koji je nespreman i nesposoban za evropeizaciju i modernizaciju i zato mora biti stavljen pod strani protektorat i starateljstvo“, da su „oni zarobljenici svoje mitomanije i srpskog nacionalizma i klerikalizma“.

Do koje mere ide njegovo sektaštvo i spremnost na ideološke diskvalifikacije i denuncijacije govori njegova čudovišna tvrdnja da je „Milo Lompar mnogo opasniji po budućnost Srbije od vođe radikala Vojislava Šešelja“. Ko god jer pratio javna istupanja i stavove profesora Mila Lompara, čitao pažljivo njegov eseje i knjige mogao se uveriti da ovakve potkazivačke besmislice tzv. „relevantnog zločestog kritičara“ Dušana Teodorovića, nisu ništa drugo nego ordinarne politikantske denuncijacije i izraz njegovog flagrantnog neznanja i površnosti.

Objavljivanjem ovog pre svega klevetničkog teksta Dušana Teodorovića , svakako nedostojnog jednog akademika , uredništvo lista „Danas“ je još jednom pokazalo da je njegovo zalaganje za poštovanje evropskih , liberalnih i građanističkih tzv. vrednosti i standarda , da se čuju i poštuju drugačija mišljenja samo prazna priča bez ikakvog stvarnog pokrića i smisla

Ali Dušan Teodorović se tu ne zaustavlja, naprotiv, već ide i korak dalje klevetnički optužujući profesora Mila Lompara da je jedan od ideoloških inspiratora raspada za njega nikada neprežaljene i još uvek žive SFRJ, ali i etničkih čišćenja, genocida i ratnih zločina. Evo šta je doslovno napisao Dušan Teodorović: „Ja samo tvrdim da su različiti aspekti političkih stavova koje zastupa gospodin Lompar, u sinergiji sa mnoštvom drugih faktora, doprineli broju od 140.OOO mrtvih sa prostora naše nekadašnje domovine Jugoslavije, etničkim čišćenjima, genocidu, ratnim zločinima, hiljadama izbeglica, razvaljenoj zelji i unesrećenim ljudima. Danas, ti isti stavovi svakako ne vode smirivanju nacionalističkih strasti u Srbiji i pomirenju naroda nekadašnje Jugoslavije“.

Nije mi bila namera da branim profesora Mila Lompara jer je on u svom „Odgovoru Teodoroviću“ jasno pokazao kako se vodi polemika u kojoj nema ideološke ostrašćenosti, ličnih diskvalifikacija, već je ona zasnovana na lucidnoj i doslednoj argumentaciji. Samo sam želeo da ukažem na neprihvatljivu i beskrupuloznu manipulaciju i drastično kršenje osnovnih principa nezavisnog i profesionalnog novinarstava što pretpostavlja da je nužno i neophodno  da se čuje i druga strana (Audiatur et altera pars), koja nije deo Danasovog ideološkog i političkog opredeljenja. Objavljivanjem ovog pre svega klevetničkog teksta Dušana Teodorovića , svakako nedostojnog jednog akademika , uredništvo lista „Danas“ je još jednom pokazalo da je njegovo zalaganje za poštovanje evropskih , liberalnih i građanističkih tzv. vrednosti i standarda , da se čuju i poštuju drugačija mišljenja samo prazna priča bez ikakvog stvarnog pokrića i smisla.