Идеолошка хајка на професора Мила Ломпара

Нека се чује и друга страна

Дневни лист „Данас“ својом уређивачком политиком припада оном делу наше медијске сцене која истрајно пропагира европске, атлантистичке, грађанистичке вредности, али и тзв. „објективан“, професионалан и независан приступ у медијском извештавању. Колико се овај лист придржава ових толико пута понављаних мантри о „независном и професионалном новинарству“ могли смо да видимо на примеру како је пласиран текст одговора редовног члана САНУ Душана Теодоровића професору Милу Ломпару и то без објављивања његовог текста, који је био повод за пре свега идеолошки острашћено оглашавање академика Душана Теодоровића.

Наш расточени медијски простор се одликује дубоком поделом на отворено прорежимске медије (таблоиди, „Политика“ , „Блиц“, РТС, комерцијалне телевизије са националном фреквенцијом) и тзв. „независне медије“, они који, по њиховим упорним тврдњама, следе „стандарде професионалног извештавања и коментарисања“. Али оно што им је заједничко, то је пропагандистички приступ, очита и јасно препознатљива неспремност да се примене јасна мерила и утврђена начела професионалног начина извештавања и објективног обрађивања  различитих друштвених тема и проблема, али и обезбеђивања стварног плурализма у заступању  различитих и супротстављених политичких и идеолошких мишљења и ставова.

Колико се лист "Данас" придржава ових толико пута понављаних мантри о „независном и професионалном новинарству“ могли смо да видимо на примеру како је пласиран текст одговора редовног члана САНУ Душана Теодоровића професору Милу Ломпару и то без објављивања његовог текста, који је био повод за пре свега идеолошки острашћено оглашавање академика Душана Теодоровића

Уместо таквог начина функционисања медијске сцене добијамо јасно одређене идеолошке забране и тачно одређен профил људи, који могу учествовати у емисијама супротстављених пропагандистичких табора. Може се рећи да је одговорност медија који себи придају одређење да су „независни и објективни“ тим већа, јер без обзира на позивање на „узвишене европске вредности“ и „медијске стандарде“ остају везани за идеолошку концепцију коју заступају, не отварајући простор за шири и комплекснији друштвени и политички дијалог.

Позивање на могућност да се у тзв. „независним“ и „објективним“ медијима примењују професионални стандарди, који укључују поштовање и испољавање супротних и различитих мишљења супротних од преовлађујућих идеолошких и политичких поставки које су у основи њихове уређивачке политике (што укључује свакако и лист „Данас“) звуче испразно и веома лицемерно. Очигледан пример оваквог једностраног приступа јесте начин на који је лист „Данас“, у недељном издању од 18–19. јануара 2025. године, објавио текст академика Душана Теодоровића као одговор на текст професора Филолошког факултета Мила Ломпара „Одговор Теодоровићу“, који је објављен на сајту Издавачке куће „Catena Mundi“ како се указује у овом листу - без објављивања овог текста Мила Ломпара што би морао да буде један од аксиома тзв. професионалног новинарства.

Међутим, начином на који је објављен текст Душана Теодоровића јасно је показано на коју страну се идеолошки сврстава лист „Данас“ и какве ставове подржава, што и није неко велико изненађење. То говори и наслов текста извучен из реченице Душана Теодоровића, „Мило Ломпар је за будућност Србије опаснији од Шешеља“. Не морате да проверавате, добро сте прочитали и разумели, ради се о недостојној и идеолошки острашћеној дисквалификацији и денунцијацији професора Мила Ломпара, а њу је написао човек који је иначе познат као идеолошки јуришник тзв. либералне и проевропски оријентисане грађанистичке политичке групације.

У тексту Душана Теодоровића присутна је и идеолошка дисквалификација Издавачке куће „Catena Mundi“, у којој је Мило Ломпар објавио изузетно значајне књиге које су имале велики одјек и значај у поновној афирмацији српског становишта, о коме је говорио уочи Другог светског рата Милош Црњански. Очигледно је да Душан Теодоровић судећи по његовој денунцијаторској тзв. „аргументацији“ није читао књиге и есеје Мила Ломпара, нити има озбиљан увид у деловање Издавачке куће „Catena Mundi“, у којој су окупљени и објављују своје књиге изузетно значајни српски интелектуалци и угледни аутори који покривају различите области нашег друштвеног и културног живота.

Политичка и идеолошка острашћеност Душана Теодоровића може се јасно видети у његовој тврдњи „шта је њега покренуло и мотивисало да крене у овај пре свега политикантски острашћени обрачун са професором Милом Ломпаром“: „ Све је почело једним мојим твитом у коме сам био помало злочест. Јесам, ево признајем. Увек сам злочест према радикалској политици и свим дериватима ове политике. Господин Мило Ломпар без сумње спада већ дуже времена у истакнутог промотера радикалске политике завијене у пристојно опхођење и фине манире. Ломпар је љубазан човек, који не виче и не прекида саговорника. Такав Мило Ломпар је у овом тренутку много опаснији по будућност Србије од вође радикала Војислава Шешеља“.

Овакви небулозни и ничим аргументовани ставови Душана Теодоровића, себе иначе дефинише као релевантног критичара, само је још једно сведочанство очигледне идеолошке искључивости и политикантског секташтва овог „злочестог академика опште политичке праксе“, који не пропушта ниједну прилику да нам саопшти како су „Косово и Метохија за Србију неповратно изгубљени“ и да „морамо признати тзв. косовску државност“, да су „Срби народ који је неспреман и неспособан за европеизацију и модернизацију и зато мора бити стављен под страни протекторат и старатељство“, да су „они заробљеници своје митоманије и српског национализма и клерикализма“.

До које мере иде његово секташтво и спремност на идеолошке дисквалификације и денунцијације говори његова чудовишна тврдња да је „Мило Ломпар много опаснији по будућност Србије од вође радикала Војислава Шешеља“. Ко год јер пратио јавна иступања и ставове професора Мила Ломпара, читао пажљиво његов есеје и књиге могао се уверити да овакве потказивачке бесмислице тзв. „релевантног злочестог критичара“ Душана Теодоровића, нису ништа друго него ординарне политикантске денунцијације и израз његовог флагрантног незнања и површности.

Објављивањем овог пре свега клеветничког текста Душана Теодоровића , свакако недостојног једног академика , уредништво листа „Данас“ је још једном показало да је његово залагање за поштовање европских , либералних и грађанистичких тзв. вредности и стандарда , да се чују и поштују другачија мишљења само празна прича без икаквог стварног покрића и смисла

Али Душан Теодоровић се ту не зауставља, напротив, већ иде и корак даље клеветнички оптужујући професора Мила Ломпара да је један од идеолошких инспиратора распада за њега никада непрежаљене и још увек живе СФРЈ, али и етничких чишћења, геноцида и ратних злочина. Ево шта је дословно написао Душан Теодоровић: „Ја само тврдим да су различити аспекти политичких ставова које заступа господин Ломпар, у синергији са мноштвом других фактора, допринели броју од 140.ООО мртвих са простора наше некадашње домовине Југославије, етничким чишћењима, геноциду, ратним злочинима, хиљадама избеглица, разваљеној зељи и унесрећеним људима. Данас, ти исти ставови свакако не воде смиривању националистичких страсти у Србији и помирењу народа некадашње Југославије“.

Није ми била намера да браним професора Мила Ломпара јер је он у свом „Одговору Теодоровићу“ јасно показао како се води полемика у којој нема идеолошке острашћености, личних дисквалификација, већ је она заснована на луцидној и доследној аргументацији. Само сам желео да укажем на неприхватљиву и бескрупулозну манипулацију и драстично кршење основних принципа независног и професионалног новинарстава што претпоставља да је нужно и неопходно  да се чује и друга страна (Audiatur et altera pars), која није део Данасовог идеолошког и политичког опредељења. Објављивањем овог пре свега клеветничког текста Душана Теодоровића , свакако недостојног једног академика , уредништво листа „Данас“ је још једном показало да је његово залагање за поштовање европских , либералних и грађанистичких тзв. вредности и стандарда , да се чују и поштују другачија мишљења само празна прича без икаквог стварног покрића и смисла.