Evropo stara, zar ti nemaš stida?

Jevropi... Tebi da pevam, tebi, tiranko!

A dah mi mori otrov i gnev,

Uvreda tvojih žaoci jetki

Potpaljuju mi plemeniti gnev.

Đura Jakšić

Mudri i nezaboravni Duško Radović je svojevremeno u svojoj legendarnoj emisiji „Beograde, dobro jutro“ rekao: „Koliko me rastuži poskupljenje, toliko me oduševi objašnjenje“. Ove njegove reči najbolje odražavaju moj utisak nakon još jednog „istorijskog“ Samita Evropska unija – Zapadni Balkan, održanog u Crnoj Gori.

Jedna od najvažnijih tema ovog skupa bila je Inicijativa za uspostavljanje novog i inovativnog modela proširenja EU na Zapadni Balkan. U njenoj suštini je predlog Nemačke i Francuske da se zemljama kandidatima za prijem omogući fazni pristup evropskim programima i jedinstvenom tržištu, čak i pre punopravnog članstva u EU. Ovaj inovativni predlog je označen kao veliki i odlučujući zamah u politici proširenja EU, kao i da je sada pravi politički i istorijski trenutak da se ozbiljno pristupi njegovoj realizaciji.

Na ovaj način je neprikriveno pokazano, i to ne prvi put, da za zajednicu evropskih naroda oličenu u EU postoje zemlje drugog reda za koje ne važe tzv. univerzalne evropske vrednosti. Aleksandar Vučić i njegova medijska mašinerija su oberučke prihvatili ovaj nedostojni predlog, proglašavajući ga za izuzetnu priliku u procesu evropskih integracija.

Za vlast u Srbiji je najvažnije da podrži tzv. postupnu integraciju, bez obzira na to što se na taj način dovodi u pitanje nacionalni i državni interes Srbije kao suverene zemlje (na šta se A. Vučić neprestano poziva). Jer ovakav postupni proces pristupanja EU samo otvara dodatni manevarski prostor za njegove politikantske manipulacije, davanje praznih obećanja i poigravanje sa osnovnim procedurama i vrednostima koje čine suštinu procesa evropskih integracija, za koje on uporno tvrdi da su glavni politički cilj i političko opredeljenje njegove naprednjačke vlasti.

Napredak u sprovođenju ovako predviđenog načina pristupanja EU obezbedio bi vidljiviju i osetniju korist (pre svega za budžet Srbije), a stvarni napredak bi zavisio od rezultata u vođenju pristupnih pregovora, što bi značilo da postoji i mogućnost suspendovanja pregovora ako se odstupa od osnovnih vrednosti EU. Pristupni pregovori Srbije su već na izvestan način suspendovani, ali to ne brine mnogo A. Vučića jer je on ostvario svoj glavni cilj, a to je izbegavanje suočavanja sa stvarnim rezultatima njegovog pohoda na EU i dobijanje dodatnog vremena za obezbeđivanje njihove dalje podrške.

Šta još treba da se desi u Srbiji da bi prestala ta konstruktivna i kooperativna saradnja Evropske komisije i A. Vučića? Koji još dokaz treba da se pruži birokratskim funkcionerima EU i njihovoj političkoj oligarhiji o diktatorskoj, kriminalizovanoj, korupcionaškoj i pljačkaškoj prirodi ovog pogubnog naprednjačkog režima?

Ovaj predloženi novi zamah u procesu proširenja EU samo je očigledan dokaz da Evropska komisija i dalje uporno podržava A. Vučića kao garanta stabilnosti i glavnog pregovarača u procesu evropskih integracija, jer on već ispunjava njihov novopronađeni fazni i postepeni pristup pregovorima, kupujući i dalje vreme, a da ne ispunjava nijednu preuzetu obavezu. On i dalje, kao njihov faktor stabilnosti, samo daje niz ispraznih obećanja koje nema nameru da ostvari, što jasno govori njegov pristup sprovođenju preporuka ODIHR-a, Venecijanske komisije, te stvaranju uslova za slobodne i demokratske izbore formiranjem REM-a.

Za birokratsku oligarhiju Evropske unije, posebno Evropske komisije, najvažnije je da A. Vučić i njegova kleptokratska kamarila „ispunjavaju“ zadatu agendu donošenjem „reformskih i proevropskih“ zakona, bez obzira na to što ti zakoni ostaju mrtvo slovo na papiru, a u Srbiji je na delu otvorena diktatura i brutalno razaranje svih elementarnih pretpostavki za funkcionisanje demokratski uređenog političkog sistema.

Marta Kos, komesarka EU za proširenje, nedavno je pohvalila usvajanje seta izbornih zakona u Skupštini Srbije i to nazvala prvim važnim korakom u podršci održavanju slobodnih i fer izbora. Insistirajući na tome da Evropska komisija nastavlja blisku saradnju sa vlastima u Srbiji na usvajanju dva preostala ključna zakona – o borbi protiv korupcije i finansiranju političkih aktivnosti, a sve u skladu sa preporukama ODIHR-a. Posebno je naglasila da se pravilno funkcionisanje demokratskih institucija nalazi u samoj srži procesa pristupanja (doduše, faznog) Srbije EU.

Predsednik Francuske Republike Emanuel Makron prevazišao je u svojoj „konstruktivnoj podršci“ i samu kooperativnu Martu Kos. On je na ovom Samitu izjavio: „Verujem u pozitivan zamah sa Srbijom i predsednikom A. Vučićem, da Srbija naporno radi i ima evropsku budućnost. Evropljani moraju da naprave veliki korak u otvaranju novih klastera. I to je moja spremnost. Zato verujem u pozitivan zamah za Srbiju i s vašim predsednikom i mislim da su ovde mnogi od nas, uključujući i mene, prihvatili crnogorske vlasti i njihov dobar posao. Srbija naporno radi i Srbija ima evropsku budućnost i to je veoma važno za nas. Dakle, napravićemo pozitivne poteze.“

Ovakvi stavovi EU birokrata i evropskih „državnika“ samo pokazuju da je i te kako živa stabilokratska doktrina Angele Merkel i da se A. Vučiću daje grejs period da učvršćuje svoj diktatorski i nasilni sistem vladavine u sve brutalnijem obračunu sa opozicijom i pobunjenim društvom u Srbiji. Zašto se nastavlja licemerno pozivanje na značaj važenja evropskih demokratskih i civilizacijskih vrednosti ako su u prvom planu državni i ekonomski interesi država članica EU, što se moglo videti i na ovom Samitu? Onda se ne treba čuditi što predstavnici EU ne propuštaju da izraze svoju zabrinutost zbog sve očiglednijeg opadanja podrške Evropskoj uniji u Srbiji, jer je ona i dalje glavni pokrovitelj tzv. kosovske državnosti i političkog delovanja A. Vučića.

Naravno da su svi režimski mediji listom na prvim stranicama doneli ovu izjavu E. Makrona kao najvažniju vest, jer ona izražava svo licemerstvo i hipokriziju Evropske komisije i njenih funkcionera.

Afirmisanjem ove Inicijative za novi zamah u postepenom i faznom proširenju EU samo se dodatno osnažuje A. Vučić da ide dalje u zavođenju otvorene diktature u Srbiji, što predstavnici EU očigledno tretiraju kao uzgrednu i kolateralnu štetu, jer on ostaje za njih glavni faktor i garant stabilnosti i zastupnik proevropske orijentacije Srbije. Bez obzira na to što je njegov način vladavine (što dobro znaju i predstavnici EU) potpuna negacija osnovnih demokratskih i civilizacijskih vrednosti na kojima bi trebalo da počiva EU.

Ali to očigledno predstavnike oligarhijskih i birokratskih struktura Evropske komisije ne zanima, jer oni ne žive u Srbiji, ne doživljavaju svakodnevni teror i nasilje ove vlasti koju i dalje podržavaju na njihovom tzv. evropskom putu. Za njih je važno da oni mogu da konstatuju napredak oličen u donošenju „proevropskih i reformskih“ zakona i da se ostvaruje predviđeni fazni i postepeni nagoveštaj usvajanja evropskih vrednosti.

U njihovom stvarnom vidokrugu nisu sudski procesi protiv studenata, univerzitetskih profesora i nastavnika u srednjim školama, osvetnički otkazi za sve one koji su digli glas protiv ove diktatorske vlasti, policija koja je u apsolutnoj službi A. Vučića i njegovih kriminalnih struktura, apsolutna kontrola medija i dominacija izvršne vlasti u odnosu na sudsku i zakonodavnu vlast, negiranje osnovnih socijalnih i radnih prava, tortura kojoj su izloženi zaposleni u javnim preduzećima i ustanovama, kao ni potpuno razaranje kulturnih manifestacija i kulturnog života.

Šta još treba da se desi u Srbiji da bi prestala ta konstruktivna i kooperativna saradnja Evropske komisije i A. Vučića?

Šta još treba da se desi u Srbiji da bi prestala ta konstruktivna i kooperativna saradnja Evropske komisije i A. Vučića? Koji još dokaz treba da se pruži birokratskim funkcionerima EU i njihovoj političkoj oligarhiji o diktatorskoj, kriminalizovanoj, korupcionaškoj i pljačkaškoj prirodi ovog pogubnog naprednjačkog režima, da bi oni konačno doveli u pitanje nužnost njihove bliske saradnje sa naprednjačkim režimom u procesu evropskih integracija koji stoji zakočen već godinama? Da li treba da u ovoj napaćenoj zemlji dođe do otvorenog građanskog rata i uvođenja vanrednog stanja, što podrazumeva još brutalniji progon političkih neistomšljenika (stigmatizovanih kao blokatori, strani plaćenici, izdajnici, otpadnici, ustaše) i dodatno divljanje naprednjačkih batinaških falangi? Verovatno bi i tada usledilo još jedno jalovo saopštenje EU o velikoj zabrinutosti za stabilnost regiona Zapadnog Balkana.

Naravno da su nakon ovog već „istorijskog“ Samita EU o Zapadnom Balkanu usledili nastupi sijaset „stručnjaka“ i analitičara kako bi nam rastumačili taj „istančani“ i realistički zasnovan način komunikacije predstavnika i funkcionera EU u argumentovanju izuzetnog značaja i izrazite lucidnosti i pragmatičnosti ove Inicijative o postepenom pristupanju zemalja ovog dela Balkana, koji će im doneti veliku prednost i ekonomsku blagodet. Nije nikakva novost da se i na ovaj veoma grub i perfidan način potcenjuje naša inteligencija, zdrav razum i dostojanstvo. Jer se radi o nastojanju da se odbrani licemerstvo i hipokrizija EU u zastupanju, pre svega, njihovih geopolitičkih i ogoljenih ekonomskih interesa (upravljenih, pre svega, protiv interesa Rusije na Balkanu i njenog „malignog“ uticaja).

U ovoj baruštini neprincipijelnosti i odsustva stvarnog zastupanja evropskih i demokratskih vrednosti svoje mesto pronalazi i A. Vučić, zato on nije mogao da sakrije svoju veliku sreću i oduševljenje što je prisustvovao još jednom „uspešnom“ Samitu o Zapadnom Balkanu. Jer on mu je poslužio samo za njegovu unutrašnju političku upotrebu i kupovinu vremena kao garanta stabilnosti, znajući da je i dalje u igri, zajedno sa predstavnicima oligarhije EU čiju podršku on neprestano dobija kao, po njima, jedina politička snaga sposobna da sprovede fazno pristupanje Srbije EU, ali i obezbeđivanje normalizacije odnosa sa tzv. „kosovskom državom“ na čemu oni zajednički rade.

U ovoj baruštini neprincipijelnosti i odsustva stvarnog zastupanja evropskih i demokratskih vrednosti svoje mesto pronalazi i A. Vučić, zato on nije mogao da sakrije svoju veliku sreću i oduševljenje što je prisustvovao još jednom „uspešnom“ Samitu o Zapadnom Balkanu

Bez obzira na to što je njegova vladavina nakon 14 godina u najdubljoj političkoj krizi, očigledno je da se u političkim kalkulacijama EU ne odustaje od opredeljenja da je njegov režim i dalje lojalni garant stabilnosti i sprovođenja njihovih političkih i ekonomskih interesa. Prenebregava se činjenica da je na političkoj sceni Srbije nastao politički pokret koji predstavlja borbu studentskog pokreta i pobunjenog društva za slobodu i pravdu i da je on danas najrelevantniji i najmasovniji politički faktor u Srbiji. Tako se dovodi u pitanje politikantska mantra predstavnika EU kako u Srbiji ne postoji snažna aktivistička i organizovana demokratska alternativa i da EU nema jasno politički profilisanog sagovornika i političku alternativu koja bi donela radikalnu promenu ovog pogubnog diktatorskog režima.

Ovakav tzv. realistički politički pristup EU samo pokazuje svu njihovu zaglibljenost u jalovi i neprincipijelni politički pragmatizam čiji je rezultat dalje davanje otvorene podrške A. Vučiću, deleći mu sporadične i iznuđene primedbe i packe kao nevaspitanom derištu koje ipak, zbog mira u kući, treba tolerisati i podržavati.

Zato je on, po povratku sa Samita o Zapadnom Balkanu (znajući da je kupio još toliko neophodnog vremena do predsedničkih i parlamentarnih izbora), poslao niz slavodobitnih i demagoških izjava o sreći koju oseća što se iznova može obratiti običnom i malom čoveku, proglašavajući još jednu, do sada u istoriji neviđenu „državničku“ pobedu u odbrani dostojanstva Srbije – kao jedini lider u svetu koji „hrabro“ stoji na braniku državnog suvereniteta Srbije, uvek spreman da se založi za odbranu srpskih nacionalnih interesa, što je najjasnije pokazao otvorenom veleizdajom srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

Nije svakako prvi put i u našoj istoriji da su Evropa i predstavnici međunarodne zajednice podržavali razne opskurne demagoge, umišljene istorijske veličine i narodne spasitelje, iracionalne populiste i usrećitelje, i to sve do samog njihovog kraha koji je znao da donese i velike ljudske žrtve. I mi sada, nažalost, prisustvujemo sličnoj društvenoj prilici i situaciji da politička oligarhija EU kontinuirano podržava A. Vučića, i pored jasnih dokaza da je na delu političar koji predstavlja apsolutnu negaciju i brutalno poništavanje svih elementarnih i bazičnih demokratskih načela i evropskih vrednosti. I to ne mareći mnogo što on ne propušta da ritualno i bez ikakvog stvarnog rezultata ponavlja da su evropske integracije i ulazak Srbije u EU njegov glavni i odlučujući politički i strateški cilj i program.

A radi se o diktatorskom i anticivilizacijskom načinu vladavine oslonjenom na golu silu, teror batinaške falange, kriminalizaciju društva, endemsku korupciju, apsolutnu kontrolu sudstva, tužilaštva, medija, ali i svih ekonomskih i političkih resursa ove zemlje.

Krajnje je vreme da vodeći politički predstavnici Evropske komisije, kao što to već čine mnogobrojni poslanici Evropskog parlamenta, shvate da su se u Srbiji desili nepovratni demokratski politički procesi i da je na političku scenu stupila nova politička i društvena grupacija i generacija

Krajnje je vreme da vodeći politički predstavnici Evropske komisije, kao što to već čine mnogobrojni poslanici Evropskog parlamenta, shvate da su se u Srbiji desili nepovratni demokratski politički procesi i da je na političku scenu stupila nova politička i društvena grupacija i generacija koja u središte svoje borbe stavlja ostvarivanje ideala slobode i pravde kao temeljnih odrednica za oblikovanje društva u kome će biti stvoreni uslovi za funkcionisanje države u kojoj će delovati načela podele vlasti, funkcionisanje istinskog političkog pluralizma umesto dominacije partijskog interesa, odbrana republikanskih vrednosti, poštovanje ustavnosti i vladavine prava, jednakost pred zakonom, socijalna pravda i, iznad svega, uvažavanje ljudskog dostojanstva, kompetentnosti i neupitnog znanja.

Plemeniti gnev pobunjenog naroda i mladosti Srbije nije doveo u pitanje samo diktatorski sistem vladanja A. Vučića, već i doslednost u stvarnom i doslednom zastupanju i sprovođenju univerzalnih evropskih i demokratskih vrednosti i principa.