Demokratija isključuje isključivost

Pre novosadske tragedije i studentske pobune, 23. septembra prošle, 2004. godine, objavljen je tekst pod naslovom “Vostani Serbie ili nacionalni slom” u kojem sam izneo svoje viđenje stanja u Srbiji i zaključak kao u naslovu.

25. decembra ove godine, uz izraženu podršku studentima, njihovim tadašnjim zahtevima i akcijama kojima su probudili uspavane i ohrabrili budne, napisao sam da je neophodno potpuno objedinjavanje svih protivnika režima i izneo strahovanje: „Ako se ponovi da prevlada stav da ne treba da se prethodni moćan pritisak svih nezadovoljnih građana, do kojeg će nadajmo se doći, svede na zahtev za organizovanih slobodnih i fer izbora pod pretnjom aktivnog bojkota – debakl je neminovan“.

Napisah da se bojim da neke opozicione stranke mogu biti ta „najslabija karika“. Ozbiljno sam pogrešio.

Već narednim javljanjima, 5. i 29. aprila, posle onog veličanstvenog i moćnog 15, marta, izneo sam razočarenje što do objedinjavanja antirežimskoh snaga nije došlo, što oni koje nazivamo grupnim nazivom „studenti“ učvršćuju oštru distancu prema svima drugima i što su izašli sa zahtevom za raspisivanje prevremenih izbora, a po neizmenjenim izbornim uslovima. Odlučili su da tako čisti, bez saradnje sa onima koji su se, kažu, „uprljali, kompromitovali bavljenjem politikom“, tom kaljugom, a pri tome bili neuspešni, u to političko blato sami uđu. Prethodno, a to je važno, odbijajući predlog svih opozicionih stranaka da se zajednički pritisak na vlast usmeri na njeno prihvatanje formiranja nekog vida prelazne vlade i obezbeđenje uslova za fer i poštene izbore.

Napravljena je ogromna, možda nepopravljiva greška.

I šta danas radimo, u okolnostima jasno propuštene šanse da se lomi i slomi otpor autoritarne vlasti i kada „studenti“, sada pokret, stranka... u konstituisanju nisu više ono što su izvorno bili podižući Srbiju na noge? Raspravljamo danima o tome da li treba da se objave imena onih koji su na „studentskoj listi“ i šta će biti 1. novembra.

Nekoliko je tu pitanja: zašto i jedne i druge, inače međusobno suprotstavljene, tako nešto interesuje i drugo, da li iko zdrave pameti misli da BIA ne zna imena koja se na toj čudesnoj listi nalaze

Pa da se tim raspravama pridružim.

Veoma me iznenađuje jednako snažno insistiranje vlasti i dela opozicionih stranaka da tzv. studenti u blokadi objave „studentsku listu“.

Nekoliko je tu pitanja: zašto i jedne i druge, inače međusobno suprotstavljene, tako nešto interesuje i drugo, da li iko zdrave pameti misli da BIA ne zna imena koja se na toj čudesnoj listi nalaze.

Može da se razume želja vlasti, kojoj ne odgovara da objavi imena na toj listi po podacima BIA, da to učine njeni sastavljači, kako bi započela kampanju blaćenja kandidata. Njihove biografije su već temeljno proučene, đačke knjižice skenirane, familija uredno analizirana... Pri tome ne žuri joj se previše, očekujući povoljan ishod korupcionaške akcije gašenja nerežimskih medija sredstava iz državnih i partijsko-mafijaških crnih fondova.

Znatiželja dela opozicionih stranaka je manje jasna, a razlog joj može biti stranački interes i očekivanje da će objavljivanje tzv. studentske liste da smanji podršku koju ovako anonimna uživa, a njima u korist.

Politikantsto s obe strane!

Potpuno je nebitno ko će biti na toj listi, isto koliko je nebitno ko će biti na listi SNS ili SPS, jer će te osobe, inače uverene da će uskoro činiti skupštinsku većinu, imati jednaku ulogu u kreiranju politike buduće vlasti koliku danas imaju Atlagić, Martinović, Marko Milenković

Potpuno je nebitno ko će biti na toj listi, isto koliko je nebitno ko će biti na listi SNS ili SPS, jer će te osobe, inače uverene da će uskoro činiti skupštinsku većinu, imati jednaku ulogu u kreiranju politike buduće vlasti koliku danas imaju Atlagić, Martinović, Marko Milenković... svi prof. dr, kao mnogi od onih na za sad tajnoj studentskoj. Biće tu, naravno, i poljoprivrednika koji će se pitati koliko i poljoprivrednik Marijan Rističević. Ako sami „studentski“ kandidati umisle da će o bilo čemu da se pitaju, raspašće im se poslanička grupa u kratkom roku.

Hoću reći: ljudi koje sam, dok je anonimna, tajna grupa, ne znajući bolje ranije već nazvao „Studentski CK“ i „Plenum u dijaspori“, oni su koji donose operativne i političke „studentske“ odluke i tako će biti i nadalje, dok može.

Najzad. Mi ne znamo imena, ali znamo kakvi će većinom biti na toj „studentskoj listi“ bez studenata. Već napisah davnog 29. aprila da „niko od profesora iz senke na budućoj izbornoj listi, nema krvave plikove na nogama, grčeve i upale mišića, mučninu, aritmiju… niti su dobili bejzbol palice po vilici, bili gaženi…“ , kao i da „ti novi besprekorno čisti ljudi, oportunisti, komformisti, koji su više od decenije čisto i bezbedno ćutali čuvajući porodični mir, spokojstvo i prihode, prepuštajući prljavim političarima opozicionarima i društvenim aktivistima da se odupiru režimu, trpeći progone na poslu i razapinjanje po režimskim medijima, sada postaju poželjni predvodnici promena“.

Zaista nisu mnogo važna imena, titule i profesionalne karijere tih čistih, otporom vlasti neuprljanih ćutologa. I prof. dr Đuro Macut ima sjajnu karijeru.

Zato su važni karakter i politička uverenja !

Ono što bi trebalo da interesuje svakoga od nas, svakog birača, nije ko je na listi kandidata za poslanike, već kakvu će unutrašnju i spoljnu politiku da vodi buduća vlada, koju će formirati ta željena skupštinska većina za koju se nepromišljeno tvrdi da je gotova stvar. I ko je viđen da bude u toj vladi, koji tim ljudi čini organe organizacije i donosioce političkih odluka pokreta, stranke, grupe građana... koja će tzv. studentsku listu da prijavi na budućim parlamentarnim izborima i ponudi je kao alternativu vlasti.

Naravno, nećemo to uskoro saznati i to je sa aspekta „Studentskog CK“ sasvim opravdano. Zašto bi se, jel‘ da, izlagali neprijatnostima duže nego što moraju, kada su to mudro uspevali prethodnih decenija? Apeli da se tzv. studentska lista odmah učini javnom ostaće neuslišeni. Desiće se to tek onda kada izborni zakoni onemoguće njenu dalju tajnost.

Ti odgovori su neophodni zato što pravih izbora ne može da bude ako birači ne znaju kakva se politika bira, kao što stvarnih izbora ne može biti ukoliko nisu slobodni, fer i pošteni

Tek tada će biti moguće da se traže jasna, nedvosmislena izjašnjenja o svim političkim pitanjima i dilemama unutrašnje i spoljne politike.

Ti odgovori su neophodni jer će skupštinska većina, a „studenti“ su uvereni da će je činiti poslanici njihove liste, izabrati ne prelaznu vladu, već vladu sa punim četvorogodišnjim mandatom. Ti odgovori su neophodni zato što pravih izbora ne može da bude ako birači ne znaju kakva se politika bira, kao što stvarnih izbora ne može biti ukoliko nisu slobodni, fer i pošteni.

Doduše, ima ideja da „studentska lista“ obeća da će mandati biti oročeni na najviše dve godine i da se dobije prostor za odlaganje iznošenja jasnog stava o „škakljivim“ pitanjima. Međutim, ko može da veruje na reč novopečenim političarima i drugo, veoma važno, rešavanje tih brojnih pitanja unutrašnje i spoljne politike ne može da čeka.

Drugo pitanje koje je vlast nametnula da bi otklonila pažnju od suštinski važnih, pa se njime svi bave, jeste šta će biti 1. novembra, na godišnjicu ubistva u Novom Sadu.

Suštinski važno - ništa! Kako god, svi će se razići kućama srećni i zadovoljni.

Zato, umesto time, bolje je pozabaviti se nastupom predsednika Republike u emisiji "Hit tvit" na PINK-u, koji je u dvoipočasovnom nastupu obavestio javnost Srbije da je stanje ozbiljnije nego što se mislilo, jer su značajni delovi Bezbednosno-informativne agencije, Policije Republike Srbije, dakle MUP-a, kao i Javnog tužilaštva korumpirani i uključeni u projekat rušenja države, vođen „spolja“.

Ako se, međutim, radi o deluzijama predsednika Republike onda zabrinutost ne može da bude manja, naprotiv, jer sumanutost autokrata neizostavno prouzrokuje veliku nesreću za narod

Ako su tvrdnje istinite onda se radi o raspadu sistema i izostalo je samo podnošenje ostavke predsednika, kao najodgovornijeg.

Ako se, međutim, radi o deluzijama predsednika Republike onda zabrinutost ne može da bude manja, naprotiv, jer sumanutost autokrata neizostavno prouzrokuje veliku nesreću za narod. 

No, traženi su i nametnuti zahtevi za izbore bez promene izbornih uslova, prihvaćeni su od većine kao genijalno rešenje pametnih mladih – pa sedite i gledajte.

A ako težite demokratiji čuvajte se i ćacijevaca i onih koji uzvikuju „ko ne kupi mačku u džaku taj je ćaci“. Demokratija isključuje isključivost.

(Član Predsedništva Novog DSS)