Демократија искључује искључивост

Пре новосадске трагедије и студентске побуне, 23. септембра прошле, 2004. године, објављен је текст под насловом “Востани Сербие или национални слом” у којем сам изнео своје виђење стања у Србији и закључак као у наслову.

25. децембра ове године, уз изражену подршку студентима, њиховим тадашњим захтевима и акцијама којима су пробудили успаване и охрабрили будне, написао сам да је неопходно потпуно обједињавање свих противника режима и изнео страховање: „Ако се понови да превлада став да не треба да се претходни моћан притисак свих незадовољних грађана, до којег ће надајмо се доћи, сведе на захтев за организованих слободних и фер избора под претњом активног бојкота – дебакл је неминован“.

Написах да се бојим да неке опозиционе странке могу бити та „најслабија карика“. Озбиљно сам погрешио.

Већ наредним јављањима, 5. и 29. априла, после оног величанственог и моћног 15, марта, изнео сам разочарење што до обједињавања антирежимскох снага није дошло, што они које називамо групним називом „студенти“ учвршћују оштру дистанцу према свима другима и што су изашли са захтевом за расписивање превремених избора, а по неизмењеним изборним условима. Одлучили су да тако чисти, без сарадње са онима који су се, кажу, „упрљали, компромитовали бављењем политиком“, том каљугом, а при томе били неуспешни, у то политичко блато сами уђу. Претходно, а то је важно, одбијајући предлог свих опозиционих странака да се заједнички притисак на власт усмери на њено прихватање формирања неког вида прелазне владе и обезбеђење услова за фер и поштене изборе.

Направљена је oгромна, можда непоправљива грешка.

И шта данас радимо, у околностима јасно пропуштене шансе да се ломи и сломи отпор ауторитарне власти и када „студенти“, сада покрет, странка... у конституисању нису више оно што су изворно били подижући Србију на ноге? Расправљамо данима о томе да ли треба да се објаве имена оних који су на „студентској листи“ и шта ће бити 1. новембра.

Неколико је ту питања: зашто и једне и друге, иначе међусобно супротстављене, тако нешто интересује и друго, да ли ико здраве памети мисли да БИА не зна имена која се на тој чудесној листи налазе

Па да се тим расправама придружим.

Веома ме изненађује једнако снажно инсистирање власти и дела опозиционих странака да тзв. студенти у блокади објаве „студентску листу“.

Неколико је ту питања: зашто и једне и друге, иначе међусобно супротстављене, тако нешто интересује и друго, да ли ико здраве памети мисли да БИА не зна имена која се на тој чудесној листи налазе.

Може да се разуме жеља власти, којој не одговара да објави имена на тој листи по подацима БИА, да то учине њени састављачи, како би започела кампању блаћења кандидата. Њихове биографије су већ темељно проучене, ђачке књижице скениране, фамилија уредно анализирана... При томе не жури јој се превише, очекујући повољан исход корупционашке акције гашења нережимских медија средстава из државних и партијско-мафијашких црних фондова.

Знатижеља дела опозиционих странака је мање јасна, а разлог јој може бити страначки интерес и очекивање да ће објављивање тзв. студентске листе да смањи подршку коју овако анонимна ужива, а њима у корист.

Политикантсто с обе стране!

Потпуно је небитно ко ће бити на тој листи, исто колико је небитно ко ће бити на листи СНС или СПС, јер ће те особе, иначе уверене да ће ускоро чинити скупштинску већину, имати једнаку улогу у креирању политике будуће власти колику данас имају Атлагић, Мартиновић, Марко Миленковић

Потпуно је небитно ко ће бити на тој листи, исто колико је небитно ко ће бити на листи СНС или СПС, јер ће те особе, иначе уверене да ће ускоро чинити скупштинску већину, имати једнаку улогу у креирању политике будуће власти колику данас имају Атлагић, Мартиновић, Марко Миленковић... сви проф. др, као многи од оних на за сад тајној студентској. Биће ту, наравно, и пољопривредника који ће се питати колико и пољопривредник Маријан Ристичевић. Ако сами „студентски“ кандидати умисле да ће о било чему да се питају, распашће им се посланичка група у кратком року.

Хоћу рећи: људи које сам, док је анонимна, тајна група, не знајући боље раније већ назвао „Студентски ЦК“ и „Пленум у дијаспори“, они су који доносе оперативне и политичке „студентске“ одлуке и тако ће бити и надаље, док може.

Најзад. Ми не знамо имена, али знамо какви ће већином бити на тој „студентској листи“ без студената. Већ написах давног 29. априла да „нико од професора из сенке на будућој изборној листи, нема крваве пликове на ногама, грчеве и упале мишића, мучнину, аритмију… нити су добили бејзбол палице по вилици, били гажени…“ , као и да „ти нови беспрекорно чисти људи, опортунисти, комформисти, који су више од деценије чисто и безбедно ћутали чувајући породични мир, спокојство и приходе, препуштајући прљавим политичарима опозиционарима и друштвеним активистима да се одупиру режиму, трпећи прогоне на послу и разапињање по режимским медијима, сада постају пожељни предводници промена“.

Заиста нису много важна имена, титуле и професионалне каријере тих чистих, отпором власти неупрљаних ћутолога. И проф. др Ђуро Мацут има сјајну каријеру.

Зато су важни карактер и политичка уверења !

Оно што би требало да интересује свакога од нас, сваког бирача, није ко је на листи кандидата за посланике, већ какву ће унутрашњу и спољну политику да води будућа влада, коју ће формирати та жељена скупштинска већина за коју се непромишљено тврди да је готова ствар. И ко је виђен да буде у тој влади, који тим људи чини органе организације и доносиоце политичких одлука покрета, странке, групе грађана... која ће тзв. студентску листу да пријави на будућим парламентарним изборима и понуди је као алтернативу власти.

Наравно, нећемо то ускоро сазнати и то је са аспекта „Студентског ЦК“ сасвим оправдано. Зашто би се, јел‘ да, излагали непријатностима дуже него што морају, када су то мудро успевали претходних деценија? Апели да се тзв. студентска листа одмах учини јавном остаће неуслишени. Десиће се то тек онда када изборни закони онемогуће њену даљу тајност.

Ти одговори су неопходни зато што правих избора не може да буде ако бирачи не знају каква се политика бира, као што стварних избора не може бити уколико нису слободни, фер и поштени

Тек тада ће бити могуће да се траже јасна, недвосмислена изјашњења о свим политичким питањима и дилемама унутрашње и спољне политике.

Tи одговори су неопходни јер ће скупштинска већина, а „студенти“ су уверени да ће је чинити посланици њихове листе, изабрати не прелазну владу, већ владу са пуним четворогодишњим мандатом. Ти одговори су неопходни зато што правих избора не може да буде ако бирачи не знају каква се политика бира, као што стварних избора не може бити уколико нису слободни, фер и поштени.

Додуше, има идеја да „студентска листа“ обећа да ће мандати бити орочени на највише две године и да се добије простор за одлагање изношења јасног става о „шкакљивим“ питањима. Међутим, ко може да верује на реч новопеченим политичарима и друго, веома важно, решавање тих бројних питања унутрашње и спољне политике не може да чека.

Друго питање које је власт наметнула да би отклонила пажњу од суштински важних, па се њиме сви баве, јесте шта ће бити 1. новембра, на годишњицу убиства у Новом Саду.

Суштински важно - ништа! Како год, сви ће се разићи кућама срећни и задовољни.

Зато, уместо тиме, боље је позабавити се наступом председника Републике у емисији "Хит твит" на ПИНК-у, који је у двоипочасовном наступу обавестио јавност Србије да је стање озбиљније него што се мислило, јер су значајни делови Безбедносно-информативне агенције, Полиције Републике Србије, дакле МУП-а, као и Јавног тужилаштва корумпирани и укључени у пројекат рушења државе, вођен „споља“.

Ако се, међутим, ради о делузијама председника Републике онда забринутост не може да буде мања, напротив, јер суманутост аутократа неизоставно проузрокује велику несрећу за народ

Ако су тврдње истините онда се ради о распаду система и изостало је само подношење оставке председника, као најодговорнијег.

Ако се, међутим, ради о делузијама председника Републике онда забринутост не може да буде мања, напротив, јер суманутост аутократа неизоставно проузрокује велику несрећу за народ. 

Но, тражени су и наметнути захтеви за изборе без промене изборних услова, прихваћени су од већине као генијално решење паметних младих – па седите и гледајте.

А ако тежите демократији чувајте се и ћацијеваца и оних који узвикују „ко не купи мачку у џаку тај је ћаци“. Демократија искључује искључивост.

(Члан Председништва Новог ДСС)